Obožavam da gledam emisije o poljoprivredi. Neko voli da gleda emisije o životinjama, neko voli pesme, neko cirkus, a ja, dete sa sela, volim da gledam kako seljaci prosperiraju. A oni nigde bolje ne prosperiraju nego na televiziji. Doduše, trenutna situacija je čabar, to priznaju i na televiziji, ali … samo malo da popravimo infrastrukturu, samo da se seljaci udruže, samo malo da se podigne svest o potrebi osiguravanja i navodnjavanja, samo da se nauče da pišu projekte za EU i samo malo da budu pametniji, vredniji i oprezniji, pa ima Bog da ih vidi.
Veće naučne fantastike od emisija o poljoprivredi nema na svetu. Njima mogu da pariraju samo prilozi izvesne gospođe sa javnog servisa o zdravstvu. Dotična nikad nije napravila nijedan prilog o problemima u zdravstvu, pa bi čovek pomislio da ona u stvari živi i radi u Norveškoj, jer sve nam je super samo fali da svi đuture potpišemo donorske kartice i to je to. Idila, takoreći med i mleko u zdravstvenom sistemu Srbije.
Ali, da se vratim na poljoprivredu. Suša je ove godine upropastila poljoprivredu dibiduz. Pre toga, ako se sećate, padao je sneg u aprilu, pa pa grad u maju, tako da su seljaci propali načisto. I, ajd sad što su propali, nije im prvi put, al u poslednje vreme ne samo što propadaju nego su i sami krivi što propadaju. Što se nisu navodnjavali?! Kad ih ubije led opet su krivi što se nisu osiguravali!? Kad nemaju kome da prodaju ono što proizvedu opet su krivi što neće da se udružuju, jer zajedno smo jači (tako kažu na televiziji)… i tako dalje i tome slično.
Sve u svemu seljaci su krivi što su živi. I što uopšte misle da mogu da žive od zemlje, kao što su vekovima živeli njihovi preci. To kako su živeli njihovi preci – piši propalo. Niko se ne seća predaka nadničara, uglavnom se sećaju kako je bilo sedamdesetih i osamdesetih, u Titovo vreme. Kad se sa deset jutara moglo živeti ko Bog, o maksimumu zemlje da ne govorim, još ako je tu platica sa nekog Matroza, šta ćeš više. Ti odvratni komunisti i njihova vatikansko-kominternovska zavera od koje ovi pošteni demokratski srpski režimi već 30 godina ne mogu da se oporave.
Ali, ako gledate emisije o poljoprivredi, onda uopšte nećete imati utisak da nam nešto u toj grani ne štima. Iako baš trenutno nije sve kako treba, već koliko za dve do tri godine ima da se popravi. I onda seljaci ima da se navodnjavaju, osiguravaju, udružuju i uopšte da se ponašaju propisano i uredno. I videće da će sve da bude dobro. I ako bude suše, ima samo da kaplje iz sistema za navodnjavanje. Ako udari led, boli njih uvo, osiguravajuće kuće ima da isplaćuju štete sve u šesnaest, udruženi i zajedno jači ima da izvoze u Nemačku, Ameriku, ako treba, o Kini i Rusiji da ne pričam.
Jedino je možda problem što niko seljacima da objasni kako da se navodnjavaju ratarske kulture? Oni su čuli (možda je to neprijateljska propaganda) da se to ne isplati u ratarstvu, da se menja struktura zemljišta. Da je navodnjavanje smisleno u voćarstvu i povrtarstvu. Takođe čuli su da su troškovi ogromni i da se ne može u ratarstvu kroz cenu vratiti uloženo, a posebno su čuli da je sve to badava ako Bog pošalje plus 40 Celzijusa dva-tri meseca, da biljke u takvim uslovima uopšte ne mogu da usvajaju vodu…
Možda seljaci slušaju pogrešne ljude i gledaju pogrešne emisije o poljoprivredi. Ne znam, ja se u agronomiju baš i ne razumem, ali ekonomija mi je struka. A sa stanovišta moje struke, situacija je sasvim jasna, čabar.
A kako stvari stoje, poljoprivreda će ubuduće biti namenjena nekom drugom, sadašnjim seljacima sigurno ne, tako da uopšte neće morati da se nerviraju. Kad već ne znaju kako se to radi, bolje i da se ne petljaju. Ima ko zna.