DUBRAVKA IVANIĆ: SNAGOM VOLJE DO CILJA

Prva Sremica savladala ultraekstremni maratona

Rumljanka Dubravka Ivanić je ove godine na 44. Fruškogorskom maratonu ostvarila svoj veliki cilj, a to je da uspešno savlada stazu ultraekstremnog maratona. Ne samo što je uspešno savladala ovu zahtevnu stazu dugu čak 134,3 kilometara, nego je osvojila i drugo mesto u ženskoj konkurenciji, ali i postala prva žena u Sremu kojoj je to pošlo za rukom.

– Došao je i taj dan, 18. septembar i  druga prilika da se oprobam na ultraekstremnom maratonu, zajedno sa mojim drugom Zoranom Udovčićem, koji je bio uz mene i pomogao organizaciono, taktički i drugarski da zajednički završimo stazu za manje od 32 sata. Na tom putu smo napravili ukupno oko sat i po pauze, sve ostalo je bilo konstantno kretanje određenim tempom i tako smo uspeli, ne samo da pređemo stazu, nego i da ostvarimo dobro vreme – kaže Dubravka.

A do ovog izuzetnog postignuća, imajući u vidu veliki izazov koji tako duga i teška staza pred učesnike postavlja i u fizičkom i psihičkom smislu, došla je upornim treningom i voljom. Početne korake u planinarenju Dubravka je napravila 2014. godine sa nepunih 50 godina,  u organizaciji kluba PK „Borkovac“, na akciji Ovčar i Kablar. Već naredne godine je prešla maratonsku stazu od 42 kilometara na „Fruškogorskom maratonu“, a iste godine je počela i da trči.

– Trenirala sam redovno, nekoliko puta nedeljno, a trudila sam se da to bude ukupno oko 60 kilometara. Počela sam da trčim i polumaratone, uglavnom na gradskim trkama. Ishranu sam prilagodila treninzima, kako kažu danas, počela sam zdravije da se hranim. Izbacila sam tešku, začinjenu hranu, a ubacila više svežeg povrća i voća. Odlazak u prirodu me je sve više privlačio i tako sam počela da trčim planinske trke različitih dužina – od 20 do 45 kilometara, kao deo tima PK „Borkovac“ u treking ligama Vojvodine i Srbije – govori za naše novine Dubravka Ivanić.

Na tim trkama ona je osvajala medalje u starosnoj kategoriji, ali i ukupno u ženskoj konkurenciji. Dubravka kaže da je u njoj 2018. godine sazrela odluka da pređe ultramaratonsku stazu na „Fruškogorskom maratonu“, čija je dužina 108 kilometara i zajedno sa svojom sestrom Biljanom Pivalicom, koja je imala i više iskustva, uspela je u tome.

– Prvi put sam se suočila sa neprestanim danonoćnim kretanjem, grmljavinom i kišom u šumi, različitim sitnim bolovima koji su se javljali i prolazili. Nastavila sam i dalje da treniram redovno, ubacila sam i treninge snage u teretani, vožnju bicikla, kao i jogu. Nije uvek lako uskladiti treninge sa poslovnim i privatnim obavezama, ali upornost i kontinuitet su jako važni kada stremite ka određenom cilju, naročito zimi u Borkovcu kada srećete samo nekoliko isto tako upornih ljudi – ističe Dubravka.

Njen sledeći veliki izazov je bio 2019. godine, ultraekstremni maraton na Fruškoj gori – staza dužine 134 kilometara, veoma zahtevna sa puno jakih uzbrdica i strmoglavih nizbrdica i vremenskim limitom od 35 sati.

Ona kaže da su loši vremenski uslovi, kiša koja je počela da pada u večernjim satima, žitko blato koje usporava hod , učinili da sestra Bilja i ona  odustanu na 115. kilometru na Crvenom čotu, jer nije bilo šanse da trku prođu  u limitu.

Sledeća 2020. godina je bila nova šansa, ali je ona upamćena po koroni, sve trke su otkazane, a „Fruškogorski maraton“ je pomeren za septembar.

Dubravka je i dalje  vredno trenirala, ali te godine nije bilo ultra i ultraekstremnog maratona, tako da je prešla Veliki zapadni maraton od 85 kilometara.

Ubrzo posle toga, Dubravka je prvi put u kontinuitetu istrčala

maratonsku dužinu od 42 kilometra u Zasavici, na takmičenju Vojvođanske treking lige. Korona – virus je nije zaobišao, tako da je krajem prošle godine obolela i završila sa obostranom upalom pluća i mirovanjem od mesec dana. Oporavak je bio jako spor, počela je sa laganim šetnjama da bi tek posle dva meseca počela pomalo da trči.

– Kako je vreme prolazilo osećala sam da mi je sve bolje i prvi test fizičke i mentalne snage, posle preležane korone, bila je teška staza od 63 kilometra na „Tara ultra trailu“, koju sam sa drugom Željkom Rajačićem prešla i brže od očekivanog – kaže Dubravka Ivanić.

A onda, 18. septembra počinje 44. „Fruškogorski maraton“, koji je značio i ispunjenje njene želje i cilja, da pređe ultraekstremnu stazu dugu 134,3 kilometara za vreme kraće od 35 sati – što je bila i velika satisfakcija za godine upornog treniranja.

Ona ističe da nije osetila nikakvu psihičku ili fizičku krizu na tom putu, želja da se dođe do cilja je bila ogromna, a adrenalin je činio svoje.

– Podatak da su samo dve žene bile na toj stazi, da je osmoro odustalo pre cilja, da sam prva žena iz Srema koja je uspela da pređe tu stazu govori mnogo. Koji je sledeći cilj? Ne znam trenutno, ali motiv za redovno treniranje mora postojati, bar u mom slučaju. Poruka onima koji još nisu počeli i koji svoju inertnost pravdaju različitim izgovorima je da se pokrenu bez obzira na godine, da li šetnjom, vožnjom bicikla ili planinarenjem, naravno svako u skladu sa svojim mogućnostima – poruka je Dubravke Ivanić, čija priča o volji i upornosti upravo potvrđuje njene reči da za sport i bar neke fizičke aktivnosti nikada nije kasno.

S. Džakula