Đorđe Radinović, predsednik Opštine Stara Pazova

Stara Pazova kao primer javno – privatnog partnerstva

U opštini Stara Pazova realizovane su neke ideje koje su za ostatak Srbije još uvek misaona imenica, kao što je javno – privatno partnerstvo i municipalne obveznice. Predsednik Opštine Stara Pazova Đorđe Radinović kaže da je zadovoljan takvim vidom realizacije infrastrukturnih objekata. Posebno zbog toga što su u pitanju skupi projekti koji ne bi mogli da se realizuju sredstvima budžeta u tako kratkom roku.
– U prošloj 2016. godini dosta stvari smo završili. Imali smo velikih investicija. Izgradili smo dečji vrtić u Belegišu i sportsku halu u Golubincima. Za to smo emitovali municipalne obveznice i taj novac smo namenski potrošili. Zadovoljni smo poverenjem građana u Opštinu. Obveznice su planule za sedam dana. Kad bismo hteli uspeli bismo da prodamo mnogo, ali nećemo, jer nećemo da se zadužujemo. Što se tiče drugog modela, asfaltirali smo po principu privatno – javnog partnerstva 38 kilometara puta u 116 ulica na teritoriji opštine. To je zanimljivo za druge lokalne samouprave kao primer, jer se opština na taj način ne zadužuje, ne povećava se javni dug, a završavaju se krupni i skupi kapitalni objekti koji ne bi mogli da se završe samo sredstvima iz budžeta opštine. U gradovima Austrije i Nemačke sa kojima sarađujemo javno – privatno partnerstvo je način da se izgrade takvi objekti od javnog značaja. Mi smo uzeli taj recept i smatram da smo ga uspešno primenili u Staroj Pazovi. Imali smo pomoć NALED-a i Stalne konferencije gradova i opština. To su bili prvi projekti javno – privatnog partnerstva u Srbiji – kaže Đorđe Radinović.

M NOVINE: Najavili ste izgradnju kanalizacione mreže na celoj teritoriji pazovačke opštine. Da li će i taj projekat biti realizovan na principu javno – privatnog partnerstva?
ĐORĐE RADINOVIĆ: Po tom principu hoćemo da radimo i kanalizaciju. Imali smo raspisan međunarodni tender na kom je prošao danski fond. Pred sam potpis ugovora oni se nisu pojavili. Pustili smo garancije, oko 2,85 miliona evra. Te pare su oročene, ali već u aprilu ćemo ih potrošiti u investicije. Imali smo nesreću sa tom danskom firmom koja je otišla u stečaj. Nismo ni dobili neka naročita objašnjenja. Mi smo se obeštetili, ali realizacija projekta je zastala. U fazi su pregovori sa nekoliko zainteresovanih investitora. Vrednost radova je 35 miliona evra, rok izgradnje tri godine.
Mi smo napravili i studiju izvodljivosti i opravdanosti projekta. Taj posao je trajao oko dve godine. Uz kanalizaciju planiramo i izgradnju prečistača otpadnih voda. Tu smo ostvarili saradnju sa nemačkom pokrajinom Baden Virtemberg. Oni su nam platili sudiju opravdanosti izgradnje koju je radio institut iz Štutgarta. To je veoma važno, jer ćemo moći da apliciramo kod evropskih fondova sa preporukom instituta.

U toku je izgradnja petlje na isključenju sa auto – puta u industrijskoj zoni kod Lidla i Deleza. Kad se očekuje nastavak radova?
To je višedecenijski projekat i građani će nakon završetka ovih radova imati direktno uključenje na auto – put. Radovi su u toku, čekamo proleće da se nastave. Trenutno se radi na spuštanju gasne infrastrukture na četiri metra dubine. Sve što se tiče dokumentacije je završeno, angažovan je dobar izvođač i očekujem da neće biti nikakvih problema. Opština je rešila imovinsko pravne odnose, 18 privatnih parcela smo otkupili, zamenili i prebacili na državu da bi Putevi Srbije mogli da dobiju dozvolu. To je trajalo dve godine i koštalo je milion evra. Ova petlja je za Pazovu veoma značajna. Kada se sve završi imaćemo tri isključenja i uključenja na 10-15 kilometara auto – puta i to sva tri u industrijske zone, u Novim Banovcima, Novoj Pazovi i Staroj Pazovi. Industrijska zona u kojoj se radi petlja je namenjena uglavnom za distributivne centre. Tu je velika frekvencija saobraćaja, a nalazi se pre naplatne rampe kada se dolazi iz Beograda. Za investitore je to veoma značajno, da im kamioni ne prolaze kroz naplatne rampe. U Ministarstvu privrede smo konkurisali za put kojim bismo spojili dve petlje, Novu Pazovu i Nove Banovce. Taj put bi išao paralelno sa auto –putem kroz industrijsku zonu. Imamo projekat i dozvolu, tako da očekujemo da će ministarstvo snositi 50 odsto troškova.

Iz kojih zemalja ima najviše investitora u Staroj Pazovi?
Najviše imamo firmi iz Italije, Nemačke, Austrije. Ima trenutno 92 strane firme, sa tendencijom povećanja broja. U planu su i proširenja proizvodnje u nekim firmama, ako što su Milšped i Alumil. U najavi imamo još firmi koje će doći u Staru Pazovu. Često se dešava da se firme presele iz Beograda u Pazovu. Jednostavnije im je poslovanje i jednostavnija komunikacija sa predsednikom opštine. Nama je sve u privredi, i mi mnogo pažnje posvećujemo privrednicima. Zahvaljujući dobrom poslovanju privrednika u našoj opštini u januaru smo imali 12 odsto veći priliv novca u budžet nego prošle godine. I pored umanjenja koje smo imali.

Radite ozbiljno na tome da Stara Pazova dobije status Grada. Kako teku, da tako kažemo, pripreme, kako se institucije prilagođavaju tom budućem statusu?
Mnoge opštine u Srbiji su status Grada dobile iz političkih razloga. Stara Pazova neće biti jedna od takvih opština. Mi se pripremamo i očekujemo da će se to dogoditi negde 2019. godine. Do tada radimo na stvaranju uslova za tako nešto. Sve republičke institucije će biti smeštene na jednom mestu, u zgradi Erste banke koju smo otkupili i koju treba da renoviramo. Kada dobijemo status Grada i te institucije će prerasti u filijale. Mi radimo na tome da stvorimo infrastrukturu za sve institucije koje su gradu potrebne, sud, tužilaštvo, služba za zapošljavanje, svi fondovi, policija. Do 2019. godine ćemo biti spremni. To radimo jako ozbiljno i ne žurimo. Ideja je da se nakon dobijanja statusa Grada u Staroj Pazovi formiraju tri gradske opštine, Banovci koji bi obuhvatali mesta u Podunavlju, Nova Pazova – Vojka, Krnješevci i Stara Pazova, Golubinci. Smatramo da mesne zajednice sada nemaju neku naročitu funkciju pošto su bez ovlašćenja, a opštine imaju nadležnosti i budžet tako bi sistem funkcionisao efikasnije. Građani to u suštini i žele. To su neke ideje koja sam ja predlagao davno. Još pre nego što sam postao predsednik opštine.

Koliko je uloženo u seoske mesne zajednice i kakve projekte planirate u budućnosti?
U Belegišu u planu je kompletna adaptacija osnovne škole. To će koštati između 40 i 50 miliona dinara, zatim tu je projekat adaptacije doma kulture i izgradnja svlačionice na stadionu. Školska zgrada najveća je investicija. U ovom selu smo sve doveli u red, sem doma kulture. Imamo izgrađen vrtić, renoviranu crkvu, uređeno groblje, kapelu, ambulantu. Sad je škola došla na red. Dobro je što se beleži sve veći broj prvaka, tako da ulaganje u školu ima smisla.
U Starim Banovcima biće izgrađena sportska hala, koja će obezbediti uslove za bavljenje sporom za sva mesta u Podunavlju, Nove i Stare Banovce, Belegiš, Surduk i Banovce Dunav. Mi sem Krnješevaca u svakom selu imamo školsku sportsku halu. I u Starim Banovcima je sređena ambulanta, crkva, treba da se izgradi još vrtić.
U Banovcima Dunav gradi se crkva jer su građani to zahtevali, i gradimo zgradu za istureno odeljenje osnovne škole iz Novih Banovac, do četvrtog razreda. Imamo u planu da uradimo biciklističko pešačku stazu od Banovac Dunav do Novih Banovaca u dužini od jednog kilometra. Završavamo uređenje centra sela. Vikendom planiramo da zatvorimo saobraćaj, oko škole, crkve. To je centar kulturnih događanja u ovom mestu. Planira se kompletna adaptacija zgrade osnovne škole, koja će koštati oko 60 miliona dinara.
U Novoj Pazovi radićemo školsku salu za fizičko. Sportska hala je preopterećena tako da će ova biti samo za školu decu, dok će klubovima ostati na raspolaganju postojeća hala. Izmeštaćemo pijacu i urediti trg u strogom centru mesta. Planira se i rekonstrukcija vodovodne mreže i zamena azbestnih vodovodnih cevi.
Plan je da se uredi centar Golubinaca, asfaltira nekoliko starih ulica, i sredi fudbalski stadiona. Prošle godine smo napravili sportsku halu sa kuglanom, renovirali obe crkve, izgradili vrtić, uredili groblje.
Uređenje centra Vojke po najmodernijim standardima koštaće 60 miliona dinara i u tom projektu učestvuje i ministarstvo privrede. Uradiće se i kompletna adaptacija škole koja je bila je dosta zapuštena, kao i završetak vodovodne mreže.
Takođe uredićemo i centar Krnješevaca, srediti školu, vrtić i fudbalsko igralište.
Surduk nam je važan zbog turista koji u sve većem broju dolaze. U planu je uređenje centra, asfaltiranje ulica. Groblje i kapela su sređeni. Školska sala već postoji. Ambulante smo renovirali u svim selima. Napravili smo odeljenje za dijalizu. Planiramo da proširimo to odeljenje, da povećamo kapacitet i izgradimo novi objekat.
Što se Stare Pazove tiče, gradićemo sportsku salu za učenike srednje škole. Opština je iz budžeta plaćala prevoz učenicima sa teritorije naše opštine koji su pohađali pazovačku srednju školu u visini od 80 odsto cene karte. Za one koji su se upisali u škole van Stare Pazove dotirali smo 50 odsto cene karte. I ta mera je dala rezultate. Naša srednja škola je prepuna. Naredne godine ćemo uraditi kompletnu rekonstrukciju zgrade srednje škole. U planu je izmeštanje stadiona i izgradnje tržnog centra.