Politički (avan)turizam

Od Tanjuše lepše cure
ne beše u selu tom
imala je šar izvezen
na haljetku svom.

Ne, ovo nisu reči zapisane na razglednicama koje prodaje Turistička organizacija Sremske Mitrovice.
Ovi nostalgično ljubavni stihovi sa početka teksta, a koji pripadaju najlepšim pesmama ranog Sergeja Jesenjina iz vremena kad još nije ni pomišljao na tragičan kraj, odnosno samoubistvo, ne znam zašto, ali asociraju me na jednu ovdašnju Tanju. Reč je o Tanji Poznić, bliskoj stranačkoj prijateljici Nenada Lemajića. Bliskoj u svakom slučaju, bez obzira na stranačke boje, s obzirom da se one često menjaju. Međutim njihova eventualna bliskost u privatnom smislu ovde nije tema. U pitanju je ona vrsta bliskosti koja se prepliće sa javnim interesima, a svi znaju da je kao nesvršena studentkinja, Tanja svojevremeno zasela na mesto direktorke Turističke organizacije Sremska Mitrovica, upravo zahvaljujući uticaju Nenada Lemajića. Bilo je tu onih koji su se bunili zbog toga, ali nije vredelo, a da li je Tanja u međuvremenu završila to nešto što je studirala ne znamo, zvanično nije obznanjeno. Ali, ako profesor Lemajić ima u njeno obrazovanje poverenja, zašto bi mi tu bilo šta dovodili u pitanje.
Nas imenjakinja devojke iz Jesenjinove pesme, zanima ne toliko iz poetskih razloga.
Ovih dana, kada se, po ko zna koji put, na sve strane govori o turizmu kao još jednoj našoj šansi, to je na primeru Sremske Mitrovice nedavno potvrdio i američki ambasador Skot. A, da ne govorimo kolika nam se nebrojena vrata otvaraju sada kada je otvorena i avionska linija za Njujork (posebno nas zanima smer letenja iz Njujorka ovamo, koji nam može doneti tolike turiste sa džepovima punim dolara), što obaška raduje sve turističke trudbenike koji imaju šta da pokažu belom svetu.
Mitrovica ima šta da pokaže. Ta kako i ne bi imao grad sa tolikom bogatom istorijom, koji je iznedrio silne rimske careve. Zar su Amerikanci bili ludi kad su onomad, šezdesetih godina prošlog veka, nudili da nam varoš carsku za velike novce presele preko auto – puta, a da im za uzvrat dozvolimo da ceo ovaj prostor pretvore u arheološko nalazište. Nismo naravno dozvolili da tuđa čizma gazi i tuđa ruka kopa po našoj bašti, ali onakvi kakvi smo nismo ni rođeni talentovani da kao Grci kroz turizam unovče antičke iskopine.
Ipak to Sremsku Mitrovicu nije sprečavalo da osnuje Turističku organizaciju na čijem čelu već godinama se nalazi Tanjuša Poznić, proveren i višekratno dokazan kadar iz arsenala poslušnika Nenada Lemajića, člana gotovo svih stranaka, trenutno funkcionera DS, a sa tendencijom da glumi omiljenog opozicionara SNS. Turistička organizacija u gradu koja ima toliko turista da ne može dnevno da napuni nijedan autobus onih kojima treba noćenje i kome je čak i mali kapedomski hotel prevelik, dobija za šest zaposlenih čak 12,5 miliona dinara iz gradskog budžeta. To je duplo više nego što je potrebno za dobre činovničke plate i redovnu delatnost, pa je pravo pitanje gde odlaze onih šest i po miliona razlike.
Iako su naprednjaci već drugi mandat na vlasti u Sremskoj Mitrovici, DS Lemajić i dalje uspeva da drži svoje kadrove raspoređene oko gradskog budžeta.
Naredne sednice Skupštine grada pokazaće koliko će Lemajić biti u stanju da se kao „osvedočeni demokrata“ šlihtava sa naprednjacima. Neće se to nužno videti samo po načinu glasanja, već pre svega koliko će njegovih kadrova ostati na budžetskom valovu. Tanjuša je samo jedan od tih kadrova kojima šidski DSS (trenutna Tanjina stranka za koju znamo) pomaže mitrovačkim naprednjacima.
(Fotografija pozajmljena sa Žvalojicinog portala)