Glu­mac Alek­san­dar Ber­ček i no­vi­nar Želj­ko Mar­ko­vić, u Uli­ci Ra­de Pa­vlo­vi­ća u Vrd­ni­ku, ot­kri­li su 17. de­cem­bra spo­men plo­ču ba­bi­ci Nov­ki Ob­ra­do­vić, uz či­ju po­moć su i ova dvo­ji­ca Vrd­ni­ča­na do­šla na svet. Oni su is­tra­ja­li u ovoj ide­ji, i na ne­ki na­čin iz­ra­zi­li po­što­va­nje, pre­ma že­ni, ko­ja je sve do 80-tih go­di­na pro­šlog ve­ka, po­ma­ga­la da do­đe na svet ve­li­ki broj Vrd­ni­ča­na.
De­ca iz pred­škol­ske usta­no­ve i uče­ni­ci Osnov­ne ško­le „Mi­li­ca Sto­ja­di­no­vić – Srp­ki­nja“ sa svo­jim vas­pi­ta­či­ma, uči­te­lji­ma, na­stav­ni­ci­ma i Go­ra­nom Žu­gi­ćem, di­rek­to­rom ško­le, oku­pi­li su se da i oni oda­ju po­čast ba­bi­ci uz či­ju po­moć su ro­đe­ne i nji­ho­ve ba­ke, de­ke, oče­vi, maj­ke.
– Mu­dri lju­di su go­vo­ri­li da ime, mo­že bi­ti znak, sim­bol, a ne­ki put i sud­bi­na. A ima i po­slo­vi­ca ko­ja ka­že ime je znak. U slu­ča­ju Nov­ke Ob­ra­do­vić ime go­vo­ri da je po­ma­ga­la da no­vi lju­di do­la­ze na ovaj svet, a u pre­zi­me­nu, kad se ro­de ti lju­di su se ob­ra­do­va­li – is­ta­kao je Ber­ček pri­li­kom ot­kri­va­nja spo­men plo­če, is­pred ku­će gde je dav­nih go­di­na ži­ve­la ova ba­bi­ca.
Želj­ko Mar­ko­vić, na­gla­sio je da Vrd­nik sa­da ima je­din­stve­no spo­men obe­lež­je u Sr­bi­ji, ali i po­ja­snio oku­plje­nim po­se­ti­o­ci­ma ka­ko se do­šlo na ova­kvu ide­ju.
– U jed­noj vrd­nič­koj ka­fa­ni, vre­log let­njeg da­na, pre šest go­di­na, iz­me­đu dve fla­še pi­va, jed­ne mo­je i dru­ge Aci­ne, on mi re­če da je ro­đen na­o­pač­ke. Nje­go­va maj­ka Mil­ka ina­če Vrd­ni­čan­ka, ima­la je ozbilj­nih pro­ble­ma to­kom trud­no­će, pa je stre­pi­la opa­snost da ta­da ma­li Aca ne ugle­da sve­tlost ne­ba, ali br­zom re­ak­ci­jom ba­bi­ce Nov­ke, ko­ja do­la­zi na in­ter­ven­ci­ju, sve je pro­te­klo u naj­bo­ljem re­du i ne sa­mo da je ro­đen Alek­san­dar Ber­ček, već smo i do­bi­li naj­ve­ćeg srp­skog i te­le­vi­zij­skog i film­skog glum­ca – is­ta­kao je Mar­ko­vić.
Ovoj sve­ča­no­sti, ko­ju je kroz pro­gram vo­dio La­zar Pi­li­po­vić, pred­sed­nik Sport­skog sa­ve­za op­šti­ne Irig, ulep­šao je i Ili­ja Mi­li­no­vić, na­čel­nik Srem­skog okru­ga, kao i Vla­di­slav Il­kić, pred­sed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Irig, ko­ji je ovom pri­li­kom do­bio pe­le­nu da pre­da Sla­vi­ši Gru­ji­ću, po­kra­jin­skom se­kre­ta­ru za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje, kao se­ća­nje na ba­bi­cu, uz či­ju po­moć je i on ro­đen.
Nov­ka Ob­ra­do­vić, ko­ja je pr­vo ra­di­la kao bol­ni­čar­ka i bri­nu­la se o po­vre­da­ma ru­da­ra, ka­sni­je joj se do­de­lju­je po­sao ba­bi­ce-aku­še­ra. U Vrd­ni­ku je ra­di­la sve do za­tva­ra­nja Rud­ni­ka, a ka­da je u Ru­mi po­če­lo sa ra­dom po­ro­di­li­šte pre­la­zi ta­mo da ra­di, oda­kle od­la­zi u pen­zi­ju 1980. go­di­ne. Bi­la je uda­ta za se­o­skog ber­be­ri­na Vla­di­mi­ra – Vla­di­cu sa ko­jim ni­je ima­la de­ce. Umr­la je 1990. go­di­ne i sa­hra­nje­na je na sta­rom vrd­nič­kom se­o­skom gro­blju.

S. Ko­stić