Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici dr Živko Vrcelj se, otkako se, odnedavno, nalazi na ovoj funkciji, verovatno oseća kao neko ko je nepoželjno dirnuo u košnicu koju čuva roj besnih pčela. Kao pasionirani pčelar, dr Vrcelj sigurno zna o čemu govorim, ali sam siguran da nije očekivao da će naići na toliki otpor. Iako je Pajtićeva bratija izgubila izbore u Vojvodini, „žuti“ u Sremskoj Mitrovici su previše „živahni“, ponašajući se bahato kao zakonom zaštićena zverad u doba lovostaja. Niti njihove lopovluke ispituje Tužilaštvo, niti se gasi njihova romansa sa lokalnom vlašću koja se predstavlja kao naprednjačka.
Kao da je naprednjacima u Sremskoj Mitrovici lakše da pobede na izborima, nego da se izbore za to da njihova vlast bude u skladu sa (bar zvanično proklamovanom) politikom za koju su građani glasali.
Prema našim saznanjima, dr Živko Vrcelj se svakoga dana u svakom pogledu dobrano iznenađuje otkrivajući deo po deo, ispod svakog sloja po kome zagrebe, dokumentacije iz koje gotovo vrišteći izbijaju raznorazne nepravilnosti i kriminalne radnje u mitrovačkoj Opštoj bolnici. M novine su o tim nepravilnostima u više navrata pisale, počev od ošljarskog odnosa pojedinih lekara prema poslu, reketiranja pacijenata, korupciji, predugih lista čekanja pacijenata na pregled, pa do krađa na javnim nabavkama i sumnjivim smrtima pacijenata. Neki su u ovoj Bolnici zaslužili da se Tužilaštvo pozabavi njihovim radom, ali nažalost ovde je burazerska politika jača od zakona. Pa čak i politika Pajtićevih kreatura u naprednjačkoj Vojvodini, koja (AP Vojvodina) kao da se ustručava da vrši vlast za kakvu su građani glasali?
Kako izgleda naprednjačka vlast u mitrovačkoj Bolnici? Kada je preuzeo funkciju v.d. direktora dr Živko Vrcelj je dočekan od strane „žutih“ ne kao pobednik, već kao uljez, kao strano telo. Prvo je žuti direktor i Lemajićev poslušnik dr Kendrišić Miroslav tvrdio pazar na koji će način da podnese ostavku. Da ostane na funkciji načelnika ORL odeljenja, a da mu supruga ostane na mestu načelnice službe za anesteziologiju. Ne bi Kendrišić tako tvrdio pazar da nije imao svoje ljude u dilu sa ovdašnjim vlastima, čiji je „oficir za vezu“ onaj Nenad Lemajić. Tako ispada da je dr Vrcelj samo „uslovno“ direktor, pod nadzorom „žutih“. Kao vršilac dužnosti „sa nanogicom“. Kad se tome doda i onaj ideološki čistunac dr Dragan Malobabić, koji je preko noći promenio stranku (po sistemu „tri u jedan“), pretrčavši iz DS u SNS, a koji sedi na mestu zamenika direktora, onda je naprednjački doktor Vrcelj Živko u velikom bedaku. Zahvaljujući pre svega svojima.
U nedavnom intervjuu koji je dao Sremskoj televiziji, iako govori biranim rečima, dr Živko Vrcelj ne može da sakrije „žutu omču“ koja mu stoji oko vrata kao kragna preko bele lekarske uniforme. Mada je ponešto uspeo da ispravi. Vratio je na posao patologa dr Dragana Šojića, koga je prethodno rukovodstvo prisililo da ode. Time je značajno smanjio troškove, kao i neke kreirane u Rotari klubu, kao što je dodatno plaćanje usluga za poslove za koje Bolnica ima plaćene kadrove. Ipak, gde god se okrene dr Vrcelj se suočava sa preprekama koje mu postavljaju „žuti“, koji su pod zaštitom jednog sloja naprednjačke vlasti, bliskog sa dotičnim Lemajićem.
Kao što hirurg koji ima vezane ruke ne može da operiše, tako i direktor Bolnice koji nema političku podršku da uredi svoje radno okruženje, teško da može ostvariti značajne rezultate. Otuda nisu čudne glasine koje kolaju po gradu da „žuti lopovi“ spremaju „puč“ u Bolnici. Dr Malobabić je tu možda prethodnica, kao „Trojanski konj“ pred odbrambenim zidinama? Zato, dr Živko Vrcelj mora da se odluči da li će da „igra pipirevku“, udovoljavajući sitnim čaršijskim dilovima, ili će da se drži zvanično proklamovane politike SNS. Ako hoće da vodi Bolnicu punim kapacitetom i pod punom odgovornošću mora da se reši podguznih žutih muva i da izabere svoj tim od ljudi kojima može da veruje.
U protivnom, ako se ne reši svojih protivnika, rešiće se oni njega, čim im se ukaže prilika.