Pše­ni­cu u Srbi­ji je napa­la žuta rđa koja se brzo širi i na njiva­ma osta­vlja veli­ku šte­tu, kažu struč­nja­ci. Reč je o bole­sti, glji­vi­ci koja uni­šta­va lisnu masu. Ret­ko se poja­vlju­je u Srbi­ji, a karak­te­ri­stič­na je za medi­te­ran­ske zemlje. U Srbi­ji se poja­vi­la po prvi put 2014. godi­ne. Ima je i na use­vi­ma u opšti­ni Sta­ra Pazo­va, ali još uvek nije alar­mant­na situ­a­ci­ja.

Žuta rđa, ret­ka je bolest pše­ni­ce koja napa­da listo­ve i raz­vi­ja se u uslo­vi­ma naglih pro­leć­nih osci­la­ci­ja tem­pe­ra­tu­re i pada­vi­na. Na njiva­ma u sta­ro­pa­zo­vač­koj opšti­ni je pri­me­će­na u malim pro­cen­ti­ma i jako je važno čim se pri­me­te prvi simp­to­mi da se odmah tre­ti­ra fun­gi­ci­di­ma iz gru­pe stro­bi­lu­ri­na, jer su oni efi­ka­sni u zašti­ti od žute rđe, save­tu­je Jovan Sto­šić, zašti­tar u Del­ta agra­ru u Sta­roj Pazo­vi.

– Kako nam se pri­bli­ža­va kla­sa­nje i usko­ro će faza cve­ta­nja što je ose­tlji­va faza za raz­voj fuza­ri­ju­ma, pre­po­ru­ču­je se uko­li­ko se u toj feno­fa­zi pše­ni­ce pri­me­ti poja­va žute rđe, da se stan­dard­nom fun­gi­cid­nom tret­ma­nu pro­tiv fuza­ri­ju­ma, doda neki od fun­gi­ci­da sa stro­bi­lu­ri­ji­ni­ma, kaže Jovan Sto­šić.

Pre­ma pro­ce­ni Neboj­še Dra­goj­lo­vi­ća, poljo­pri­vred­ni­ka iz Golu­bi­na­ca, bolest napre­du­je u ata­ru, ali on je među malo­broj­nim pro­iz­vo­đa­či­ma, čije su pše­ni­ce zdra­ve.

– Kasni­je sam malo sejao i radio sem već dva tret­ma­na, ovih dana ću i tre­ći. Možda je i sor­ti­ment dopri­neo dobrom sta­nju, jer ove godi­ne nisam sejao sor­tu „sofru“, koja je naj­vi­še ošte­će­na, rekao je Neboj­ša Dra­goj­lo­vić.

Žuta rđa se širi veo­ma brzo, i zato je neo­p­hod­na sva­ko­dnev­na kon­tro­la pše­ni­ce ape­lu­ju poljo­pri­vred­ni struč­nja­ci. U Srbi­ji se žuta rđa poja­vi­la 2014. godi­ne, a ova je uop­šte dosta iza­zov­ni­ja od pret­hod­ne po pita­nju zašti­te pše­ni­ce od bole­sti zbog nesta­bil­nog vre­me­na.

Z. K.