22.06.2021.
Društvo

Da li su društvene mreže baš društvene?

IZAZOVI SAVREMENOG RODITELJSTVA

 

Društvene mreže su postale sastavni deo života svih nas, ali se čini da ih mlađi, posebno u doba pandemije, još više koriste. Kako i koliko upotreba društvenih mreža  može uticati na mlade i da li su društvene mreže baš „društvene“ razgovarali smo sa dr Tanjom Panić Tanja Panić (psihologom, profesorom psihološke grupe predmeta na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i poslovnih informatičara „Sirmijum“,osnivačem Psihološkog centra TRI u Sremskoj Mitrovici).

– Mlade osobe, kao i ostale uzrasne kategorije, zbog ograničenja koja su posledica propisanih mera prouzrokovanih pandemijom, imaju narušenu strukturu svakodnevnog života. Mladi imaju manju mogućnost sretanja i ostvarivanja kontakta sa vršnjacima u poslednjih godinu dana, a to u njihovom periodu života predstavlja izuzetno značajan aspekt.  Za njih su društvene mreže sastavni deo života, s obzirom na to da su trenutnom sutuacijom onemogućeni da u realnom prostoru i vremenu realizuju neophodnu socijalnu interakciju. Potreba za kontaktom i fizičkim prisustvom drugog ljudskog bića je urođena potreba, koja se i na ovaj način, mada ne u potpunosti, može zadovoljiti, kaže na početku razgovora dr Panić.

U virtuelnom svetu, koje nam daju društvene mreže, često osoba svoju potvrdu vrednosti traži u lajkovima: koliko imam lajkova, toliko vredim. Naša sagovornica kaže da socijalno okruženje ljudima predstavlja ogledalo u kojem se osoba ogleda i gradi sliku o sebi. U periodu adolescencije, kada se gradi identitet, mišljenje  vršnjaka i bitnih osoba, to je još značajnije.

– Kada govorimo o društvenim mrežama, lajk je socijalna potvrda, kao što je i njegov izostanak informacija. U prostoru društvenih mreža se lakše dopire do većeg broja osoba, nego u realnom. U osnovi leži ista potreba, samo je način njenog zadovoljavanja nešto drugačiji. Potreba da se potvrdi u socijalnom okruženju, da osoba vredi i da drugi to vide i reaguju. Niže samopouzdanje je često razlog traženja socijalne potvrde. Ukoliko ta potvrda izostane, samopouzdanje „trpi“ i dodatno se smanjuje, tako započinje „začarani krug“ koji utiče na sniženje subjektivnog blagostanja i doživljaja kvaliteta osobe. Tuđe mišljenje ili tuđi lajk ili njegov izostanak su samo subjektivna ocena i ne predstavljaju merilo nečije stvarne vrednosti, objašnjava dr Tanja Panić.

Svaka generacija je imala nešto što se smatralo da ima loš uticaj. Može se reći da je to u slučaju današnjih generacija virtuelni svet koji pruža internet. Digitalno odrastanje je postalo normalni deo odrastanja.

– Mlađe generacije odrastaju uz digitalne tehnologije i kako ih nazivaju „internet urođenicima“ razvijaju neke nove oblike funkcionisanje i življenja. Neuronauke, nažalost, ukazuju na  to da ovakav način života i odrastanja dovodi do čitavog niza kognitivnih poremećaja, pažnja je oslabljena, informacije se zbog lake dostupnosti ne obrađuju adekvatno, smanjuje se sposobnost  razumevanja sveta oko sebe, procene sopstvenog emocionalnog stanja, ali i pojave anksioznih i depresivnih stanja, objašnjava dr Panić.

Ona dodaje da postoje brojne prednosti i mane korišćenja društvenih mreža.

– Zadovoljavanje potrebe za društvom, bez ikakvih fizičkih ograničenja i stalna dostupnost  su ono što mladi oduvek žele i to je jedna od značajnih prednosti. Sa druge strane, jedan od negativnih i nepoželjnih oblika ponašanja – vršnjačko nasilje takođe se „seli“ na društvene mreže. Preneseno u domen društvenih mreža nasilje se umnožava i funkcioniše po nekim drugačijim pravilima. Imamo u tom slučaju mnogo više svedoka, koji ne moraju da prisustvuju tom momentu u kom se odigrava napad, jer taj momenat može više puta da se ponovi. Nasilje ne prestaje ukoliko se zlostavljač ukloni. Svaki put kada se određeni kompromitujući sadržaj obnovi, žrtva je ponovo u ulozi žrtve, a sadržaj ne plasira nužno samo zlostavljač, već to može bilo ko ko dođe do tog sadržaja. I zlostavljač može da bude bilo ko, zlostavljač može biti neko ko je intelektualno, emocionalno i fizički „slabiji“ od žrtve, ističe dr Panić.

Šta sve roditelj može da uradi kako bi smanjio loš uticaj društvenih mreža, objašnjava dr Tanja Panić.

– Prilikom odrastanja, mlada osoba se na neki način otuđuje od svojih roditelja, kako bi dobila priliku za razvoj sopstvene ličnosti. Saveti koji se dobijaju od roditelja iako su znak pažnje, ljubavi i brige za sopstveno dete, najčešće se mladi ne prihvataju u potpunosti ili uopšte. Na sve to, razlike u funkcionisanju i načinu života roditeljske i dečije generacije, su izuzetno velike,  izazvane društvenim i tehnološkim promenama. Često je nerazumevanje obostrano. Roditelj, kao i uvek, može da nudi razgovor i podršku. O ovoj temi, deca su najčešće  ta koja su bolje informisana. Informisanje roditelja, o potencijalnim opasnostima, ali i o generacijski postavljenim pravilima o ponašnju na društvenim mrežama, je jedan od bitnijih zadataka savremenog roditeljstva, ističe dr Tanja Panić.

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.