Cena diktira setvu

Oktobar je i u toku je optimalni rok za setvu pšenice. Mnogi ratari su taj posao već završili, pošto im je vreme bilo naklonjeno. Svi se nadaju da će sledeća godine biti bolja, kada su prinosi i cena u pitanju. O tome koliko će hektara ove godine biti pod pšenicom još se ne zna, dok je prošle godine na teritoriji Grada Sremska Mitrovica bilo je ukupno 12.340 hektara, od čega su poljoprivredna preduzeća i zadruge imale 1.890 hektara, a individualna gazdinstva 10.450 hektara pšenice.
Prema rečima agronoma, ratari se odlučuju za setvu pšenicu iz raznih razloge. Vremenske prilike su pogodne, zato što u proleće ima dovoljno vlage koja joj je potrebna. Pored dobrih vremenskih prilika koji odgovaraju pšenici tu su i manja ulaganja u smislu redukovane obrade, kod koje nema klasičnog oranja, već samo tanjiranje pre setve i klimerisanje posle setve, što je mnogo jeftinije i efikasnije.
Kada je cena u pitanju, naspram cene pšenice određuje se cena ostalih poljoprivrednih kultura. Cena pšenice u Srbiji određuje se prema ceni koja se postiže na berzi. Trenutno, cena pšenice je niska i na svetskim berzama, te tako ni u Srbiji ne može da bude viša. Uzrok niske cene u svetu je jeftinija proizvodnja.
Većina ratara se ove kao i prošle godine žali na cenu i zbog toga se odlučuju da smanje proizvodnju.
– Ove godine sam posejao 15 jutara, isto kao i prošle godine. Suša ove godine nije umanjila prinose, što se toga tiče zadovoljan sam, ali nisam zadovoljan cenom. Informišem se o novim sortama, jer prilikom predaje se počeo gledati i kvalitet, a ne samo kvantitet. Sejati pšenicu se isplati, zato što ja sam radim i što imam svoju zemlju. Cena je ista za prošlu i za ovu godinu, i iznosi 17 dinara po kilogramu – rekao je Draško Savić, poljoprivrednik iz Martinaca.
Cena pšenice uslovila je da većina ratara gleda na pšenicu kao na jednu od četiri kulture u plodoredu, zajedno sa sojom, kukuruzom i suncokretom.
– Ove godine smanjio sam površinu pod pšenicom. Posejali smo devet jutara, a prošle godine smo imali 24 jutra pod pšenicom. Više ne sejem toliko pšenice, sada više sejem soju čija je cena dobra. Cena diktira šta ćemo da sejemo. Ove godine cena je niska tako da se ne isplati, pogotovu onom ko uzima zemlju u zakup. Kad se uzme u obzir cena goriva, semena i đubriva, računica je jasna. Kad se sve na kraju izračuna, nema zarade, a svoj trud i rad ne računam – istakao je Dragan Šumarski, poljoprivrednik iz Martinaca.

S. Kotaranin