MRTAV UGAO

Šansa za popravni

Prošlog petka održan je žreb za grupnu fazu Svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru. Javnost u Srbiji sa nestrpljenjem je iščekivala ishod ovog događaja, s obzirom na to da naša selekcija putuje na turnir sa nikad većim ambicijama.

Rezultat je takav da smo ni manje ni više upali u, po mnogima, najtežu grupu. Rivali će nam biti dobro poznati Brazilci i Švajcarci, dok nam iz Afrike stiže na megdan selekcija Kameruna.

Prvo što pada na pamet kada se pogleda grupa u kojoj će nastupati Srbija, jeste šansa za popravni. Sa Brazilcima i Švajcarcima smo već imali priliku da se nadmećemo na prošlom Mundijalu u Rusiji. Reklo bi se da se na greškama uči i da ćemo se sada mnogo bolje pripremiti za okršaj sa ove dve selekcije. Ali da li ćemo imati dovoljno pameti i izvući pouke iz prošlosti?

O Brazilu ne treba trošiti reči. Reprezentacija koja uvek puca na titulu prvaka je sve, samo ne lak protivnik. Ipak, treba uzeti u obzir da mečevi u slabijoj konkurenciji sa ekipama iz Južne Amerike ipak nisu pravo merilo kvaliteta.  Žurka počinje tek kada se stigne na završni turnir i realno je nadati se da smo u stanju da im otkinemo makar bod.

Sa druge strane, zemlja fudbala, koja broji preko 200 miliona stanovnika, može da napravi paklenu selekciju igrača. Za njih je najbitnija taktička postavka i atmosfera u ekipi. Tu dolazimo do potencijalnog problema i ahilove pete Brazila – Neimara. Koliko god on talentovan bio, znamo svi da mu je ego ogroman i da ne ume baš da gubi. Takođe, u više navrata je pokazao da mu liderska pozicija baš i ne prija, a često je znao upadati u konflikte sa kolegama iz ekipe. Naročito kada stvari ne idu onako kako bi želeo.

Istina je, ipak, i da je to igrač koji je u stanju da napravi šou na terenu. Katar mu je šansa da pokaže sve što zna. Na kraju krajeva, jedan je od promotera ovog takmičenja, a koliko su mu Arapi natrpali novaca u džep, to samo on zna.

Duel sa Švajcarcima biće pun naboja. Svi znamo kako smo prošli u tom famoznom meču na prethodnom Svetskom, kada smo izgubili sa 2:1. Pored Feliksa Briha koji nije svirao čist penal nad Mitrovićem, čorbu su nam u nastavku zapržili čistokrvni Švajcarci Džaka i Šaćiri. Provokacije sa njihove strane, koje su potom usledile, dolile su ulje na vatru.

Nameće se pitanje – da li su četiri godine bile dovoljne da ohladimo glavu i da na teren izađemo fokusirani. Pritisak javnosti će biti ogroman, a na Piksiju je da sačuva mir u ekipi i da šmekerski, onako kako samo on zna, motiviše igrače da izađu i razbiju jednu od najodvratnijih ekipa koje se takmiče na nacionalnim prvenstvima.

I na kraju, najveća nepoznanica nam je trenutno ekipa Kameruna. Kada se spomene bilo koji sastav iz Afrike, prva asocijacija je: puno trčanja, malo pameti. Tako bi otprilike mogla da bude okarakterisana svaka reprezentacija koja nam dolazi sa tog kontinenta.

Da se razumemo, umeli su Afrikanci u mnogo slučajeva da budu nagazna mina za neke favorite. Ipak, činjenica je da im je fudbalska inteligencija na niskom nivou. Ključ upeha je spustiti loptu, držati je u svojim nogama i igrati fudbal. Ako kreneš da se vitlaš sa njima na terenu, najebaćeš kasnije ili pre.

Inače, prva vest koja je u naše medije stigla, a vezana je za Kamerunce, jeste nesrećna izjava njihovog selektora odmah po završetku žreba. Upitan da prokomentariše rivale, Rigobert Song je mrtav ladan izvalio da ne zna nijednog igrača iz srpske reprezentacije. Pomalo čudno zvuči da bivši profesionalni fudbaler i selektor ekipe koja nastupa na Mundijalu nije nikad čuo za Tadića koji je kapiten slavnog Ajaksa. Ili Vlahovića koji ruši rekorde u Italiji i jedan je od najtalentovanijih napadačau Evropi. Ali dobro, to je već njegov problem. Imaće priliku da se upozna sa njima detaljno kada ode na Svetsko. Nadajmo se da će to biti negativno iskustvo koje će teško zaboraviti.