MUZEJ NAIVNE UMETNOSTI „ILIJANUM”

Prvih pedeset godina

Za Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” ova godina je izuzetno značajna. Obeleženo je pedeset godina rada ove ustanove kulture, kojom se Šiđani ponose. Pored toga, organizovali su brojne manifestacije koje su ostavile trag u sferi kulture. Ljubinka Pantić, direktorka Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum”, o značaju ovog jubileja kaže da je ova godina za tu ustanovu bila svečarska, a ujedno je organizovano i veliki broj izložbi.

-Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” je ove godine bio slavljenik, obeležavali smo pedeset godina rada. Muzej je osnovan 1971. godine, posle poklona koji je Bašičević uručio opštini, a Skupština opštine je donela odluku  da se osnuje muzej. Pored naših stalnih postavki i redovnih poslova, a koji nisu tako vidljivi javnosti u maju smo organizovali prvo druženje sa svim našim prijateljima i saradnicima, jer je 31. maj datum kada je doneta prva odluka o osnivanju muzeja. Tom prilikom smo uručili zahvalnice svima koji su u tih pedeset godina na bilo koji način doprineli radu muzeja. Uručili smo zahvalnicu i osnivaču koji nas sve vreme finansira. To je bila jedna lepa prilika da se svi vidimo i evociramo neke uspomene na ono šta se dešavalo u tih pedeset godina, kaže Ljubinka Pantić.

O tome šta bi bila kruna obeležavanja ovog jubileja, po rečima direktorke  to je 3. decembar, kada je promovisana monografija o prvih pedeset godina rada Muzeja.

– Autor monografije je viši kustos Radovan Sremac, koji je tu obuhvatio sve ono što treba da sadrži jedna takva publikacija  i to od istorijata, fonda, delatnosti, o istorijatu objekta u kom se nalazimo do zaposlenih u Muzeju,- naglasila je Ljubinka Pantić.

Ove ustanove ne bi bilo bez velikodušnog poklona Ilije Bašičevića Bosilja, koji je opštini Šid darovao. On je izrazio želju da njegov poklon doprinese razvoju kulture u Šidu, da grad bude prepoznatljiv po lepim stvarima. U propratnom pismu – darovnom ugovoru, Bosilj je naglasio da je na njega uticao gest Perside Šumanović, koja je zaveštala dela svog sina Save gradu.

– Muzej se trudi da bude deo šire društvene zajednice i na taj nači što se ne bavi strogo muzeološkom delatnošću, nego otvaramo vrata i nekim drugim manifestacijama i dešavanjima. To su prilike kada naši sugrađani rado dolaze kod nas. Imamo jako dobru saradnju sa Udruženjem građana „Eufonija”, čiji članovi su nastavnici Muzičke škole „Filip Višnjić” i koji organizuju jedan muzičko – edukativni festival već nekoliko godina, a i mi učestvujemo u tom festivalu tako što dajemo svoj prostor za koncerte i predavanja koja to udruženje priređuje. Tako smo imali koncerte džez – trija Vlade Maričića, imali smo promocije knjiga nekih profesora sa Fakulteta dramskih umetnosti iz Novog Sada, bilo je književnih večeri, koncerti klasične muzike u našem dvorištu koje smo sredili za takve namene, nabraja Ljubinka Pantić.

Muzej ostvaruje i dobru saradnju sa školama, vrtićima sa kojima se organizuju radionice, a posebna saradnja je sa Osnovnom školom „Jovan Jovanović Zmaj”, koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i sa kojima dugi niz godina obeležavaju 18. maj, Međunarodni dan muzeja. Pred novogodišnje praznike, kiti se jelka u Muzeju, a deca izuzetno reaguju na Bosiljeve slike, njegov kolorit. Ovde dolaze i deca predškolskog uzrasta, osnovne i srednje škole. Brojni su i turisti koji posećuju „Ilijanum”.

– Poslednjih 13, 14 godina, zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu,  dobijenim po konkursu radimo zaštitu, odnosno, konzervaciju Ilijinih dela. Ove godine je deset slika u pokrajinskom Zavodu bilo na tretmanu, a ostaje je još jedan mali deo Ilijinih slika koje nisu imala opremu. Sada će ta dela dobiti svoju opremu i biti postavljena u izložbenom prostoru. Do sada je preko 90 slika sređeno, objašnjava Ljubinka Pantić.

Ove godine je pored monografije o prvih pedeset godina rada „Ilijanuma” , izdata i jedna publikacija za najmlađe posetioce, želeći da i od  njih stvore konzumente kulture. To je za dece od osam godina pa naviše. Radi se o publikaciji Kraljevi, kraljice, junaci i vile na Ilijinim slikama“. Dolazeći u „Ilijanum“, školarci baš nisu pokazali zavidno znanje kada je u pitanju pretkosovski, kosovski ciklus, koji je Ilija obrađivao. U tu publikaciju su stavljeni i stihovi iz epske narodne poezije gde se govori o Marku Kraljeviću, Milošu Obiliću, vili Ravijojli koji su na Ilijinim slikama.

D. Popov