PRIPREME ZA PROLEĆNU SETVU

U strukturi setve biće najviše kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu se pripremaju za prolećnu setvu. Već po tradiciji, najviše površina biće pod kukuruzom, a u strukturi setve su i pšenica, soja i suncokret. Mnogi Sremci se bave istočarstvom pa najveći deo roda iskoriste kao stočnu hranu i iz tog razloga, kaže Stojan Keskerović poljoprivrednik iz Stejanovaca, mora poštovati punu agrotehniku, posebno kada je unošenje mineralnih đubriva u pitanju.

Pred ovogodišnju prolećnu setvu paori prave kalkulacije. Visoke cene repromaterijala brinu mnoge poljoprivrednike, a to se posebno odnosi na mineralno đubrivo. Ipak najveći deo njih njeće smanjivati količine đubriva kako bi i prinosi bili dobri. U strukturi setve biće najviše kukuruza.

– Jesenas sam zasejao pššenicu, a pripremam se za setvu kukuruza i soje. Repromaterijal za setvu je skup, ali sejati moramo. Sme sam nabavio, a kada je reč o mineralnom đubrivu, neću smanjivati preporučene količine, bez obzira što je đubrivo sada i što ga ponegde i nema. Mislim da dobrog prinosa bez dovoljne količine đubriva nema, a ja, pošto se bavim i stočarstvom, moram imati dosta roda, koji je kvalitetan. Soju i kukurz koje proizvedem na svojim njivama iskoristim kao stočnu hranu, jer se bavim tovom svinja, kaže Stojan Keskerović poljoprivrednik i stočar  iz Stejanovaca.

Situacija u stočarstvu godinama unazad nije bila laka. Ipak oni najuporniji su opstajali i kada je bilo najteže. Mnogi nisu gasili proizvodnju, jer znaju da kada jednom prekinu, povratak u tu vrstu posla je veoma težak.

– Uvek je najveći problem cena tovljenika koja bi u ovom trenutku trebalo da bude između 210 i 220 dinara. Nisam nikada odustajao, ni kada je bilo najteže. Bilo je godina kada sam bio u debelom manjku, ali sam ipak izdržao. Kod nas u Sremu, stočarstvo ima veliku tradiciju. Svi smo navikli na to, a oni koji imaju moderne objekte, moraju ih i iskoristiti. Važno je ne prekidati to, jer posle je jako teško ponovo pokrenuti stočarstvo. Mi Sremci smo vredni ljudi, znamo kako da proizvedemo i kukuruz , i soju, i pšenicu. Znamo da gajimo i stoku i šteta je da to iskustvo ne iskoristimo na najbolji način. Kao i svi, nekada dobijemo, nekada gubimo, ali moramo ići dalje. Nadam se da će ova godina doneti rekordne prinose pšenice, soje i kukurza, ali i da će cene tovljenika biti više, pa da na kraju proizvodne godine saldo bude na našoj strani, kaže Keskerović.

Poslednjih godina, broj tovljenika u Sremu se polako povećava, jer se pojavljuje i veći broj otkupljivača, što ovu vrstu proizvodnje čini sigurnijom. Tome su svakako doprinele i subvencije države, ali i mogućnost zakupa zemlje na osnovu prava prečeg za one koji se bave stočarstvom.

Z. Markovinović