SLAVKO STEVIĆ, SKAKAČ U VIS ATLETSKOG KLUBA „SREM“, REPREZENTATIVAC SRBIJE I STUDENT AMERIČKOG UNIVERZITETA JUGOISTOČNE LUIZIJANE

Talentovani mitrovački sportista koji je dosanjao „američki san“

U prolećnim izdanjima „Mitrovačkih novina“ pratili smo odlične atletske rezultate Slavka Stevića, skakača u vis i člana sremskomitrovačkog Atletskog kluba „Srem“ koji od januara 2020. godine kao stipendista i jedan od najboljih sportista brani i amblem američkog koledža Southeastern Louisiana University. Na ovom univerzitetu studira informatički, odnosno programerski smer. Kontinuitet Slavkovih rezultata i činjenica da je ove godine ostvario lični i klupski rekord sa visinom od 2,18 metara potvrđuju reči njegovog trenera Miroslava Eraka da se radi o izuzetno perspektivnom dvadesetdvogodišnjem takmičaru, reprezentativcu Srbije, koji će u godinama koje dolaze kao senior pokazati vrhunac svojih mogućnosti. Podsetimo, doskorašnji državni prvak u skoku u vis, Slavko Stević u martu ove godine na američkom univerzitetskom atletskom mitingu trijumfovao je skokom od 2,14 metara. Početkom aprila popravio je rezultat na 2,17 a potom i na trenutno rekordnih 2,18 metara. Na poslednjem regionalnom univerzitetskom prvenstvu istoka u Indijani nepovoljni vremenski i organizacioni uslovi onemogućili su dobre skokove „visaša“. Slična sudbina njega i druge takmičare zadesila je u Srbiji, na nedavnom seniorskom državnom atletskom prvenstvu u Kruševcu, gde je po neverovatno lošem vremenu organizovano finale skokova u vis i drugih disciplina. Slavko je ovde bio drugi sa skokom od 2,08 metara, dok je novi državni prvak preskočio svega 3 centimetra veću visinu. Nacionalnim prvenstvom okončan je planirani takmičarski ciklus a reprezentativni atletski senior još je u Srbiji. Ovde pod stručnom palicom trenera Eraka na mitrovačkom Atletskom stadionu i pokraj peska „Briona“ svakodnevno brusi talenat za nastupajuće izazove. Razgovor počinjemo osvrtom na rezultate u prilično jakoj studentskoj konkurenciji preko Atlantika.

– Zadovoljan sam svojim učešćem na poslednjem takmičenju studentske konferencije u Americi jer sam ostvario pobedu i svom fakultetu doneo 10 bodova. Na poslednjem regionalnom takmičenju za područje američkog istoka koje je predstavljalo i kvalifikaciju za najbolje nacionalno studentsko takmičenje, nisam osvojio bodove ali je dobro što sam ponovo nastupao u takvoj konkurenciji. Nisam mogao do boljeg rezultata jer je bila jaka kiša, vetar i znatno hladnije vreme nego u Luizijani a bilo je problema i sa prostorom za zalet. Preskočio sam visinu od 2,10 metara a za prolaz se tražilo 2,15, kaže Slavko Stević koji u letnjoj pauzi svojih fakultetskih obaveza redovno dolazi u Srbiju gde se takmiči za nacionalnu selekciju i svoj matični klub.

U Americi se neguje sportski duh

Većina univerziteta u Americi ceni i neguje sportski rad. Naš sagovornik kaže da u takozvanoj Prvoj diviziji univerzitet mora imati najznačajnije sportove poput američkog fudbala, košarke, atletike, tenisa ili bejzbola. Slavko živi i studira u gradu Hamandu koji je veličine Mitrovice ali ima nekoliko puta manje stanovnika. Luizijana je država na američkom jugu između Teksasa i Floride. Na samom fakultetu predavanja su četiri puta nedeljno a prema Slavkovim rečima, ovaj tipično studentski grad u preostala tri dana kada nema nastave izgleda potpuno pusto.

– Vikendom ponekad bude dosadno i nije zanimljivo kao ovde u Mitrovici. Najbliža plaža je tri sata udaljena od grada. Ni centar grada nije kao mitrovački i tamo možete videti malo ljudi. Oni su uveče ili kući ili u restoranima i teško ćete naći nekog da šeta ulicom. Najviše mi se sviđa u kampusu našeg univerziteta, ali i tamo kada nema predavanja ne možete naći nikoga. Što se tiče same fakultetske nastave u Americi, tamo je sve značajno olakšano jer su profesori usmereni na pomoć studentima. Uspeh samih profesora zavisi od rezultata njihovih studenata i za to se dobijaju odgovarajuće ocene. Sportski treninzi i obaveze uklapaju se sa časovima koje sami birate. Najbolje je kad je nastava ujutru i pre podne, a ostatak dana ostaje za trening i učenje, kaže naš sagovornik.

Zamolili smo ga da opiše svakodnevnu komunikaciju, prvenstveno sa Amerikancima. Slavko primećuje da su njegovi domaćini drugačiji od ljudi sa ovih prostora, prilično su „hladni“ ali i pričljivi, doduše kroz ona „small talk“ neobavezna pitanja tipa „kako ste, kakvo je vreme“ i slično Ne ulaze preterano u neki dublji razgovor. Slavko koji završava treću godinu informatičkih studija na Southeastern Louisiana University već sad razmišlja o master studijama na istom univerzitetu jer ima pravo da se kao student još tri godine aktivno takmiči. Dolazak u Srbiju i rodni grad čini ga posebno srećnim jer očigledno ovde akumulira snagu i inspiraciju za celu školsku i takmičarsku godinu.

Interesantne su okolnosti pod kojima je talentovani Mitrovčanin zavredeo pažnju Amerikanaca i obezbedio kvalitetno školovanje i napredovanje u atletskom sportu. Momak koji je rođen 2000. godine kao učenik mitrovačke Osnovne škole „Jovan Popović“ u ovoj skakačkoj disciplini prvi put se oprobao u školskoj sali kao učenik petog razreda, ali ga skakanje u vis nije osvojilo „na prvu“. Tek dve godine kasnije na poziv tadašnjeg nastavnika fizičkog, a današnjeg trenera Miroslava Eraka, Slavko će početi ozbiljnije treninge i nastupe na školskim takmičenjima. Trener je uočio njegove fizičke predispozicije i potencijale. Već na prvim takmičenjima pokazao se kvalitet, a posle svega tri meseca ozbiljnijeg rada vižljasti osmak iz Sremske Mitrovice osvojio je titulu državnog prvaka Srbije za starije pionire. U prethodnom periodu, košarka je bila dominantan Slavkov sport, sve do petog razreda osnovne škole. Igrao je u školskoj selekciji nastavnika Radeta Milića i bio je dovoljno kvalitetan da zasluži poziv „Srema“. Kako sam kaže, činjenica da nije slušao savete trenera, „obila mu se o glavu“ kad je u prvoj godini srednje škole rekreativno igrajući košarku povredio skočni zglob. Možda bi Slavko danas postao i čuveni košarkaš, da se definitivno nije posvetio skakanju u vis i u strahu od nove povrede, igranje basketa sveo na povremeno ubacivanje lopte u koš. Tek da ga želja mine.

Dosadašnja karijera mladog atletičara obeležena je interesantnom činjenicom – državni prvak u skoku u vis postajao je svake neparne godine. Bilo je to 2015. godine u konkurenciji starijih pionira, 2017. godine kao mlađi junior, 2019. godine kao stariji junior i 2021. godine u seniorskoj konkurenciji. Na Balkanskom prvenstvu boje Srbije branio je 2017, 2019 i 2021. godine, a na evropskom atletskom šampionatu, 2019 i 2021. godine. Svojim najvećim uspehom Slavko Stević smatra nastup u finalu prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva za mlađe seniore. Od mnoštva sportskih uzora iz svoje discipline naš sagovornik izdvojio je katarskog skakača Mutaza Baršima i legendarnog Šveđanina „stare garde“ Patrika Sjoberga.

Ideja da deo životnog i sportskog puta provede kao stipendista američkog koledža, što je želja mnogih sportista širom planete, rodila se nakon državnog prvenstva 2018. godine kad je Slavko ostvario rezultat od 2.06 metara. U razgovoru sa klupskim kolegama Marijom Vučenović i Vojislavom Gverom raspitivao se za uslove odlaska u Ameriku.

– Rezultat koji su američki fakulteti tražili za stipendiranje studenata sportista u ovoj disciplini bio je 2,10 metara. Ja sam samostalno, bez agencija i posrednika slao mejlove i kontaktirao razne fakultete i njihove trenere. Fakulteti koji su mi odgovorili tražili su bolji rezultat od 2,06, ali ja nisam odustajao. Jedan od fakulteta uzeo je u obzir moju molbu. Tražili su da uradim prijemni test i ostvarim rezultat od 2,13 metara. Test sam odlično uradio ali oni nisu bili u mogućnosti da „pokriju“ troškove stanarine i hrane koji nisu mali i iznose oko 8000 dolara godišnje. Pošto je bio januar 2019. godine, mislio sam da je već kasno jer je prošao rok za prijave. U međuvremenu se pojavio jedan univerzitet spreman da potpiše ugovor pod uslovom da dođem naredne, 2020. godine u avgustu i ja sam to prihvatio, kaže Slavko Stević koji je nastavio zanimljivu priču o novim skakačkim visinama koje je dostizao tokom 2019. godine, pripremajući se za odlazak na Univerzitet Jugoistočne Luizijane.

U međuvremenu, na državnom prvenstvu za mlađe seniore Slavko je nastupao u višeboju ne bi li se domogao veće visine i boljeg rezultata u skoku u vis. Posle trčanja na 100 metara u sprintu, skoka u dalj i bacanja kugle usledila je pauza, nakon koje je savladana visina od 2,11. Do norme za siguran odlazak u Ameriku falio je samo 1 centimetar. Neplanirano, ali sa odličnim rezultatom Slavko Stević te godine postao je prvak države u višeboju. Mesec dana nakon toga na Kupu Beograda skočio je u tom trenutku „magičnih“ 2,12 metara iz prvog pokušaja ispunivši normu za Evropsko prvenstvo. Istu visinu ponovio je na Balkanijadi.

– Ovakvim rezultatom Amerikanci su bili prezadovoljni i pozvali su me da dođem već u januaru 2020. godine, jer su imali određena slobodna sredstva. Čim sam došao na univerzitet, na svom prvom takmičenju skočio sam 2,10 metara a ubrzo sam rezultat povećao za još pet centimetara. Bio sam dvoranski prvak konferencije a naš univerzitet šampion, što je za mene bila odlična stvar, kaže mitrovački takmičar koji je imao i vrlo bitan lični uslov za odlazak u Ameriku a to je nastavak saradnje sa prvim trenerom Miroslavom Erakom.

Zbog toga je i današnji trenažni proces rezultat njihovog koordiniranog rada i programa osmišljenog u Mitrovici. U stručnom štabu „Srema“ ubeđeni su da Slavko u „piku“ svoje karijere treba da skoči bar 2, 30 metara. Već ove godine „napadao“ je visine od preko 2,20 metara a pošto je svake od prethodnih godina progresivno poboljšavao rezultat, za očekivati je da preskočena lestvica naredne godine bude još veća. U šali konstatujmo da je sledeća godina neparna a to je po svemu sudeći vreme kada Slavko ubire najviše trofeja. On je inače sportista u pravom smislu te reči, dovoljno posvećen disciplinovan i odgovoran, kažu u njegovom stručnom štabu.

Dejan Mostralić