Sremski upravni okrug, u saradnji sa Unijom poslodavaca Grada Sremska Mitrovica organizovao je 14. decembra sastanak na temu „Suzbijanje rada na crno“, na kome su sem predstavnika organizatora, Ilije Milinovića i Bogdana Kavazovića učestvovali privrednici i načelnici tržišne, sanitarne i inspekcije rada, Đorđe Rogić, Miloš Lukić i Vladan Tanasić, kao i direktor Poreske uprave Rade Bančević. Na ovom sastanku bilo je reči o aktivnostima, merama na suzbijanju obavljanja neregistrovane, odnosno neprijavljene aktivnosti, nezakonitom zapošljavanju, neprijavljivanju radnika itd. sa aspekta Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Iako kazne za rad na crno nisu naivne (za pravna lica iznose od 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnike od 300.000 do 500.000 i odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara) evidentno je da je rad na crno još uvek u dobroj meri prisutan u preduzećima. Kako je u svom izlaganju izneo načelnik Inspekcije rada Vladan Tanasić, u prvih 11 meseci ove godine, izvršeno je 2.110 nadzora na teritoriji Sremskog okruga. Prosečno, svaki šesti nadzor je doneo i „ulov“. Evidentirano je 366 lica bez ugovora o radu, od čega je 282 slučaja završeno osuđujućom presudom.
Ono što je sve vreme provejavalo kroz diskusiju bila je problematika malog broja zaposlenih u inspekcijskim službama, na šta su se nadležni s razlogom žalili. Kada se tome doda nivo korupcije i druge prateće stvari, koje se lepe za ovakvu vrstu posla, onda je tu i dosta otežavajućih okolnosti po pitanju otežanog punjenja budžeta.
Jer, bez obzira na sve privilegije koje idu uz državni posao, poslodavce u privatnom sektoru naročito brine selektivan pristup pojedinih inspektora, koji kod jednih vide i dlaku u jajetu, dok kod drugih ne vide ni slona u staklarskoj radnji. Što znači da nadzori ponekad nemaju podjednaku težinu. Kada se tome doda opšte siromaštvo, visoki doprinosi, a često i želja samog radnika na crno da ne bude prijavljen kako ne bi izgubio prinadležnosti na berzi rada, ili samo da bi zaradio koji dinar više, koji preostane ako nije prijavljen, onda ne čudi ovako veliki broj neprijavljenih radnika.
Posebna stvar je i korupcija unutar samih inspekcijskih službi. Nije tajna da je na mesto načelnika Inspekcije rada nedavno došao Vladan Tanasić, upravo iz razloga jer Ministarstvo nije bilo zadovoljno radom njegovog prethodnika. Načelnik okruga Ilija Milinović za Vladana Tanasića kaže da je pošten i vredan čovek i svakako da nam takvih treba još više. Ali, priznaćete, nije lepo gotovo svakodnevno gledati pojedine inspektore koji kao redovni abonenti sede u određenim restoranima i kafićima, gde konzumiraju besplatno piće i hranu (a bude nešto i u kešu), ili inspektore koji uoči slave i praznika idu u snabdevanje obilazeći svoje prodavnice. Naravno, takvi objekti uglavnom nemaju problema sa inspektorima, a neki se i ponašaju kao da su u njihovoj zaštiti.
Na žalost, gotovo svaka inspekcija ima svog prljavog inspektora Blažu. Samo smena takvih veseljaka uštedela bi srpskom budžetu pristojna sredstva. Jer, nije uvek važno ko čuva lopove, već i ko čuva čuvare.