Po­ljo­pri­vred­na struč­na slu­žba (PSS) Ru­ma po­kri­va Irig, In­đi­ju i Ru­mu i na tom de­lu Sre­ma je ukup­no 85.749 hek­ta­ra ob­ra­di­vih po­vr­ši­na, a pod str­ni­na­ma je 20 pro­ce­na­ta tih po­vr­ši­na. Naj­vi­še ih je pod pše­ni­com – 18.000 hek­ta­ra (u rum­skoj op­šti­ni pre­ko 10.000 hek­ta­ra) i to je ne­što vi­še od pro­šlo­go­di­šnjih po­vr­ši­na, ali i pla­na se­tve. Pod ozi­mim ječ­mom je 740 hek­ta­ra, ulja­nom re­pi­com ne­što pre­ko 1.000 i pod tri­ti­ka­li­ma 620 hek­ta­ra.
U op­ti­mal­nom agro­teh­nič­kom ro­ku je za­se­ja­no oko po­lo­vi­na po­vr­ši­na, a po­volj­no vre­me u no­vem­bru je omo­gu­ći­lo na­sta­vak se­tve ko­ja je uspe­šno okon­ča­na. Za se­tvu je ko­ri­šće­no se­me do­ma­ćih i stra­nih kom­pa­ni­ja po ce­ni od 30 do 50 di­na­ra po ki­lo­gra­mu.
– Do­sta je ko­ri­šće­no i ne­de­kla­ri­sa­nog se­me­na, oko 40 pro­ce­na­ta, ve­ro­vat­no zbog ne­do­stat­ka nov­ca pri­li­kom ula­ga­nja u pro­iz­vod­nju. Isto va­ži i za osnov­no đu­bre­nje ko­je je iz­o­sta­lo na sko­ro po­lo­vi­ni za­se­ja­nih po­vr­ši­na – ka­že Đu­ro Pa­jić, sa­ve­to­da­vac iz Po­ljo­pri­vred­ne struč­ne slu­žbe Ru­ma.
Ipak, oba­vlje­na je se­tva za­do­vo­lja­va­ju­ćeg kva­li­te­ta, sva pše­ni­ca je po­ni­kla i na­la­zi se u fa­zi bo­ko­re­nja kod kul­tu­re za­se­ja­ne u op­ti­mal­nom ro­ku.
– Obi­la­skom par­ce­la smo uoči­li glo­da­re ko­ji su na­pra­vi­li ma­nju šte­tu. Za­to tre­ba pra­ti­ti nji­ho­vu broj­nost i ak­tiv­ne ru­pe i de­lo­va­ti u skla­du sa pre­po­ru­ka­ma struč­nja­ka – sa­ve­tu­je Đu­ro Pa­jić.
Po­lo­vi­nom fe­bru­a­ra je po­če­la i pr­va pri­hra­na pše­ni­ce azot­nim đu­bri­vom. Na osno­vu ana­li­ze ze­mlji­šta utvr­đe­no je da pro­se­čan sa­dr­žaj mi­ne­ral­nog azo­ta iz­no­si od 70 do 100 ki­lo­gra­ma, a slič­nu ko­li­či­nu bi tre­ba­lo do­da­ti ze­mlji­štu do kra­ja mar­ta, na­rav­no ako je pro­iz­vo­đač pr­vo ura­dio ana­li­zu.
Sa­zna­je­mo, azot­nih đu­bri­va ima do­volj­no na tr­ži­štu i to po ce­ni ne­što ni­žoj ne­go pro­šle go­di­ne. Isto­vre­me­no, ce­na kom­plek­snih đu­bri­va je ne­što vi­ša ne­go la­ne, a na­ro­či­to MAP-a ko­ja je ve­ća za 30 pro­ce­na­ta.
– Pri­li­kom kre­ta­nja ve­ge­ta­ci­je tre­ba oče­ki­va­ti rast ko­ro­va, jer je ne­što bla­ža zi­ma omo­gu­ći­la nji­ho­vo pre­ži­vlja­va­nje. S ob­zi­rom na po­ja­ve i ne­kih bo­le­sti osnov­na pre­po­ru­ka je da se, za­jed­no sa her­bi­ci­di­ma, iz­vr­ši i pre­ven­tiv­na za­šti­ta od bo­le­sti – is­ti­če Đu­ro Pa­jić.

S. DŽ.