Predrag Vuković, predsednik opštine Šid

Ve­će sti­pen­di­je za stu­den­te i đa­ke

Na po­sled­njoj sed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta u Ši­du usvo­je­na je i tač­ka dnev­nog re­da ko­ja se od­no­si­la na re­ba­lans bu­dže­ta. Pre­ma re­či­ma pr­vog čo­ve­ka Op­šti­ne Šid Pre­dra­ga Vu­ko­vi­ća, sred­stva bu­dže­ta osta­la su na istom ni­vou, sa­mo su ona ras­po­re­đe­na za pro­jek­te ko­ji su od ve­li­kog zna­ča­ja za gra­đa­ne šid­ske op­šti­ne, i ko­ji tre­ba da se re­a­li­zu­ju do kra­ja te­ku­će go­di­ne.
Kao je­dan od zna­čaj­nih po­slo­va ko­je je vlast u Ši­du us­pe­la da ura­di u pro­te­klom pe­ri­o­du, pred­sed­nik Op­šti­ne Šid u raz­go­vo­ru za M no­vi­ne is­ti­če za­vr­še­tak pro­jek­ta in­du­strij­ske zo­ne, ko­ji će pre­ma nje­go­vim re­či­ma, bi­ti in­fra­struk­tur­no opre­mlje­na i sprem­na za in­ve­sti­to­re, već idu­će go­di­ne.
– Re­ba­lans bu­dže­ta ra­di­li smo na re­al­nim osno­va­ma, a sve u ci­lju ka­ko bi do kra­ja go­di­ne ura­di­li od­re­đe­ne po­slo­ve od vi­tal­nog in­te­re­sa za gra­đa­ne šid­ske op­šti­ne. Iz­me­đu Ši­da i auto – pu­ta iz­gra­đe­na je kom­plet­na de­o­ni­ca u du­ži­ni od 10 ki­lo­me­ta­ra pu­ta. U pla­nu nam je da u Na­se­lju Is­tok, u Uli­ci Velj­ka Vla­ho­vi­ća do kra­ja go­di­ne iz­gra­di­mo par­king me­sta sa le­ve stra­ne uli­ce, a je­dan od sva­ka­ko zna­čaj­ni­jih pro­je­ka­ta je i iz­grad­nja kru­žnog to­ka kod Usta­no­ve za fi­zič­ku kul­tu­ru, sport i re­kre­a­ci­ju „Par­ti­zan“. Kru­žni tok u Ši­du je neo­p­ho­dan i to upra­vo na me­stu gde se na­la­zi jed­na od naj­ne­pre­gled­ni­jih ras­kr­sni­ca u gra­du. Ta in­ve­sti­ci­ja je vred­na oko 420.000 evra i pred­sta­vlja­će naj­ve­ći in­fra­struk­tur­ni pro­je­kat u Ši­du. Po­lo­vi­nu sred­sta­va obez­be­di­će UNDP, zna­ča­jan udeo obez­be­di­će Op­šti­na, a za pre­o­sta­la sred­stva kon­ku­ri­sa­će­mo kod nad­le­žnih po­kra­jin­skih in­sti­tu­ci­ja. Na­ma je bez­bed­nost gra­đa­na na pr­vom me­stu, a to smo po­ka­za­li naj­pre po­sta­vlja­njem no­vog se­ma­fo­ra u gra­du, a u to­ku je po­sta­vlja­nje ver­ti­kal­ne sig­na­li­za­ci­je kod vr­ti­ća i ško­la. Na­ši gra­đa­ni i na­ša de­ca mo­ra­ju bi­ti bez­bed­ni i to nam je je­dan od pri­o­ri­te­ta. Na­sta­vi­će­mo sa­na­ci­ju udar­nih ru­pa, di­vljih de­po­ni­ja, a je­dan od ta­ko­đe pri­o­ri­te­ta nam je i sa­na­ci­ja pu­ta ko­ji vo­di od Gi­bar­ca ka Ba­čin­ci­ma, za­tim put pre­ma Mo­ro­vi­ću, Ja­me­ni i Vi­šnji­će­vu, ko­ji su u ja­ko lo­šem sta­nju.

M NO­VI­NE: Je­dan od glav­nih pro­je­ka­ta, in­du­strij­ska zo­na, ka­ko na­vo­di­te, usko­ro će bi­ti re­a­li­zo­van. Mno­ge pret­hod­ne vla­sti u Ši­du du­gi niz go­di­na su obe­ća­va­le in­du­strij­sku zo­nu, ali ni­su ni­šta ura­di­li. Deo po­sla, a ko­ji se ti­če sa­mog pro­jek­ta, sa­da je za­vr­šen. Kad gra­đa­ni mo­gu oče­ki­va­ti za­vr­še­tak či­ta­vog po­sla i even­tu­al­no do­la­zak in­ve­sti­to­ra?
PRE­DRAG VU­KO­VIĆ: Ono o če­mu se go­di­na­ma u Ši­du pri­ča­lo, sa­da je i sko­ro re­a­li­zo­va­no. Za­vr­ši­li smo pro­je­kat in­du­strij­ske zo­ne i već u na­red­nim da­ni­ma, kre­će­mo u nje­no in­fra­struk­tur­no opre­ma­nje. Na­ša in­du­strij­ska zo­na se na­la­zi na iz­van­red­noj lo­ka­ci­ji, po­red auto – pu­ta u ka­ta­star­skoj op­šti­ni Ada­šev­ci, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni gra­ni­ce, na po­vr­ši­ni od 132 hek­ta­ra, od ko­jih je ko­ri­sno 100. Na toj po­vr­ši­ni se mo­že iz­gra­di­ti do­sta fa­bri­ka i mi se na­da­mo da će in­ve­sti­to­ra u sko­ri­joj bu­duć­no­sti bi­ti do­sta na ovom pod­ruč­ju. Jer na­ša op­šti­na ima iz­vr­stan ge­o­stra­te­ški po­lo­žaj i pru­ža ide­al­ne uslo­ve za rad i raz­me­nu do­ba­ra. Ono što u na­red­nim da­ni­ma mo­ra­mo da ura­di­mo to je da sa­gle­da­mo sve mo­guć­no­sti ka­ko bi ade­kvat­no opre­mi­li in­du­strij­sku zo­nu. U to­me oče­ku­je­mo po­moć po­kra­jin­skih in­sti­tu­ci­ja, pre­mi­je­ra Igo­ra Mi­ro­vi­ća, ali i na­ših mi­ni­sta­ra ko­ji su nam obe­ća­li po­moć pri­li­kom po­se­te na­šoj op­šti­ni. Ja ne sum­njam da će se či­tav po­sao oko in­du­strij­ske zo­ne u bli­skoj bu­duć­no­sti za­vr­ši­ti i da će­mo obe­ća­nu po­moć i do­bi­ti. Za ne­pu­nih pet me­se­ci us­pe­li smo taj po­sao da od­ra­di­mo, što je ve­li­ka stvar ka­ko za nas ta­ko i za gra­đa­ne šid­ske op­šti­ne. Na­ja­vu do­la­ska in­ve­sti­to­ra već ima­mo. Iz­ve­sno je da „Del­ta Ita­li­ja“ do­la­zi u Šid i oni će tri go­di­ne ra­di­ti u iz­najm­lje­nim pro­sto­ri­ja­ma. Dru­gi na­ja­vlje­ni in­ve­sti­tor nam je „Klark“, naj­ve­ća in­du­stri­ja de­či­je obu­će, sa ko­ji­ma smo u fa­zi pre­go­va­ra­nja. Ve­ru­jem da će Šid kre­nu­ti na­pred i da će­mo ceo po­sao oko in­du­strij­ske zo­ne, za­vr­ši­ti do kra­ja. Već na pro­le­će će ovaj grad da za­ži­vi i da poč­nu za­po­šlja­va­nja na­ših lju­di. Že­lja nam je da pod­stak­ne­mo i na­še do­ma­će pri­vred­ni­ke ko­je će­mo po­dr­ža­ti u sve­mu, ka­ko bi op­sta­li i uspe­šno ra­di­li u svom gra­du. Sve­sni smo mi da stran­ci do­la­ze kod nas zbog jef­ti­ne rad­ne sna­ge. Ali to na­ma ni­je cilj. Že­lja nam je da na­ši lju­di ra­de za nor­mal­ne pla­te i da mo­gu le­po da ži­ve u svom gra­du.

Za vr­lo krat­ko vre­me u Ši­du se mo­že pri­me­ti­ti iz­ve­stan bo­lji­tak. As­fal­ti­ra­ni su pu­te­vi, ura­đe­ni par­kin­zi, otvo­re­na deč­ja igra­li­šta, a u na­ja­vi je još do­sta to­ga. Iz­gle­da da za iz­ve­stan na­pre­dak ni­je po­tre­ban sa­mo no­vac.
Oko me­ne je oku­pljen tim, do­brih i struč­nih lju­di ko­ji svoj po­sao ra­de sa­ve­sno, ozbilj­no i pro­fe­si­o­nal­no. Imam do­bru sa­rad­nju sa svi­ma nji­ma i mo­ja na­me­ra je bi­la da svu pa­met Ši­da i spo­sob­ne lju­de sta­vim u jed­nu funk­ci­ju. U to­me sam us­peo. Ov­de ne­ma lju­di ko­ji­ma se mo­že ospo­ri­ti zna­nje i spo­sob­nost. Me­ni ta­kvi lju­di tre­ba­ju i sa­mo ta­ko za­jed­nič­ki mo­že­mo na­pre­do­va­ti. Jer na­ma tre­ba po­moć sva­ko­ga ko že­li da ra­di u in­te­re­su ovog gra­da i ko vo­li Šid. Mo­ram da na­po­me­nem da ima­mo iz­van­red­nu sa­rad­nju sa „Šid­pro­jek­tom“, sa pra­vim i struč­nim lju­di­ma, sa ko­ji­ma ve­o­ma uspe­šno sa­ra­đu­je­mo. Ali, ja imam že­lju da po­mog­nem i dru­gi­ma. A to su i na­ši pri­vred­ni­ci sa ko­ji­ma imam na­me­ru da se sa­sta­nem, sa­slu­šam nji­ho­ve pro­ble­me i po­ku­šam da im po­mog­nem. Jer mo­ra­mo svi za­jed­no bi­ti u slu­žbi ovog gra­da, ka­ko bi nam svi­ma bi­lo bo­lje.

Šid je pro­te­klih me­se­ci bio u fo­ku­su go­to­vo svih me­di­ja ka­da je u pi­ta­nju mi­grant­ska kri­za. Op­šti­nu Šid po­se­ti­lo je do­sta mi­ni­sta­ra u pret­hod­nom pe­ri­o­du, pred­stav­ni­ka Vla­de Ja­pa­na, pred­stav­ni­ka ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, i go­to­vo od svih njih, lo­kal­na sa­mo­u­pra­va op­šti­ne Šid do­bi­la je sve po­hva­le da se do­bro no­si sa pro­ble­mi­ma mi­grant­ske kri­ze, upr­kos ne­kim in­ci­den­ti­ma.
Svi­ma nji­ma se svi­de­lo to što su shva­ti­li i uve­ri­li se da se mi ov­de pre­ma mi­gran­ti­ma po­na­ša­mo na kraj­nje ko­rek­tan i ljud­ski na­čin. Da ni­je ta­ko, mi smo ov­de mo­gli pro­ći kao rat­nih 90-ih go­di­na. Mi mi­gran­te ni­smo do­ve­li ov­de, ni­smo sla­li ni­ka­kav zah­tev da nam ih po­ša­lju, oni su sti­ca­jem okol­no­sti u na­šem gra­du. Mi­gran­ti su dr­žav­ni, svet­ski pro­blem, a mi smo tu da od­ra­di­mo taj deo po­sla ka­ko tre­ba. Ve­li­ku po­moć u re­ša­va­nju mno­gih pro­ble­ma i ne­da­ća, pru­ži­la nam je Re­pu­bli­ka, Po­kra­ji­na, Ko­me­sa­ri­jat, ja­pan­ska vla­da, Fon­da­ci­ja Vla­de Div­ca i mi ni­smo sa­mi u to­me. Ve­o­ma ru­žna sli­ka bi bi­la po­sla­ta iz Ši­da u svet, da se bi­lo ko od nas ov­de po­na­šao ne­ljud­ski pre­ma mi­gran­ti­ma. Mi­slim, da smo mi u svet po­sla­li pra­vu sli­ku iz Ši­da ka­ko o se­bi ta­ko i o po­stu­pa­nju na­ših lju­di pre­ma mi­gran­ti­ma. Do­bi­li smo po­hva­le od mno­gih, od ja­pan­ske vla­de, pa čak i od Evrop­ske uni­je ko­ja nam je u Brč­ko di­strik­tu, a po­vo­dom re­a­li­za­ci­je pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje op­šti­na Sr­bi­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, do­de­li­la kao no­si­o­cu pro­jek­ta 336.000 evra. Ta­ko da će Šid u bu­duć­no­sti bi­ti no­si­lac mno­gih zna­čaj­nih pro­je­ka­ta, a ko­ji će za cilj ima­ti sa­mo bo­lji­tak za gra­đa­ne na­še op­šti­ne.

Jed­na od no­vih me­ra lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve je i po­di­za­nje iz­no­sa sti­pen­di­ja uspe­šnim i vred­nim stu­den­ti­ma?
Sred­stva za sti­pen­di­ra­nje uče­ni­ka i stu­de­na­ta ni­su sma­nje­na. Nji­hov uku­pan iz­nos je ostao isti, ali će po­je­di­na­čan iz­nos za do­brog i uspe­šnog stu­den­ta bi­ti da­le­ko ve­ći ne­go što je bio, iako će broj stu­de­na­ta bi­ti ma­nji. Mi že­li­mo da mo­ti­vi­še­mo do­bre i vred­ne stu­den­te da na­sta­ve ta­ko i da­lje. Mi­slim da je to do­bar ko­rak i da će mno­gi od njih bi­ti za­do­volj­ni.

Ka­že­te da ste sma­nji­li mno­ge tro­ško­ve od re­pre­zen­ta­ci­je, ra­ču­na mo­bil­nih te­le­fo­na, vo­žnju slu­žbe­nim vo­zi­lom, itd.
Sma­nji­li smo mno­ge tro­ško­ve. Što se ti­če tro­ško­va re­pre­zen­ta­ci­je, to­ga go­to­vo da i ne­ma. Naj­mi­ni­mal­ni­je se tro­ši na te po­tre­be. Sma­nje­ni su i osta­li tro­ško­vi. Ta­ko na pri­mer slu­žbe­ni auto se sme ko­ri­sti­ti sa­mo u slu­žbe­ne svr­he, u pri­vat­ne ni­ka­ko, a slič­no je i sa ko­ri­šće­njem mo­bil­nih te­le­fo­na či­ja je upo­tre­ba ogra­ni­če­na. Svi smo sve­sni da je si­tu­a­ci­ja u dr­ža­vi te­ška i za­po­sle­ni u Op­štin­skoj upra­vi, mo­ra­ju ta­ko i da se po­na­ša­ju. Sve se sa­da stro­go kon­tro­li­še i ja sam čak spre­man da uki­nem upo­tre­bu slu­žbe­nih mo­bil­nih te­le­fo­na, uko­li­ko bi se de­ša­va­lo da ne­ko tu uslu­gu pre­ko­mer­no ko­ri­sti.

Za se­be ka­že­te da kod Vas ne­ma la­žnih obe­ća­nja?
Ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu me­ne i mo­jih pret­hod­ni­ka je u to­me, što ja mo­žda ne znam le­po da pri­čam, ali za­i­sta ra­dim i pri­čam sa­mo isti­nu. Ja ne­ću obe­ća­ti i re­ći lju­di­ma da će na pri­mer obje­kat Mu­zič­ke ško­le bi­ti usko­ro za­vr­šen. Tre­nut­no se re­ša­va sud­ski pro­ces, on je još u to­ku i pre ju­na me­se­ca idu­će go­di­ne, si­gur­no je da ra­do­vi ne­će po­če­ti. Ja uvek ka­žem isti­nu, ma ko­li­ko da je ona bol­na. Isto ta­ko ka­žem da će mi­gran­ti osta­ti u Ši­du si­gur­no do kra­ja ma­ja me­se­ca. Svi­de­lo se to ne­ko­me ili ne. Mi će­mo kao lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, po­ku­ša­ti iz sve­ga to­ga da iz­vu­če­mo mak­si­ma­lan eko­nom­ski be­ne­fit, a sve u ko­rist na­šeg gra­da i gra­đa­na. Šid je uvek imao ne­ki pro­blem i po­red to­ga što se na­la­zi na ide­al­nom me­stu na sa­moj gra­ni­ci, ali ni­kad ni­je imao ko­ri­sti ni od če­ga. Ovog pu­ta ne­će bi­ti ta­ko. Mi 24 ča­sa bri­ne­mo o gra­đa­ni­ma šid­ske op­šti­ne i o nji­ho­vim po­tre­ba­ma. Ura­di­će­mo sve ka­ko bi nji­ma bi­lo bo­lje, bez la­žnih pri­ča i obe­ća­nja, jer mi ov­de ra­di­mo, a ne ba­vi­mo se pro­pa­gan­dom ni­ti re­kla­mi­ra­njem.