SLA­VI­ŠA GRU­JIĆ, PO­KRA­JIN­SKI SE­KRE­TAR ZA KUL­TU­RU I JAV­NO IN­FOR­MI­SA­NJE – Ma­nje nov­ca za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje u 2016.

U go­di­ni ko­ja je na iz­ma­ku, bu­džet Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje iz­no­sio je 2,2 mi­li­jar­de di­na­ra. Ka­ko u in­ter­vju za M NO­VI­NE is­ti­če Sla­vi­ša Gru­jić, po­kra­jin­ski se­kre­tar za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje, bu­džet za na­red­nu go­di­nu je tek u iz­ra­di, ali ka­ko sa­da stva­ri sto­je, u 2016. go­di­ni će znat­no ma­nje nov­ca bi­ti za kul­tu­ru i in­for­mi­sa­nje, što sva­ka­ko ni­je ohra­bru­ju­ća či­nje­ni­ca.
Gru­jić je za M NO­VI­NE go­vo­rio i o re­a­li­za­ci­ji pro­je­ka­ta u obla­sti kul­tu­re u ovoj go­di­ni ko­je je po­mo­gao nje­gov Se­kre­ta­ri­jat, a osvr­nuo se i na pri­va­ti­za­ci­ju voj­vo­đan­skih me­di­ja.

M NO­VI­NE: Ka­ko oce­nju­je­te uči­nak Se­kre­ta­ri­ja­ta na či­jem ste če­lu? Da li su do kra­ja re­a­li­zo­va­ni ka­pi­tal­ni pro­jek­ti u kul­tu­ri?
SLA­VI­ŠA GRU­JIĆ: Ima­li smo vi­še ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta, a ka­da kon­kret­no go­vo­ri­mo o pro­jek­ti­ma ko­ji su ve­za­ni za Srem, pr­va fa­za ra­do­va na zgra­di Ka­si­ne u Vrd­ni­ku je za­vr­še­na i usko­ro oče­ku­jem pri­mo­pre­da­ju. Osta­lo je da su unu­tra sre­di par­ket i gre­ja­nje. Što se ti­če Ga­le­ri­je sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić“ u Ši­du, oni su do­bi­li sred­stva za pro­ši­re­nje ga­le­rij­skog pro­sto­ra i ko­li­ko ču­jem od di­rek­to­ri­ce to će bi­ti re­a­li­zo­va­no u sko­ri­jem ro­ku. Ka­da go­vo­ri­mo o Vrd­nič­koj ku­lu, ta­mo su po­sta­vlje­ne dve son­de, s ob­zi­rom da je utvr­đe­no da je sa­ma po­vr­ši­na ku­le kud i ka­mo ve­ća ne­go što se oče­ki­va­lo. Ras­kr­čen je gor­nji deo i sa­da se po­ku­ša­va da se utvr­di gde su za­pra­vo gra­ni­ce, ka­ko bi se naj­ve­ro­vat­ni­je sle­de­će go­di­ne ra­di­lo ne­što vi­še oko Vrd­nič­ke ku­le. To bi bio plan Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re. Ra­di­li smo u Voj­vo­di­ni pro­je­kat re­vi­ta­li­za­ci­je Mu­ze­ja Ba­tin­ske bit­ke kod Bez­da­na, za­vr­ša­va se pr­va fa­za adap­ta­ci­je de­la sta­re ka­sar­ne u Sen­ti gde će bi­ti sme­šten Za­vod za kul­tu­ru voj­vo­đan­skih Ma­đa­ra i Isto­rij­ski ar­hiv. Isto ta­ko se pri­pre­ma da se ure­di sta­ra gra­ni­čar­ska zgra­da za Mu­zej ba­nat­skih mi­li­ta­ra u To­ma­šev­cu u Ba­na­tu. Ne­dav­no smo na­pra­vi­li zva­nič­nu pri­mo­pre­da­ju Te­ke­li­ja­nu­ma u Bu­dim­pe­šti, gde je ura­đen ogro­man deo po­sla. Na­sta­vi­li smo re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta „Re­ha­bi­li­ta­ci­ja Fra­nje­vač­kog sa­mo­sta­na u Ba­ču“, či­ji je no­si­lac po­kra­jin­ski Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re, u sa­rad­nji sa Fon­dom „Ve­ko­vi Ba­ča“. Po­mo­gli smo oko Si­na­go­ge u Su­bo­ti­ci i to će bi­ti vi­še­go­di­šnji pro­je­kat. To su krup­ni pro­jek­tu, a ra­di­li smo i u Ma­đar­skoj, Ru­mu­ni­ji, u Dal­ma­ci­ji ve­za­no za ma­na­stir Kr­ku, obje­kat Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Dal­ma­ci­ji. Po­red ovih in­ve­sti­ci­ja, ima­li smo i pro­gram­ske ak­tiv­no­sti. Sa Ga­le­ri­jom Ma­ti­ce srp­ske smo ima­li iz­van­red­nu sa­rad­nju, za­vr­ši­li smo pro­je­kat sa ita­li­jan­skom re­gi­jom Ubri­ja i sa­da po­sto­ji po­no­vo ide­ja da se otvo­ri taj pro­je­kat u bu­duć­no­sti. Ga­le­ri­ja Pa­vle Be­ljan­ski je ima­la sjaj­nu iz­lo­žbu u Hr­vat­skoj, iz­lo­žba „Ko­lek­ci­ja Pa­vla Be­ljan­skog: bi­se­ri mo­der­ne“ otvo­re­na je u Umet­nič­kom pa­vi­ljo­nu u Za­gre­bu. Sa dru­ge stra­ne oni su po­sla­li svo­ju iz­lo­žbu „Mi­ro­slav Kra­lje­vić i sled­be­ni­ci“ Mo­der­ne ga­le­ri­je iz Za­gre­ba, ko­ja je po­čet­kom de­cem­bra otvo­re­na u Spo­men zbir­ci Pa­vle Be­ljan­ski u No­vom Sa­du. U to­ku je u Ga­le­ri­ji Ma­ti­ce srp­ske iz­lo­žba „Al­breht Di­rer i nje­go­vi sa­vre­me­ni­ci“, ko­ju smo po­mo­gli. Ima­li smo pri­lič­no jak fe­sti­val Šek­spir fest u Čor­ta­nov­ci­ma u Sre­mu, ko­ji je do­bio po­zi­tiv­ne kri­ti­ke, Be­o­grad­ski fe­sti­val igre je otvo­ren u No­vom Sa­du, či­me smo po­ka­za­li da se sve mo­že ura­di­ti iako i sam na­ziv ka­že dru­ga­či­je. Ta­ko da mo­že­mo ka­za­ti da je bi­lo mno­go to­ga iza če­ga i da­lje po­no­sno sto­ji­mo. Ono što nas sve mo­že da do­ve­de u ja­ko lo­šu si­tu­a­ci­ju je bu­džet za 2016. go­di­nu, ko­ji se tre­nut­no ra­di i ko­ji je pri­lič­no skre­san. To mo­že u mno­go če­mu da ugro­zi što­šta u sle­de­ćoj go­di­ni, ali haj­de da ga pr­vo iz­gla­sa­mo, da vi­di­mo da li će on bi­ti ta­kav. U sva­kom slu­ča­ju bi­će ri­go­ro­zno skre­san, sa­mo ne zna­mo još šta će to kon­kret­no zna­či­ti.

Spo­me­nu­li ste iz­lo­žbu „Al­breht Di­rer i nje­go­vi sa­vre­me­ni­ci“, ko­ju je pr­vo vi­de­la pu­bli­ka u Be­o­gra­du pa za­tim pu­bli­ka u No­vom Sa­du, za­hva­lju­ju­ći za­jed­nič­kim za­la­ga­njem vi­še usta­no­va. Tu je i Be­o­grad­ski fe­sti­val igre, ko­ji je otvo­ren u No­vom Sa­du. Da li je ove go­di­ne sa­rad­nja Po­kra­ji­ne i Re­pu­bli­ke bi­la za­do­vo­lja­va­ju­ća?
To je bit­no, da ima­mo sa ko­le­ga­ma tu vr­stu od­no­sa. Pr­vo, pre­sku­po je da ne­ko do­no­si sam tu iz­lo­žbu, ova­ko is­pa­da jef­ti­ni­je, a dru­ga stvar je i mo­guć­nost da ve­ći broj sta­nov­ni­ka u Po­kra­ji­ni vi­di ono što je u Be­o­gra­du i obr­nu­to.

Na kra­ju ka­len­dar­ske go­di­ne se svo­de ra­ču­ni i pra­ve pla­no­vi za sle­de­ću go­di­nu. Ko­je će to pro­jek­te iz obla­sti kul­tu­re u 2016. go­di­ni po­dr­ža­ti i po­mo­ći Po­kra­jin­ski se­kre­ta­ri­ja­t za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje?
Mi smo pro­šle go­di­ne ima­li pri­sto­jan bu­džet za kul­tu­ru – 2,2 mi­li­jar­de di­na­ra. Ali na­ma sko­ro 1,6 mi­li­jar­di či­ne pla­te za 13 usta­no­va či­ji smo mi osni­vač, po­ma­že­mo za­vo­di­ma, na­ci­o­nal­nim za­jed­ni­ca­ma, me­di­ji­ma, ta­ko da na kra­ju ogro­man deo tog ko­la­ča či­ne sred­stva ko­ji­ma mi jed­no­stav­no ne upra­vlja­mo, kao kroz kon­kurse. Na­šim usta­no­va­ma po­ma­že­mo ta­ko što po­ma­že­mo nji­ho­ve pre­mi­je­re, iz­lo­žbe i raz­ne ak­tiv­no­sti, ko­je bi mo­žda bi­le za­ni­mlji­ve u to­ku sle­de­će go­di­ne. Znam da je Srp­sko na­rod­no po­zo­ri­šte hte­lo da ura­di ja­ko do­bru pred­sta­vu „Na Dri­ni ću­pri­ja“, Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je hteo da ra­di van Sr­bi­je, na Hi­lan­da­ru i na jed­noj cr­kvi u Is­tri u Pe­ro­ju. Za na­red­nu go­di­nu su bi­le pred­vi­đe­ne i ne­ke iz­lo­žbe, ali sve za­vi­si od to­ga ko­li­ko će pa­ra bi­ti. Ako bu­džet bu­de ta­ko ri­go­ro­zan kao što su re­kli da će bi­ti, ja se bo­jim da je mr­ka ka­pa i za pro­jek­te i za kon­kur­se. Da se na­da­mo da se to ne­će de­si­ti, ali ka­ko sa­da sto­je stva­ri ni­je do­bro.

Če­sto is­ti­če­te ka­ko su kul­tu­ra i in­for­mi­sa­nje je­dan od stu­bo­va na ko­ji­ma dr­ža­va po­či­va. Da li i dr­ža­va mi­sli isto ta­ko?
Ono što iz­no­sim je mo­je mi­šlje­nje i na­rav­no kao ne­ko ko se ba­vi kul­tu­rom, ko se ba­vi in­for­mi­sa­njem, si­gur­no ne­ću tvr­di­ti da su kul­tu­ra ili in­for­mi­sa­nje va­žni­ji na pri­mer od zdrav­stva. Ali isto ta­ko se ne­ću slo­ži­ti sa ti­me da kul­tu­ra i in­for­mi­sa­nje ni­su va­žni. Na­rav­no da ću da is­ti­čem va­žnost kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja i bo­ri­ću se za to da kul­tu­ra i in­for­mi­sa­nje do­bi­ju sred­stva. Ve­li­ka stvar je da se kul­tu­ra u Sr­bi­ji i u Voj­vo­di­ni uva­ža­va, i uva­ža­va se. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da sred­sta­va ima ma­lo i ka­da po­gle­da­te gde mi mo­ra­mo da ulo­ži­mo pa­re i gde za­pra­vo ve­li­ka sred­stva od­la­ze, da su to pla­te i onaj osnov­ni ni­vo ra­da, on­da shva­taš da mo­ra­ju po­sto­ja­ti zna­čaj­no ve­ća ula­ga­nja, a to je u ovom tre­nut­ku ne­mo­gu­će, s ob­zi­rom da pa­ra ima ko­li­ko ima. Sa­da ima­mo pre­pir­ku na ni­vou Po­kra­ji­na – Re­pu­bli­ka, ve­za­no za to da li je se­dam od­sto ko­je sle­du­ju Po­kra­ji­ni iz re­pu­blič­kog bu­dže­ta ma­lo ili ni­je, ili bi tre­ba­lo da bu­de vi­še. I ako me­ne in­ter­no pi­ta­te tre­ba­lo bi da bu­de vi­še od se­dam od­sto, ako pi­ta­te da li je ovo sa­da do­volj­no, ni­je. Da li tre­ba uva­ži­ti či­nje­ni­cu da je u ze­mlji te­ško, da. Ali či­nje­ni­ca je da Po­kra­ji­na mo­ra da ima svo­je sta­bil­no fi­nan­si­ra­nje, mo­ra­ju da se opre­de­le ozbilj­na sred­stva, jer je Po­kra­ji­na deo Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. E sad ta po­li­ti­ka ko­ja se vo­di, po­go­to­vo sad pred iz­bi­re, ne go­vo­rim sad o to­me da li je tu ova ili ona stra­na u pra­vu, mi pro­sto go­vo­ri­mo da se sve to od­ra­ža­va na raz­ne seg­men­te, a ono što me­ne bri­ne su kul­tu­ra i in­for­mi­sa­nje.

Za­vr­še­na je pri­va­ti­za­ci­ja me­di­ja, mno­gi lo­kal­ni me­di­ji su do­bi­li no­ve vla­sni­ke, ali ima i onih ko­ji ni­su pri­va­ti­zo­va­ni, jer ni­je bi­lo za­in­te­re­so­va­nih da ih ku­pe. Ka­ko je iz Va­šeg ugla pro­te­kla pri­va­ti­za­ci­ja? Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što je Ra­dio Šid sku­plje pro­dat od Stu­di­ja B?
Za Ra­dio Šid ne znam, mo­gu da go­vo­rim sa­mo o onom što sam čuo, re­kla ka­za­la, što ni­je fer. Ali što se sa­me pri­va­ti­za­ci­je ti­če po me­ni, u tre­nut­ku ka­da ne­ma­mo de­fi­ni­sa­no in­for­mi­sa­nje na lo­kal­nom ni­vou, go­vo­rim o ono­me či­me se ba­ve re­ci­mo ra­dio sta­ni­ce, a to je da in­for­mi­šu o svim aspek­ti­ma ži­vlje­nja i sve ono što gra­đa­ne za­ni­ma, je­dan pri­vat­nik će ima­ti svo­ju ra­ču­ni­cu i to mu ne mo­že ni­ko ospo­ri­ti. Nje­go­va ra­ču­ni­ca ka­že ja ne mo­gu da iz­ve­šta­vam dan i noć o kul­tu­ri, in­fra­struk­tu­ri, mo­ram svoj pro­gram da pro­dam. E tu je pi­ta­nje da li gra­đa­ni ovom pri­va­ti­za­ci­jom do­bi­ja­ju sve ono što su ima­li ra­ni­je, a to je ključ­na in­for­ma­ci­ja. Ja bih vo­leo da se to po­ka­že do­bro, ali isto ta­ko znam da se ni­je po­ka­za­lo do­bro. U ne­kim gra­do­vi­ma su kom­plet­no ne­sta­li lo­kal­ni me­di­ji, u No­vom Be­če­ju re­ci­mo, u ne­kim me­sti­ma kao što je Ko­vin ne­sta­la je vi­še­je­zič­nost. To opet ni­je pi­ta­nje sa­mo to­ga ne­sta­će ma­đar­ski ili slo­vač­ki je­zik, mo­že da se de­si i obr­nu­to, da ne­sta­ne srp­ski je­zik. Pro­blem je ve­li­ki, dr­ža­va je kre­nu­la sa ti­me da se pri­va­ti­zu­ju me­di­ji i da će to na­vod­no da po­mog­ne da se in­for­mi­še ne­pri­stra­sno i ta­ko da­lje. I to za­vi­si od ure­đi­vač­ke po­li­ti­ke kon­kret­nog me­di­ja, da li je to stvar­no ne­pri­stra­sno ili ni­je. Mo­gao si da imaš me­dij u vla­sni­štvu lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve pa da bu­de mno­go ne­pri­stra­stan, a mo­gao si da imaš me­dij ko­ji to­tal­no od­ra­ža­va, sto­po­stot­no od­ra­ža­va, in­te­re­se vla­da­ju­će struk­tu­re. Na lo­kal­nom ni­vou i to­ga je bi­lo. Pri­vat­nik ta­ko­đe mo­že po­ku­ša­ti da za­dr­ži svo­ju ne­za­vi­snu ulo­gu, mo­že ko­li­ko god da je te­ško, a mo­že i da je ne za­dr­ži, mo­že i on da ima ne­ke svo­je in­te­re­se, po­li­tič­ke. To je klac­ka­li­ca. Šta se ti­me do­bi­ja, te­ško je re­ći, ali već vi­di­mo šta se ti­me gu­bi.

Kon­kur­si za su­fi­nan­si­ra­nje me­dij­skih pro­je­ka­ta su bi­li ras­pi­sa­ni u go­to­vo svim voj­vo­đan­skim lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma. Šta mi­sli­te, da li su lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve su­fi­nan­si­ra­le pra­ve me­dij­ske pro­jek­te? Ko­li­ko ste za­do­volj­ni pro­jek­ti­ma ko­je je po­mo­gla Po­kra­ji­na?
Što se ti­če kon­kret­no na­šeg Se­kre­ta­ri­ja­ta, mi smo ra­di­li po pra­vil­ni­ku ko­ji je do­ne­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i jav­nog in­for­mi­sa­nje, od­no­sno naš kon­kurs su vo­di­li pred­stav­ni­ci no­vi­nar­skih udru­že­nja i oni su opre­de­lji­va­li pa­re, a ja sam pot­pi­si­vao. To je pri­zna­će­te ma­lo ne­lo­gič­na si­tu­a­ci­ja, gde ja tre­ba da pot­pi­šem ono što dru­gi re­še, ali evo. Ta­ko da su oni na se­be pre­u­ze­li od­go­vor­nost za one pro­jek­te ko­ji su pro­šli i za one pro­jek­te ko­ji ni­su pro­šle, za one me­di­je ko­ji su pro­šli i za one me­di­je ko­ji ni­su pro­šli. Ja sam pri­hva­tio či­nje­ni­cu da ve­ro­vat­ni oni kao me­dij­ski struč­nja­ci zna­ju bo­lje. Što se ti­če lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, bi­lo je ra­znih po­le­mi­ka, oči­gled­no da se još mo­ra ra­di­ti po tom pi­ta­nju, jer po­sto­ji i da­lje ne­za­do­volj­stvo. Ka­ko god da se for­mi­ra ko­mi­si­ja, ras­po­de­le pa­re, uvek se ne­ko na kra­ju ose­ti po­go­đen. Po­sto­ji opet od­re­đe­na opa­snost da ćeš ti kroz pro­jek­te uti­ca­ti na ure­đi­vač­ku po­li­ti­ku. Po­sto­ji uvek opa­snost, to je ta­ko. Mo­ra­mo bi­ti is­kre­ni, ni­je se ni u Evro­pi pro­sla­vi­lo baš to ne­za­vi­sno no­vi­nar­stvo.

Bi­lja­na Se­la­ko­vić