PROSLAVLJEN DAN OPŠTINE I GRADSKA SLAVA

Priznanja zaslužnim kolektivima i pojedincima

Obeležavanje 24. novembra, Dana Opštine i slave grada, Svetog kralja Stefana Dečanskog, započeli su jutarnjom liturgijom koja je u devet časova održana u hramu Silaska Svetog Duha na apostole, u prisustvu najviših predstavnika lokalne samouprave, javnih preduzeća i ustanova i sveštenstva. Po tradiciji, u podne su Slađan Mančić i Stevan Kovačević položili venac na spomenik dr Žarku Miladinoviću, koji se nalazi ispred rumske Pošte.

Posle polaganja venaca predsednik Opštine Slađan Mančić je čestitao svima slavu grada, Sv. Stefana Dečanskog i Dan opštine.

– Položili smo venac na spomenik čoveku u čijoj je kući pre 101 godine održan Veliki zbor gde je odlučeno da se Srem, Bačka, Baranja i Banat pripoje Kraljevini Srbiji i mi 101 godinu živimo u Srbiji. To treba da zapamtimo, iz dužnosti prema našim precima, ali i obaveze prema našim potomcima. Ova 101 godina iza nas, za rumsku opštinu i sam grad, i pored svih nedaća koje su zadesile ove prostore i celu državu, mislim na ratove i udare sa svih strana, ipak su bile najprosperitetnije i Opština se najviše razvila. Ono što je naša obaveza, dok smo ovde, je da taj trend razvoja grada i Opštine nastavimo – poručio je Slađan Mančić.

Svečana akademija, povodom Dana Opštine i slave grada, održana je u prepunoj velikoj dvorani Kulturnog centra „Brana Crnčević“.

Posle himne, brojnim gostima iz Republike i Pokrajine, ministrima, narodnim poslanicima, odbornicima, predstavnicima javnih preduzeća i ustanova, kao i građanima, u prepunoj velikoj dvorani prvo se obratio Stevan Kovačević, predsednik SO Ruma, uz zahvalnost svima koji su došli da podele radost praznika. On je podsetio da je 24. novembar dan kada su građani Srema daleke 1918. godine usvojili rezoluciju o stvaranju jedinstvene države Srba, Hrvata i Slovenaca i neposredno prisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji, bez obzira kakav stav će po tom pitanju zauzeti Narodno veće u Zagrebu i velika narodna skupština u Novom Sadu, koja je održana narednog dana.

– Tog 24. novembra 1918. ovde u Rumi, građani Srema su dosanjali svoj vekovni san o političkom i državotvornom ujedinjenju sa svojom istorijskom maticom Srbijom. Oni su svoj san počeli da žive evo već 101 godinu. Od tog dana prošao je čitav jedan vek, a mi smo shvatili da se taj datum nameće kao datum, koji po svim svojim konotacijama, s pravom zaslužuje da ga prigrlimo kao dan od posebnog značaja za našu opštinu. Skoro čitav jedan vek je trebao da prođe da shvatimo da nismo dežurni statisti na istorijskoj pozornici i da smo i mi priložili značajne darove u riznicu našeg istorijskog nasleđa i našeg istorijskog pamćenja. Prigrlivši ovaj datum pre tri godine kao Dan Opštine Ruma, nismo se samo otrgli iz tog vekovnog istorijskog samozaborava, nego smo se ponosno upisali u red zajednica koje neguju svoje identitetske simbole i obnavljaju svoju istorijsku samosvest. Naše sadašnje praznovanje ovog događaja i naša odluka da umemo da negujemo i čuvamo darove naših predaka, pokazuje i da smo dorasli odgovornoj misiji da stvaramo ostavštinu za budućnost – poručio je Stevan Kovačević.

On je dodao da je to i prilika da sagledamo šta smo i koliko uradili, koliko smo duga vratili prethodnicima i koliko smo zadužili potomke, da li smo i koliko mogli više, da li smo bolji danas neto što smo bili juče, koliko su bolji od nas i daleko od nas oni koji su najbolji među nama, koliko moramo da ubrzamo korak da bismo ih sustigli ili im se bar približili.

– Ukazaćemo i počast onima koji su nam svojim primerom osvetljavali horizonte, ali i davali nadahnuće da vlastite poduhvate uvećavamo i pomeramo granice i spremamo za domete za koje možda nismo ni slutili da smo spremni. Samo tako naše opstajanje na istorijskoj vetrometini, a time i naši praznici, imaju svoj potpuni i pokretački smisao – istakao je Kovačević i ukazao i da na Dan opštine, građanima Opštine Ruma se duguje jedno veliko hvala za podršku kojom se uliva snaga za nove poduhvate.

– A iza svakog našeg uspeha stajao je i pečat predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlade RS i Vlade APV, jer su imali hrabrosti da pođu putem kojim se ređe ide, putem kojim idu samo hrabri i oni koji su spremni da ne beže od problema, već da probleme rešavaju – zaključio je, na kraju svog obraćanja Stevan Kovačević.

U umetničkom programu je nastupila glumica Ivana Žigon, a potom je prikazan i dokumentarni film „Ruma između dva praznika“ u kojem je prikazano sve što se u rumskoj opštini uradilo u minulih godinu dana, od otvaranja novih pogona, zapošljavanja, izgradnje saobraćajnica, sportske infrastrukture, obnove škola, ambulanti, u sferi kulture…

Gostima i publici se potom obratio prvi čovek rumske opštine Slađan Mančić, koji je podsetio na poslovicu da je „čovek bogat onoliko koliko ima prijatelja“ a rumska opština i sam grad su, u ovom slučaju, veoma bogati. On se posebno zahvalio, među brojnim gostima, Aleksi Jokiću, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, Jovanu Vorkapiću, počasnom građaninu Rume, Veselinu Šljivančaninu, Nedeljku Kovačeviću…Slađan Mančić je rekao i da je prikazani dokumentarni film „cenzurisan“, budući da je od čak 37 sati snimljenog materijala, sve upakovano u 19 minuta.

– Ruma je danas moderan grad, važan regionalni centar u svakom smislu – privrednom, kulturnom, sportskom, turističkom … Podvlačim, najveća zasluga je zasluga svih vas, naroda i građana naše Opštine. Ne smemo smetnuti sa uma i zaboraviti činjenicu da smo veliku podršku dobili sa viših nivoa vlasti, od strane republičke i pokrajinske Vlade, kao i samog predsednika države, koji je od 2014. godine šest puta dolazio u rumsku opštinu i svaki put otvarao nove pogone. Svaki taj novi pogon znači i nova radna mesta – rekao je Mančić i dodao da moramo voditi računa o precima, čuvati i unapređivati opštinu za naše potomke.

– Čestitam svima praznik, da nam Ruma ide krupnim koracima u budućnost, da razvoj bude još brži i ekonomičniji. Živela Ruma, živela Srbija! – poručio je na kraju Slađan Mančić.

Potom su dodeljena priznanja i nagrade zaslužnim pojedincima i kolektivima za uspešan rad, ali i za promociju i afirmaciju rumske opštine. Dobitnik Rumske povelje je ANIP „Branko Radičević“ koji ove godine obeležava 50 godina postojanja.

Zahvalnice su dobili JP „Gas – Ruma“, kao javno preduzeće koje je prošle godine ostvarilo najveću dobit u rumskoj opštini, koje izuzetno dobro radi i dalje širi svoje kapacitete kako u rumskoj, tako i iriškoj opštini. Druga je firma „DAG CO“ koja je osnovana 2001. godine, koja je počela rad sa dvadesetak radnika u iznajmljenom prostoru, a sada ima preko 4.400 kvadratnih metara svog novoizgrađenog poslovnog prostora i zapošljava 350 radnika. Novčanu nagradu u visini od 30.000 dinara je dobio mladi džudista Uroš Madžarević, član DŽK „Sloven“ , koji je osvajao medalje kako na državnim takmičenjima, tako i u inostranstvu.

U ime svih nagrađenih, zahvalila je primarijus dr Jadranka Ravić, predsednica UO ANIP „Branko Radičević“, koja je istakla da nema većeg ličnog i kolektivnog zadovoljstva, kada grad u kome živimo i radimo dodeli na današnji dan ovakva priznanja.

– Zbog toga se, u ime svih nas, zahvaljujem od srca lokalnoj samoupravi, predsedniku Opštine Slađanu Mančiću, predsedniku SO Stevanu Kovačeviću, jer su prepoznali trud i rad nas pojedinaca, udruženja, svojih javnih preduzeća i to nagradili. Koliko god naša, ili bilo koja druga lokalna samouprava želi da se razvija, ipak bez ljudi, pojedinaca, kolektiva, bez privatnih kompanije ne mogu to sami da urade – rekla je Jadranka Ravić.

U nastavku programa usledio je i nastup nagrađenog ANIP „Branko Radičević“, a potom je zajedno sa etno-sastavom „Svitanje,“ nekoliko pesama otpevala Dragica Radoslavljević Cakana.

Reči nagrađenih

Petar Popović, šef ANIP „Branko Radičević“ kaže da Rumska povelja dolazi kao najlepši poklon za jubilarni 50. rođendan.

– ANIP je u svojoj dugoj istoriji osvajao nagrade na domaćim i inostranim festivalima. Svaka od tih nagrada ima svoju priču i posebnu vrednost za sve one koji su u tom trenutku bili njegov deo. Rumska povelja predstavlja jednu od najznačajnijih nagrada, jer se njom odaje priznanje od onih do čijeg mišljenja nam je najviše stalo – naših Rumljana. Velika je čast u ovom momentu stajati ispred ANIP-a i rukovoditi umetničkim sekcijama. Naši ciljevi su očuvanje folklorne baštine srpskog naroda kroz izvornu narodnu igru, običaje, nošnju, narodne instrumente i narodnu pesmu, a sve je to prepoznato kroz dodelu ovog priznanja – kaže Petar Popović.

Ne manje značajni ciljevi su promocija amaterskog stvaralaštva u rumskoj opštini i popularizacija među mladima.

– Mi učestvujemo na gotovo svim kulturnim manifestacijama u našoj opštini, a kroz nastupe na međunarodnim festivalima popularišemo kulturu i običaje srpskog naroda, ali i afirmišemo našu opštinu – istakao je Popović.

Predsednica Upravnog odbora ANIP-a prim. dr Jadranka Ravić je rekla da se, kada je čula za priznanje, setila reči Ive Andrića: „Ima ljudi koji niti zauzimaju visoko mesto u društvu, niti odudaraju naročitim sposobnostima, ali imaju neku unutrašnju snagu, koja nema potrebe da se objavljuje naročitim podvizima, ali koja živi, nosi ih, i dejstvuje na svakoga s kim se sretnu.“

– Upravo se ovo i desilo. ANIP je tokom svojih pola veka postojanja ostavio „kulturni pečat“ svome gradu. Veoma sam ponosna, izuzetno sam srećna što je ovo priznanje došlo u trenutku kada sam na njegovom čelu, ali isto tako, moram da kažem da zaslugu za ovo javno priznanje nose svi oni koji su ga osnovali, koji su ga razvijali i koji su igrali i svirali u ovom Ansamblu do dana današnjeg – konstatovala je Jadranka Ravić.

Rada Maravić, direktor JP „Gas – Ruma“ je povodom nagrade istakao da je ovo javno preduzeće postavljeno na dobre osnove i u kontinuitetu dobro radi.

– Imamo novu distributivnu mrežu koja nam omogućava visoku stopu profita, gotovo najvišu u Srbiji, ako se gleda u odnosu na broj zaposlenih, i pored nekih nepovoljnih cena gasa u javnom snabdevanju. Mi smo, zahvaljujući tome što nemamo gubitke u samom transportnom sistemu, dobroj poslovnoj politici i naplati potraživanja, lane imali dobit od 67 miliona dinara, a s obzirom na to da imamo 39 zaposlenih, to zaista nije malo. Od toga, 70 odsto dobitka, odnosno 47 miliona dinara je uplaćeno u opštinski budžet, plus je država dobila 15 odsto ukupnog poreza na dobit, tako da su to zaista cifre koje treba i odraditi i naplatiti. Pretpostavljam da je Opština želela da nagradi takav vid poslovanja. Ova nagrada je i obaveza da se dalje dobro radi, idu nam na ruku i nove investicije, jer su sve to naši novi potrošači gasa. Zato preduzeće svake godine povećava svoju stopu profita, ja se nadam da će narednih godina biti i veća, čim se stabilizuju neke cene – rekao je Rada Maravić i najavio da je i ove godine doneta odluka o reprogramu računa potrošačima kategorije domaćinstvo – radi se o reprogramu u dužini od pet meseci i u odnosu 60 prema 40 procenata.

Mladi džudista Uroš Madžarević je rekao da je ova nagrada veliki podsticaj za njega, da radi još više, da se još više trudi i bude uzor mlađim sportistima.

S. Džakula