MRTAV UGAO

VAR tehnologija u Surdulici

Lekcija u Madridu

Prošle nedelje su nastavljeni okršaji u nokaut fazi Lige šampiona. U utorak smo videli dva krompira na dve utakmice. Niko nije uspeo da umuva gol. Oni kojima je nestala slika na poluvremenu (a bilo ih je mnogo, barem u mom okruženju) nisu ništa bitno propustili. U sredu je bilo više akcije.

Liverpul je dočekao Bajern u najvećem derbiju ove faze takmičenja. U meču u kojem se očekivala kanonada golova, omanuli su napadači. Bilo je šansi na obe strane ali je ipak podela bodova bila najrealnija. Nema sumnje da će prštati u revanšu.

U Francuskoj, Lion je odoleo Barsi. Ne bih mnogo da tupim. Kada se kao domaćin braniš, a golman i štoper su ti ključni igrači, očekuj da budeš raskantan u revanšu. Sve sem toga bilo bi ravno čudu.

Juve je dobio lekciju od Atletika u Madridu. Pobeda od 2:0 se čini dovoljnom zalihom za Madriđane pred revanš. Teško je zamisliti da tako tvrda ekipa propusti ovakvu šansu. Ipak, Italijane ne treba potceniti, imaju jednu od najboljih ekipa u Evropi.

Mančester Siti je sa 3:2 odradio sjajan posao u Nemačkoj protiv Šalkea. Nije da se nisu mučili. Gubili su u jednom momentu, imali igrača manje, ali su ipak, bombom Sanea pred kraj meča, došli do pobede. Sudbina je htela da Nemcima presudi njihov bivši igrač.

Pazi, snima se

Pre neki dan, pojavila se vest da se u srpski fudbal uvodi VAR tehnologija. Istina, tek od 2021. godine. Toliko valjda treba vremena da se pripremi teren za novinu u našem fudbalu. I sad, ne bi to bilo ništa sporno da ne znamo u kakvoj je banani naš fudbal generalno. Zamislite samo scenu u kojoj sudija koristi VAR na stadionu u Surdulici. Trči jadan da pregleda snimak, lomi se po onoj njivi, a horde ostrašćenih prostaka sa tribina ga časte sočnim psovkama i ponekim upaljačem. Uostalom, kako pobogu da slažeš narod i opravdaš već unapred dogovoreni ishod sad kada je sve na snimku? Pa nikako. Neće se snimak ni gledati. U suprotnom, pašće krv, poznavajući naš fudbal.

Rogovi u vreći i čiji je veći

 U Nišu je odigran košarkaški Kup „Radivoja Koraća“. Partizan je uzeo titulu. U dramatičnom meču, crno-beli su u poslednjim trenucima dobili Zvezdu. Zasluženo. Zvezdi pre svega treba jedan iole ispravan trener koji neće dozvoliti ekipi da se onako nerezonski ispucava. Partizan ga već ima.

Mnogo se bure diglo posle meča. Kukali su Zvezdini čelnici na sudije i njihove odluke, pretili, vređali… Ma prava sportska atmosfera. Na kraju se nisu pojavili na dodeli medalja. Postavlja se pitanje, zašto onda i učestvuju u tom cirkusu zvanom Kup? Verovatno da bi pobedili. A ako izgube, onda se ne važi. Da se razumemo, isto mislim i o njihovim komšijama. Sva ta pizdarija oko odigravanja Kupa Srbije svake godine ima sličan epilog. Uvek se to na kraju pretvori u cirkus u kojem se ne zna ko pije, a ko plaća. Sreća pa ovaj put nije niko nastradao kao prethodnih godina. Ovo takmičenje nema nikakvog smisla, niti težinu. Samo služi da se izmeri čiji je veći. Ako mene pitate, pravi pokazatelj našeg srpskog mentaliteta. U regionalnoj ligi smo mirni kao bubice. U svom dvorištu – kao rogovi u vreći.