U mitrovačku bolnicu je možda teško ući, ali je pravi podvig izaći živ. U momentu dok se ovaj tekst nalazi u štampi, u Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici trebalo bi da je u toku pripremno ročište po privatnoj tužbi porodica Banjac i Trbojević, protiv mitrovačke Bolnice. Kao što smo već pisali u prošlom broju M NOVINA, početkom devedesetih prošlog veka, bežeći od užasa rata, u Šid se sa svojom porodicom doselio iz Osijeka, Dragutin Banjac. Ako je spasao glavu od rata, nije je spasao u mitrovačkoj Bolnici, gde je preminuo 3. aprila ove godine. Njegova ćerka Aleksandra Trbojević, privatna preduzetnica iz Sremske Mitrovice, tvrdi da je njen otac umro usled neadekvatnog lečenja i zbog toga je, zajedno sa bratom Rajkom i majkom Nadom Banjac, tužila mitrovačku Opštu bolnicu. Pripremno ročište zakazano je u mitrovačkom Osnovnom sudu za 8. decembar ove godine.
Kako stoji u tužbi, Dragutin Banjac je početkom februara, primetio ranicu na nozi, iznad ahilove tetive, prečnika jednog centimetra. Kao dijabetičar odmah se javio lekaru specijalisti, ali pošto su ga doktori zavlačili, bolest je krenula na gore, pa je u bolnicu primljen 15. marta ove godine, na hirurško odeljenje, kao pacijent dr Vladimira Filipovića.
– Umesto da mu bude bolje, mom ocu se stanje pogoršava, a šećer mu skače na vrednost 24, a 24. marta mog oca operišu, uz napomenu da će ostati bez noge. Umesto bez noge, ostao je bez glave. Umro je 3. aprila u pola deset uveče, od sepse, u 67. godini – priča za M NOVINE ćerka pokojnog Dragutina Banjca, Aleksandra Trbojević.
Kako je pripremno ročište zakazano za 8. decembar, pokušali smo da dobijemo i izjavu direktora Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, dr Miroslava Kendrišića, kao prvog odgovornog ustanove koju porodica pokojnika tuži. Bahato i bez obrazloženja, kao što inače često čini u komunikaciji sa M NOVINAMA, dr Kendrišić odbio je da nam da bilo kakvu izjavu.
Za razliku od direktora Bolnice, hirurg dr Vladimir Filipović, koji je inače lečio pokojnog Dragutina Banjca, rekao je novinaru M NOVINA da bi rado odgovorio na sva novinarska pitanja, ali, kao i svi zaposleni, ima zabranu od strane direktora Bolnice, da samostalno daje izjave za javnost. Da li i šta to želi da sakrije od javnosti dr Miroslav Kendrišić?
Kako će se završiti ovo suđenje po privatnoj tužbi, stvar je u nadležnosti Suda, ali postoji mnogo razloga da istina ispliva na videlo i da se konformizam i javašluk koji vladaju među određenim zdravstvenim radnicima u mitrovačkoj Bolnici, javno etiketiraju.
Biće potrebno objasniti zašto je Bolnica čekala od početka februara do polovine marta da Dragutin Banjac bude primljen na hirurško odeljenje i zašto je tretiran na nestručan način.
Da li su zakazali kožni lekari i zašto ga odmah nisu uputili na hirurško odeljenje? Da li su lekari sa hirurškog odeljenja bili neodgovorni u svom odnosu prema pacijentu?
Posebna je stvar, ali ne manje važna, ošljarski i neodgovoran odnos medicinskog osoblja, posebno medicinskih sestara, od kojih neke više vode računa o veštačkim noktima i boji tanga gaćica, nego o zbrinjavanju noge pacijenta koji umire od sepse, od koje se ne umire više ni u ratnim bolnicama, u samoj pozadini fronta.
Upravo zbog takvih stvari i zbog mafijaško-partijskih veza, koje vladaju u Pokrajini, dobri ljudi su porodicu pokojnog Dragutina Banjca, koja je tužila mitrovačku Bolnicu zbog nesavesnog lečenja njihovog oca i supruga, savetovali da zahteva veštačenje lekara koji nisu iz Vojvodine. Jer, postoje lekari koji još uvek poštuju struku i lekarsku etiku, više nego stranačku poslušnost kakva vlada u mitrovačkoj bolnici.