Vladimir Petković

Gra­do­na­čel­nik po me­ri Srem­ske Mi­tro­vi­ce

Gra­do­na­čel­nik Srem­ske Mi­tro­vi­ce, di­plo­mi­ra­ni prav­nik, Vla­di­mir Pet­ko­vić (36) na naj­zna­čaj­ni­ju po­li­tič­ku funk­ci­ju u gra­du do­šao je sa me­sta na­čel­ni­ka grad­ske upra­ve za ur­ba­ni­zam. Upr­kos či­nje­ni­ci da je još ve­o­ma mlad, Pet­ko­vić ima de­ce­nij­sko is­ku­stvo na po­slo­vi­ma ur­ba­ni­zma, a ur­ba­ni­zam je sr­ce sva­ke grad­ske po­li­ti­ke.
Na po­čet­ku raz­go­vo­ra pi­ta­li smo ga ka­ko iz ugla gra­do­na­čel­ni­ka, od­no­sno naj­od­go­vor­ni­jeg čo­ve­ka u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci gle­da na funk­ci­o­ni­sa­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve?
– Bez ob­zi­ra što sam bio deo ti­ma ko­ji je do sa­da vo­dio ovaj grad, ni­je sve­jed­no ka­da pre­đe­te sa po­sla ko­ji je pred­sta­vljao deo jed­ne ce­li­ne i pre­u­zme­te od­go­vor­nost za ceo grad. Po­go­to­vo ako se u gra­du do­sta to­ga već ra­di­lo i ura­di­lo. Ako že­li­te da po­stig­ne­te još bo­lji re­zul­tat, on­da je to ve­li­ka od­go­vor­nost. Po­tre­ban je pe­ri­od pri­la­go­đa­va­nja, i me­ne i mo­jih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka. Tre­nut­no po­ku­ša­va­mo da ofor­mi­mo no­vu or­ga­ni­za­ci­ju ra­da. U to­ku je for­mi­ra­nje no­vih upra­va, li­kvi­da­ci­ja Di­rek­ci­je za iz­grad­nju Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, kon­so­li­da­ci­ja ne­kih srod­nih po­slo­va, teh­nič­ke stva­ri ko­je će do­pri­ne­ti efi­ka­sni­jem ra­du lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Ru­ko­vo­đe­nje gra­dom od 80 hi­lja­da sta­nov­ni­ka ni­je jed­no­sta­van po­sao. Sva­ka do­bra stvar se na ne­ki na­čin pod­ra­zu­me­va, a lo­šim stva­ri­ma se da­je zna­čaj. Ali, to je ta­ko i ja sam sve­stan to­ga. Bio sam na­čel­nik upra­ve za ur­ba­ni­zam če­ti­ri go­di­ne, i stva­ri su upra­vo ta­ko funk­ci­o­ni­sa­le – ka­že Vla­di­mir Pet­ko­vić.

M NO­VI­NE: Ko­li­ko će Vam u oba­vlja­nju funk­ci­je gra­do­na­čel­ni­ka Srem­ske Mi­tro­vi­ce po­mo­ći is­ku­stvo iz, po mno­gi­ma, naj­va­žni­je grad­ske upra­ve, upra­ve za ur­ba­ni­zam?
VLA­DI­MIR PET­KO­VIĆ: Ja sam če­ti­ri go­di­ne bio na­čel­nik upra­ve za ur­ba­ni­zam, i za­i­sta ne znam da li je u po­sled­njih 25 go­di­na ne­ko iz­dr­žao na tom me­stu pun man­dat. Mi­slim da ni­je. To is­ku­stvo će sva­ka­ko po­mo­ći, za­to što smo u pro­te­kle če­ti­ri go­di­ne gle­da­li da na­pra­vi­mo do­bru osno­vu za da­lji raz­voj gra­da. Upra­va za ur­ba­ni­zam ima di­rek­tan uti­caj na in­ve­sti­ci­je i raz­voj gra­da. Ura­di­li smo do­sta plan­skih aka­ta ko­ja će bu­du­ćim in­ve­sti­to­ri­ma da­ti či­stu si­tu­a­ci­ju u okvi­ru ko­je će oni mo­ći ne­sme­ta­no da gra­de. Ima­mo ura­đe­ne pla­no­ve de­talj­ne re­gu­la­ci­je ko­ji su omo­gu­ći­li da otva­ra­mo blo­kov­sku grad­nju obje­ka­ta. To je vi­še­stru­ka ko­rist za grad­ski bu­džet, kroz na­kna­de za gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte i ka­sni­je po­rez na imo­vi­nu. Na­pra­vi­li smo si­stem ob­je­di­nje­ne pro­ce­du­re, do­zvo­le se do­bi­ja­ju elek­tron­skim pu­tem, u skla­du sa za­ko­nom. I to sve ide mno­go br­že ne­go do sa­da. Le­ga­li­zo­va­li smo pre­ko če­ti­ri hi­lja­de obje­ka­ta. Na­vo­dim ovo kao pri­me­re ko­ji do­pri­no­se ve­ćim pri­ho­di­ma bu­dže­ta. Ve­o­ma je bit­no da se tru­di­mo da što je mo­gu­će vi­še ra­di­mo na to­me da po­ve­ća­va­mo bu­džet­ske pri­ho­de. U na­ja­vi je i sma­nje­nje po­re­za na za­ra­de ko­ji su bi­li pri­ho­di je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. A pri­ho­di u bu­dže­tu su u ne­po­sred­noj, di­rekt­noj ve­zi sa grad­skim plan­skim ak­ti­ma ko­ji su neo­p­hod­ni za in­ve­sti­ra­nje.

Po­če­ti su ve­li­ki in­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti, sku­pi i zna­čaj­ni. A na­ja­vlju­je se sma­nje­nje tran­sfe­ra je­di­ni­ca­ma lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Da li ste za­bri­nu­ti zbog to­ga i ka­kvo re­še­nje je mo­gu­će na­ći da se na­do­me­sti ma­njak sred­sta­va, ako se usvo­je iz­me­ne za­ko­na?
Sva­ka­ko da sam za­bri­nut, ali upra­vo iz tog raz­lo­ga tre­ba da raz­mi­šlja­mo ka­ko to da po­pra­vi­mo. Da po­dig­ne­mo pri­hod­nu stra­nu bu­dže­ta, a da ne po­ve­ća­va­mo po­re­ze i tak­se da ne pre­ba­ci­mo to na gra­đa­ne. Da po­ku­ša­mo da iz­vu­če­mo no­vac na dru­goj stra­ni, da ne ošte­ti­mo gra­đa­ne. Pri­pre­ma­mo pro­jek­te za tr­go­ve, uli­ce, do­mo­ve zdra­vlja, ško­le u sa­rad­nji sa po­kra­jin­skim i re­pu­blič­kim or­ga­ni­ma vla­sti. Po­ku­ša­va­mo da što vi­še nov­ca obez­be­di­mo iz tih iz­vo­ra i na taj na­čin kom­pen­zi­ra­mo ono što će nam bi­ti od­u­ze­to uko­li­ko se usvo­je iz­me­ne Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. Ak­tiv­no se ra­di i na pro­jek­ti­ma ko­ji će bi­ti re­a­li­zo­va­ni na prin­ci­pi­ma jav­no – privatnog part­ner­stva.

Osim što se uskla­đu­je sa za­ko­nom šta li­kvi­da­ci­ja Di­rek­ci­je i for­mi­ra­nje no­vih pred­u­ze­ća i grad­skih upra­va kon­kret­no zna­či za gra­đa­ne. Da li to uop­šte ima ne­kog zna­ča­ja za obič­nog čo­ve­ka?
Po­sao ko­ji je do sa­da oba­vlja­la Di­rek­ci­ja tre­ba­lo bi da bu­de bo­lji i efi­ka­sni­ji, a sa­mim tim će i gra­đa­ni ima­ti ko­ri­sti od ove re­or­ga­ni­za­ci­je. Po­ka­za­lo se da ma­nja pri­vred­na dru­štva mno­go bo­lje funk­ci­o­ni­šu i efi­ka­sni­je ra­de. Li­kvi­da­ci­jom Di­rek­ci­je na­sta­ju dva no­va dru­štva, Ur­ba­ni­zam i Grad­sko sta­no­va­nje. Grad­sko sta­no­va­nje će se ba­vi­ti is­klju­či­vo odr­ža­va­njem sta­no­va, ga­ra­ža, po­slov­nih pro­sto­ra, ser­vi­si­ra­njem uslu­ga gra­đan­stva. To će im bi­ti pri­hod iz kog će se fi­nan­si­ra­ti nji­ho­vo po­slo­va­nje. Sa­mim tim će se pro­me­ni­ti i od­nos pre­ma tim uslu­ga­ma, nji­ho­voj na­pla­ti, jer ne­će bi­ti dru­gog iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja za­ra­da za­po­sle­nih, a i gra­đa­ni će ima­ti vi­še ko­ri­sti jer će to pri­vred­no dru­štvo bi­ti mak­si­mal­no za­in­te­re­so­va­no da pru­ža do­bru uslu­gu. Ur­ba­ni­zam će za grad ra­di­ti plan­sku do­ku­men­ta­ci­ju, ali će iste po­slo­ve ra­di­ti i za dru­ge su­bjek­te, pri­vat­na prav­na i fi­zič­ka li­ca. Jed­nim de­lom će i oni bi­ti na tr­ži­štu i za­ra­đi­va­će svo­ju pla­tu. Što se ti­če de­la po­slo­va Di­rek­ci­je ko­ji će se vra­ti­ti u grad­ske upra­ve, sma­tram da će i to bi­ti bo­lje i efi­ka­sni­je, jer će bi­ti olak­ša­na ko­mu­ni­ka­ci­ja me­đu svim grad­skim upra­va­ma, a to će bi­ti od ko­ri­sti za gra­đa­ne. Že­lim da na­gla­sim da u ovoj re­or­ga­ni­za­ci­ji ne­će bi­ti no­vo­za­po­sle­nih rad­ni­ka. Svi tre­nut­no za­po­sle­ni će se pre­ra­spo­de­li­ti iz­me­đu dva no­va pri­vred­na dru­štva i grad­ske upra­ve za in­fra­struk­tu­ru. Ovaj po­sao se po­klo­pio i sa re­ba­lan­som bu­dže­ta, ta­ko da će sred­stva ko­ja su bi­la opre­de­lje­na za Di­rek­ci­ju sa­da bi­ti usme­re­na na grad­sku upra­vu za in­fra­struk­tu­ru ka­ko bi se svi po­slo­vi ko­ji su za­po­če­ti ne­sme­ta­no na­sta­vi­li i pri­ve­li kra­ju.

Vi ste na funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka do­šli iz vla­da­ju­će stran­ke. Va­ži­te za čo­ve­ka ko­ji mi­sli svo­jom gla­vom. Va­ša funk­ci­ja je po­li­tič­ka, ali i kon­kret­na, iz­vr­šna, ve­za­na za prav­nu re­gu­la­ti­vu. Hi­po­te­tič­ki, šta će se de­si­ti ako se na­đe­te iz­me­đu po­li­ti­ke i stru­ke?
Kao na­čel­nik upra­ve za ur­ba­ni­zam ni­sam bio u ta­kvoj po­zi­ci­ji. Ni­je ov­de reč o jed­nom čo­ve­ku i jed­noj funk­ci­ji. U pi­ta­nju je tim lju­di ko­ji ra­di i tu je stru­ka naj­va­žni­ja. Bez struč­nog ti­ma ni na­čel­nik ni gra­do­na­čel­nik ne mogu da po­stig­nu ni­ka­kav re­zul­tat. Ono što smo za­po­če­li za­vr­ša­va­mo. Ba­zen, pod­vo­žnjak, ško­lu u Ma­čvan­skoj Mi­tro­vi­ci, put kroz La­ća­rak će usko­ro bi­ti go­tov. Pla­ni­ra se azil za ži­vo­ti­nje. Raz­ma­tra­mo ne­ku od­go­va­ra­ju­ću lo­ka­ci­ju. Pro­je­kat re­kon­struk­ci­je sav­skog na­si­pa je u to­ku i pri kra­ju. Cilj nam je i raz­voj tu­ri­zma, da is­ko­ri­sti­mo po­ten­ci­jal re­ke Sa­ve i isto­rij­sko na­sle­đe Sir­mi­ju­ma. Da­li smo pod­sti­caj kroz uma­nje­nje na­kna­de za 80 pro­ce­na­ta in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za iz­grad­nju ho­te­la. Ima­mo ne­ko­li­ko za­in­te­re­so­va­nih li­ca za iz­grad­nju ho­te­la.

Da li mo­že­te re­ći šta će bi­ti pri­o­ri­te­ti za sle­de­ću go­di­nu i če­mu će­te da­ti naj­ve­ći zna­čaj pri­li­kom pro­jek­to­va­nja bu­dže­ta?
Plan grad­skog bu­dže­ta za 2017. go­di­nu pred­vi­đa naj­vi­še sred­sta­va za in­fra­struk­tu­ru, i u gra­du i u se­li­ma. Po­se­ban ak­ce­nat će­mo sta­vi­ti na de­lo­ve mi­tro­vač­kih se­la ko­ji ne­ma­ju pu­te­ve, od­no­sno as­fal­ti­ra­ne uli­ce. Ta­ko­đe, ura­di­će­mo pro­stor­ne pla­no­ve rad­nih zo­na u sva­kom se­lu, ka­ko bismo omo­gu­ći­li pred­u­slo­ve za ne­ka bu­du­ća ula­ga­nja u pri­vred­ne objek­te. Za­tim, pla­ni­ra­mo da pa­žnju usme­ri­mo i na de­cu, na nji­ho­vu bez­bed­nost ta­ko da će­mo ući u re­kon­struk­ci­ju deč­jih igra­li­šta i vr­ti­ća. Na­rav­no, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni pri­mar­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu, od­no­sno re­kon­struk­ci­ju onih do­mo­va zdra­vlja ko­ji­ma je ob­no­va neo­p­hod­na.
Vla­di­mir Ćo­sić