Kraj go­di­ne je uvek pri­li­ka da se su­mi­ra šta je ura­đe­no, uoči šta je pro­pu­šte­no i pla­ni­ra šta da­lje u no­voj go­di­ni. Na­rav­no, to va­ži i za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu, pa je to i te­ma na­šeg in­ter­vjua sa Sla­đa­nom Man­či­ćem, pred­sed­ni­kom Op­šti­ne Ru­ma.

M NO­VI­NE: Ovaj raz­go­vor za­po­či­nje­mo pi­ta­njem ko­je se ti­če in­ve­sti­ci­ja. Ko­je su naj­va­žni­je in­ve­sti­ci­je ko­je su do­šle u rum­sku op­šti­nu u ovoj go­di­ni i ko­li­ko su one do­pri­ne­le da se sma­nji broj ne­za­po­sle­nih?
SLA­ĐAN MAN­ČIĆ: Mo­gu da ka­žem da je 2015. go­di­na za rum­sku op­šti­nu u ovom po­gle­du bi­la iz­u­zet­no do­bra. Po­zna­to je da smo ove go­di­ne sve­ča­no otvo­ri­li po­gon „Kal­ce­do­ni­je“, po­tom ki­ne­sko-danske kom­pa­ni­je „Eve­rest pro­dakšn“, pri­vo­di se kra­ju iz­grad­nja fran­cu­ske fir­me „Ha­čin­son“ ko­ja će sa ra­dom po­če­ti kra­jem ja­nu­a­ra na­red­ne go­di­ne. Pot­pi­san je ugo­vor sa „Si­no­vejšn gru­pom“, a iz­grad­nja će po­če­ti na­red­ne go­di­ne. Oni su upla­ti­li avans za 9,5 hek­ta­ra ze­mlji­šta ko­je su ku­pi­li, ta­ko da je re­al­no da ta grad­nja poč­ne. Sve ovo je uti­ca­lo da se sma­nji broj ne­za­po­sle­nih u na­šoj op­šti­ni, ali i na po­ve­ća­ni pri­liv sred­sta­va u naš bu­džet. Svi že­le da ra­de i da od svo­jih pla­ta iz­dr­ža­va­ju svo­je po­ro­di­ce, ta­ko da, pre­ma po­da­ci­ma Na­ci­o­nal­ne slu­žbe za za­po­šlja­va­nje, za­ključ­no sa no­vem­brom ove go­di­ne sma­njen je broj ne­za­po­sle­nih za 575 li­ca. Sa­da ima­mo na evi­den­ci­ji 5.707 li­ca, zna­či ima­mo trend pa­da bro­ja ne­za­po­sle­nih. I u na­red­noj go­di­ni oče­ku­je­mo no­va za­po­šlja­va­nja, jer sve ove kom­pa­ni­je ko­je su po­če­le ili tek tre­ba da poč­nu sa ra­dom, sa­da ne ra­de pu­nim ka­pa­ci­te­ti­ma, ugo­vo­rom je nji­hov rok tri go­di­ne.

Za­ni­mlji­vo je da su kom­pa­ni­je ko­je su po­če­le sa ra­dom ili će tek po­če­ti, na­ja­vlju­ju da bi po­ve­ća­le po­vr­ši­ne svo­jih pr­vo­bit­no pla­ni­ra­nih po­go­na, ali i po­ve­ća­le broj pred­vi­đe­nih rad­ni­ka.
Je­ste. „Kal­ce­do­ni­ja“ ra­di sa tre­ći­nom ka­pa­ci­te­ta i ima tre­nut­no 300 za­po­sle­nih, a ugo­vo­re­no je da tre­ba da za­po­sle pre­ko 600 li­ca. Oni su u po­sled­nje vre­me po­če­li sa do­dat­nim upo­šlja­va­njem i sa­mo za dve ne­de­lje su za­po­sli­li pe­de­se­tak rad­ni­ka. Po otva­ra­nju „Eve­re­sta“ je­dan broj rad­ni­ka je oti­šao od njih u „Eve­rest“ zbog ve­će pla­te, ta­ko da su i oni re­a­go­va­li po­ve­ća­njem ce­ne ra­da, po­go­to­vo za šnaj­der­ke – maj­sto­ri­ce. U „Eve­re­stu“ tre­nut­no ra­di 130 za­po­sle­nih, a ima­mo obe­ća­nje da bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo da se pri­mi isto to­li­ko rad­ni­ka. Pod­se­ćam, pla­nom je pred­vi­đe­no da se u ne­pal­skoj fa­bri­ci te­ste­ni­na za­po­sli mi­ni­mum 500 rad­ni­ka u pr­voj fa­zi. „Ha­čin­son“ me je iz­u­zet­no pri­jat­no iz­ne­na­dio, ka­ko br­zi­nom iz­grad­nje po­go­na, ali oni su već za­po­sli­li i pre­ko 50 rad­ni­ka ko­ji su u Polj­skoj na obu­ci. Imam in­for­ma­ci­je iz Polj­ske da su za­do­volj­ni i pla­ta­ma i sme­šta­jem. „Ha­čin­son“ ima oba­ve­zu da upo­sli 200 rad­ni­ka.

Ono što je osno­va za pri­vla­če­nje in­ve­sti­to­ra su rad­ne zo­ne, ali do­bro in­fra­struk­tur­no opre­mlje­ne. Tu se već do­sta ra­di, ali će se i da­lje ra­di­ti.
Mi smo do­sta od­ma­kli u opre­ma­nju rad­nih zo­na, a naj­a­trak­tiv­ni­ja je „Rum­ska pe­tlja“ sa 228 hek­ta­ra, na iz­u­zet­no do­brom ge­o­graf­skom po­lo­ža­ju u ko­ju je, do sa­da do­sta ulo­že­no. Ona je do­bi­la već iz­gled ka­kav tre­ba da ima­ju in­du­strij­ske zo­ne ne sa­mo kod nas, ne­go i u sve­tu. Bi­li smo ne­dav­no u Ne­mač­koj i po­se­ti­li smo je­dan in­du­strij­ski park i vi­deo sam da ne­ma baš ne­ke raz­li­ke u iz­gle­du zo­na. Sva­ki in­ve­sti­tor že­li da do­đe ta­mo gde ima stru­je, vo­de, ga­sa, pu­te­va, da­kle sve ono što mu je po­treb­no. I da­lje će­mo ula­ga­ti u „Rum­sku pe­tlju“, jer opre­ma­mo blok po blok. Ve­li­ku po­dr­šku za to smo do­bi­li iz Mi­ni­star­stva pri­vre­de, do­bi­li smo dva pu­ta sred­stva, ukup­no 28 mi­li­o­na, a iz Upra­ve za ka­pi­tal­na ula­ga­nja Voj­vo­di­ne do­bi­li smo ne­dav­no pet mi­li­o­na di­na­ra za za­vr­šni sloj as­fal­ta na pri­stup­nom pu­tu u rad­noj zo­ni. U ovoj go­di­ni je ukup­no pre­ko 100 mi­li­o­na di­na­ra ulo­že­no u in­fra­struk­tu­ru na „Rum­skoj pe­tlji“.

Od pro­da­je gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta i dru­ge ne­fi­nan­sij­ske imo­vi­ne sli­la su se i zna­čaj­na sred­stva u op­štin­ski bu­džet. Ta sred­stva su ko­ri­šće­na za in­fra­struk­tu­ru u gra­du, ali i u se­li­ma.
Mi smo iz ovih iz­vo­ra za­ključ­no sa de­vet me­se­ci pri­ho­do­va­li oko 103 mi­li­o­na di­na­ra. Po­la tih sred­sta­va smo ulo­ži­li u „Rum­sku pe­tlju“, a osta­lo u grad­ske i se­o­ske me­sne za­jed­ni­ce. Pre­ko Di­rek­ci­je za iz­grad­nju Ru­me smo ulo­ži­li u objek­te, odr­ža­va­nje, ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru pre­ko 350 mi­li­o­na di­na­ra. Ose­tio se taj ve­ći pri­liv, a re­ba­lan­som smo od­re­di­li do­dat­nih 20 mi­li­o­na di­na­ra za odr­ža­va­nje put­ne in­fra­struk­tu­re, po­ja­ča­li od­re­đe­ne po­zi­ci­je za ula­ga­nje u sport, ver­ske objek­te, ško­la­ma smo do­sta iz­la­zi­li u su­sret. Mi­slim da rav­no­mer­no tre­ba da se raz­vi­ja­ju i grad i sva na­ša se­la. Ta­ko će bi­ti i ubu­du­će.

Za sport se pla­ni­ra u na­red­noj go­di­ni du­plo vi­še, do­sta se ula­ga­lo u ško­le, kao i zdrav­stvo.
Po­red re­dov­nih ula­ga­nja u zdrav­stvo, tu je ci­fra pre­ko 13 mi­li­o­na di­na­ra, pot­pi­sa­li smo i niz ugo­vo­ra sa Do­mom zdra­vlja ko­ji se ti­ču ra­znih pro­je­ka­ta po­put bor­be pro­tiv ra­ka, po­moć tre­ćem do­bu, sve nji­ho­ve ak­tiv­no­sti smo po­dr­ža­li, a to će­mo ra­di­ti i ubu­du­će. Ova go­di­na nam po­ka­zu­je da mo­že­mo bo­lje i vi­še, na­log sam dao svim na­čel­ni­ci­ma da sve po­zi­ci­je mo­ra­ju bi­ti vi­še u na­red­noj go­di­ni, ta­ko se po­di­že kva­li­tet ži­vo­ta, i bo­lji uslo­vi u Do­mu zdra­vlja i am­bu­lan­ta­ma, ško­la­ma, spor­tu, a to mo­že­mo ura­di­ti sa­mo ako se i sred­stva za ove obla­sti po­ve­ća­va­ju.

No­va rad­na me­sta omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da za­ra­de i sa­mi vo­de bri­gu o svo­jim po­ro­di­ca­ma, ali ima i onih ko­ji to objek­tiv­no ne mo­gu. Ka­kva je si­tu­a­ci­je ove go­di­ne bi­la ka­da je so­ci­jal­na po­li­ti­ka u pi­ta­nju?
Pre­ko 111 mi­li­o­na di­na­ra opre­de­lje­no je za oblast so­ci­jal­ne za­šti­te, od pro­je­ka­ta po­mo­ći de­ci sa smet­nja­ma u raz­vo­ju, per­so­nal­nih asi­ste­na­ta, ge­ron­to­do­ma­ći­ca, svi pro­gra­mi ko­ji su pla­ni­ra­ni bu­dže­tom su is­po­što­va­ni. Ima­mo ve­li­ki broj ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći, po me­ni do­sta lju­di ima ko­ji­ma je ta po­moć neo­p­hod­na, ali ima i ne­kih ko­ji to zlo­u­po­tre­blja­va­ju, i tu bi tre­ba­lo mo­žda ura­di­ti re­vi­zi­ju. Tre­ba­lo bi da onaj ko ho­će da ra­di do­đe do rad­nog me­sta, ali je bi­lo i kal­ku­la­ci­ja kod ne­kih da im je bo­lje da pri­ma­ju so­ci­jal­nu po­moć ko­ja je ne­kih tri­de­se­tak pro­ce­na­ta ni­ža od ne­ke pla­te, pa bi tu ma­lo tre­ba­lo uve­sti re­da, ko­li­ko i da li ima ko­ri­sni­ka ko­ji bi mo­gli da ra­de.

Ba­zen je ove go­di­ne po­čeo da ra­di, bi­lo je do­sta le­pog vre­me­na i pu­no gra­đa­na ko­ji su išli na ba­zen.
Ba­zen se gra­dio tri go­di­ne i utro­še­no je 3,2 mi­li­o­na evra. Mi smo ga otvo­ri­li, uz ne­ka sa­pli­ta­nja i po­zi­ci­je i opo­zi­ci­je 4. ju­la. Sre­ća da je bi­lo iz­u­zet­no to­plo vre­me ta­ko da se po­ka­za­lo da je to bio pun po­go­dak. Ru­mlja­ni su za­i­sta u ve­li­kom bro­ju bi­li sva­kog da­na na ba­ze­nu. Raz­mi­šlja­mo da ba­zen u to­ku 2016. go­di­ne po­kri­je­mo ba­lo­nom, to sa­da svi ra­de i to je jef­ti­ni­ja va­ri­jan­ta ko­ja ko­šta iz­me­đu 15 i 20 mi­li­o­na di­na­ra. Tru­di­će­mo se da obez­be­di­mo ta sred­stva ka­ko bi ba­zen mo­gao da ra­di ce­le go­di­ne, jer ima­mo po­stro­je­nje ko­je za­gre­va vo­du.

Ko­ji su osnov­ni prav­ci ak­tiv­no­sti lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u na­red­noj go­di­ni?
Mno­go to­ga pla­ni­ra­mo, bio je i pro­je­kat par­ti­ci­pa­tiv­nog bu­dže­ti­ra­nja, a ti pro­jek­ti će bi­ti uvr­šte­ni u pro­jek­ci­ju bu­dže­ta. Ono što sam na­gla­ša­vao, sve što smo pla­ni­ra­li u ovoj go­di­ni će­mo i re­a­li­zo­va­ti. Za­ključ­no sa no­vem­brom 2015. go­di­ne nam je pu­nje­nje bu­dže­ta na pre­ko 1,3 mi­li­jar­de di­na­ra, bi­će ma­lo pro­ble­ma zbog ka­šnje­nja li­ci­ta­ci­je za po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i tu će bi­ti ma­nje sred­sta­va no što smo pla­ni­ra­li, ali to ni­je bi­lo do nas ne­go zbog ne­kih pro­ble­ma u Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de. Za li­ci­ta­ci­ju ima­mo pre­ko 1.700 hek­ta­ra. Ta­kvo pu­nje­nje bu­dže­ta nam je omo­gu­ći­lo da sve ono što smo pla­ni­ra­li i od­ra­di­mo. Sa­mo smo u pret­hod­na dva – tri me­se­ca pu­sti­li 150 mi­li­o­na in­ve­sti­ci­ja, sve iz bu­dže­ta, od Uli­ce Mi­še Ubo­je, 20 mi­li­o­na za po­ja­ča­no odr­ža­va­nje in­fra­struk­tu­re, 20 mi­li­o­na za re­kon­struk­ci­ju Grad­ske pi­ja­ce, 21 mi­li­on za atar­ske pu­te­ve, as­fal­ti­ra­ju se uli­ce u se­li­ma, či­sti­li smo ka­nal­sku mre­žu, da­kle do­sta po­sla je bi­lo, fi­nan­si­ra­mo rad me­snih kan­ce­la­ri­ja, re­dov­na su da­va­nja u ško­la­ma ono što je na­ša oba­ve­za pre­ma nji­ma, ne­ma du­go­va­nja pre­ma jav­nim pred­u­ze­ći­ma, do­ba­vlja­či­ma… U na­red­noj go­di­ni to da­kle mo­že da bu­de sa­mo još bo­lje.

Na kra­ju raz­go­vo­ra, šta bi­ste po­že­le­li gra­đa­ni­ma rum­ske op­šti­ne?
Že­lim im mno­go zdra­vlja, po­ro­dič­ne sre­će, oni ko­ji oče­ku­ju po­sao obe­ća­vam da će i to­ga bi­ti, sa­mo mo­lim za ma­lo str­plje­nja, tru­di­će­mo se da se što vi­še njih za­po­sli.

Smi­lja Dža­ku­la