Mrtav ugao

Jedi Nole, sve je to krtina

Novak Đoković je po treći put osvojio US Open. Vest koja sama po sebi i nije vest, s obzirom na to da je ovo Novakova 14. Gren slem titula. Ali ako se uzme u obzir ponor u kojem je Đoković do samo pre šest meseci bio, i način na koji se vratio u sam vrh svetskog tenisa, jasno je da je ovo ogroman podvig vrhunskog sportiste.
Prolazio je kroz težak period u karijeri. Došlo je do pada, zasićenja, a onda i do povrede lakta. Dežurni dušebrižnici su, gledajući sve to iz svojih fotelja, požurili da kažu kako je Novak gotov, da ga je sjebala žena u saradnji sa duhovnim guruom Pepeom Imasom (koji je, ruku na srce, stvarno jedna bizarna pojava). Pisalo se o njegovoj ishrani, brojale se kalorije, većalo se šta da se radi sa sirotim Novakom. Pričalo se da je izgubljen, da grli tamo neko drveće, jednom rečju da je puk’o k’o lajsna.
Ono što niko nije uzeo u obzir je, da je on samo čovek od krvi i mesa. Ako neko misli da je lako u isto vreme biti vrhunski sportista i imati porodičan život, grdno se vara. Čovek samo pokušava da izbalansira sve te stvari. Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko odricanja zahteva sport na vrhunskom nivou, koliko vremena odlazi na treninge, koliko ima pritiska javnosti, sponzora, ugovora, miliona.. Treba tu ostati normalan. Novak Đoković je, bez obzira dal’ pasao travu ili jeo šnicle, ostao normalan. I to je ono što je bitno.
Vratio se na veliku scenu na neverovatan način. Osvojio Vimbldon, pa Sinsinati da bi na kraju počistio sve svoje protivnike na US Openu. Sada ima šansu da do kraja godine ponovo izbije na prvo mesto. Da bude najbolji na svetu. Nema sumnje, pokazao je, po ko zna koji put da je verovatno najbolji srpski sportista u istoriji.
Novakove zasluge su ogromne. Posle svih gluposti koje su se dešavale na ovim prostorima i negativnog imidža koji Srbija ima u svetu, Đoković je došao kao protivteža svemu tome. Predstavlja svoju zemlju, ne libi se da kaže odakle je, da ogrne srpsku zastavu. Svojim ponašanjem je zasenio sve rivale. Učtiv, odmeren, poliglota… Jednom rečju, gospodin. Poznata je anegdota kada je Federeru objašnjavao kakva je procedura prilikom susreta sa engleskom kraljicom.
Što se tiče Srbije i dnevno-političkih dešavanja, mislim da bi svaki političar koji je bio na vlasti u novijoj istoriji, morao da mu oda priznanje. Nekako posredno i nesvesno, Nole je sedativ za napaćenu raju. Posebno za penzionere. Sednu tako oni pred TV, spiče neku tableticu, onda Nole počne besomučno da prebacuje lopticu tamo-vamo i sve brige odu kao rukom odnešene. Još i ako pobedi, komletan ugođaj.
Sledi mala pauza od tenisa. U međuvremenu, tu je Željko Mitrović sa svojim bajkovitim imaginarijumom, šta god to značilo. Biće tu red Venecije, red Firence, pa leteći ljudi, gliseri, štale sa životinjama, seks, kurve, narkomani i ostala bagra. Što bi se reklo, hleba i igara. Do nekog novog finala i pobede.