RAVNJE

Slom Prvog srpskog ustanka

Srbija je obeležila Dan državnosti. To je bila prilika da se govori o Prvom srpskom ustanku i svemu onome što taj period čini važnim za našu zemlju. Područje Mačve iznedrilo je mnoge junake toga doba, a sam kraj ustanka obeležio je boj na Ravnju. I danas meštani toga sela, pa i okolnih, diče se nesvakidašnjem otporu Turcima, koje je pružio Zeka Buljubaša sa svojim bećarima, ili golaćima, kako su ih još nazivali. Kažu, Buljubaša je njih oko sebe okupio, a sve su to bili „goli sinovi“, vešti sa oružjem, koji su kasnije postali nadaleko čuveni.

Krajem leta 1813., turska vojska je pritisla Srbiju i osvajala ustaničke šančeve, redom. Presudni događaj bio je u Ravnju. Po Karađorđevom naređenju, tu je dignut šanac, snabdeven hranom i municijom. Očekivali su, zadržaće napade od Turaka dok ne pritekne pomoć. Turci su bili neumoljivi, nisu slomili ustanike dugo, dok nje počela kiša.

– Borili su se i prota Mateja Nenadović, Miloš Obrenović i Zeka Buljubaša protiv daleko brojnijih Turaka. Ustaničkom vojskom komandovao je Stojan Čupić. Najveća tragedija ih je zadesila jer je svih tih 17 dana padala kiša. „Pokisao je barut, Turci su na neki način doznali i onda su krenuli svim silama, međutim, već se videlo šta će da bude, i njih četvorica su većali da se povuku, a Zeka je sam na sebe uzeo da brani odstupnicu“, ispričao je mačvanski pesnik Milisav Bančević.

Upravo na mestu gde se danas nalazi spomenik Zeki Buljubaši, odigrala se i poslednja bitka Prvog srpskog ustanka u sukobu 3000 srpskih ustanika, protiv čak 15 000 turskih vojnika.

Svih osam stotina Zekinih junaka izginulo je tada, držeći front, dok se ustanici pod komandom Miloša Obrenovića nisu uspeli izvući sa bojišta. Dali su živote u pokušaju da zadrže nalet Turaka.

– Zeka i golaći ostali su bez municije, samo sa noževima od naoružanja, da bi se na kraju borili čak i sa košnicama, priča dalje meštanin Ravnja, Milisav.

Očekivana pomoć sa Cera, nije stizala.

Bista na mestu šanca, visoka je četiri metra, a reč je o delu vajara Branka Kovačevića. Nedaleko od tog mesta i dan danas postoji drvo, pod zaštitom države, takozvani grm Zeke Buljubaše, ispod koga je navodno tražio hlad sa svojim saborcima i eventualni zaklon u starom hrastu.

Aleksandra Plavšić