Le­to je pri kra­ju, vla­da je for­mi­ra­na i sa­da mo­že­mo da na mi­ru uži­va­mo u pre­no­si­ma iz Skup­šti­ne Sr­bi­je, Far­me, Pa­ro­va i osta­lih ri­ja­li­ti de­sti­na­ci­ja. Za nas Srem­ce, po­seb­no su mi­li & dra­gi ov­da­šnji pred­stav­ni­ci, a Op­šti­na In­đi­ja sva­ka­ko pred­nja­či po ube­dlji­vo naj­ve­ćem bro­ju po­li­ti­ča­ra estrad­nog ti­pa po gla­vi sta­nov­ni­ka. Dva ra­sna pri­mer­ka po­li­ti­ča­ra ko­ji­ma na me­dij­skom rej­tin­gu mo­gu da za­vi­de i glum­ci i pe­valj­ke, bez sum­nje su ne­ka­da­šnji „gra­do­na­čel­nik“ In­đi­je Go­ran Je­šić i vr­sni in­di­vi­du­al­ni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač ko­ji se u slo­bod­no vre­me ba­vi po­li­ti­kom Ma­ri­jan Ri­sti­če­vić.

Go­ran Je­šić, po­sla­nik je u Skup­šti­ni Sr­bi­je i pot­pred­sed­nik De­mo­krat­ske stran­ke, od­no­sno ono­ga što je od nje osta­lo. U jav­no­sti je po­stao po­znat po­sle 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne, ka­da je bi­ran za pred­sed­ni­ka in­đij­ske op­šti­ne, a na istu funk­ci­ju je bi­ran 2004. i 2008. go­di­ne. Do­bit­nik je ra­znih pri­zna­nja ko­ja ima­ju mar­ke­tin­ški efe­kat i za ko­je se ka­že da ima­ju svo­ju ce­nu, a jed­na štam­pa­na po­lu­bil­ten­ska stvar, ko­ja se pred­sta­vlja kao no­vi­ne lo­kal­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, pro­gla­si­la ga je za „nu­me­ro uno“(!?) Što mu do­đe pan­dan za „bro­ja Je­dan“ iz stri­po­va o Ala­nu For­du… Po­sled­nje od broj­nih pri­zna­nja sti­glo je od NA­LED-a, što se ukla­pa u nje­gov imidž pro­a­me­rič­kog pi­tom­ca na stal­nom ra­du u Sr­bi­ji. Do­tič­na or­ga­ni­za­ci­ja ga je 2011. go­di­ne pro­gla­si­la za „Re­for­ma­to­ra go­di­ne“. Dok je 2012. od stra­ne Pr­ve evrop­ske ku­će pro­gla­šen za „Naj­e­vro­plja­ni­na“, ma šta to zna­či­lo.

Po­sled­nja funk­ci­ja, sem stra­nač­ke, bi­la mu je pot­pred­sed­nik Vla­de Voj­vo­di­ne i po­kra­jin­ski se­kre­tar za po­ljo­pri­vre­du.
Na­rod­na iz­re­ka ka­že: „Što bli­že zo­ri, go­sti sve go­ri“, a slič­no va­ži i za De­mo­kra­tr­sku stran­ku. Po­seb­no na­kon 2012. to­di­ne, ka­da je iz­gu­bi­la vlast na re­pu­bli­ci i u ve­ći­ni op­šti­na, bez ob­zi­ra što je si­lom dr­ža­la vlast na po­kra­ji­ni do ovo­go­di­šnjih iz­bo­ra. Ner­vo­za me­đu „žu­ti­ma“ je sve oči­gled­ni­ja, a to se le­po mo­že vi­de­ti i po me­đu­sob­nim op­tu­ži­va­nji­ma i sva­đa­ma. Jed­na od naj­za­ni­mlji­vi­jih je afe­ra u ve­zi sa 60.000 evra, ko­je su na­vod­no ukra­de­ne, a zbog ko­je su le­te­le me­đu­sob­ne te­ške op­tu­žbe, pa čak i tu­žbe. Zbog iste stva­ri do­šlo je i do otvo­re­nog su­ko­ba iz­me­đu Je­ši­ća i še­fa DS Bo­ja­na Paj­ti­ća.

No, ma ko­li­ko se Je­šić pred­sta­vljao kao va­žna fa­ca u DS-u, ko­li­ko­god se po­ja­vlji­vao u me­di­ji­ma, pa čak i u Plej­bo­ju, te­ško je uspe­vao da „u svom se­lu po­sta­ne pop“. U iz­ve­šta­ju pod na­slo­vom „Ko­li­ko je mi­li­o­na evra u ne­kret­ni­na­ma te­žak Je­šić?“, ko­ji je ob­ja­vi­la Va­se­ljen­ska TV, na­vo­de se pi­kan­te­ri­je ve­ze­ne za nje­go­vo mo­gu­će hap­še­nje 2009. go­di­ne, a nje­gov su­gra­đa­nin i ak­tu­el­ni na­rod­ni po­sla­nik Ma­ri­jan Ri­sti­če­vić iz­no­si de­ta­lje i pi­kan­te­ri­je ve­za­ne za Je­ši­će­vo lič­no bo­gat­stvo.

Imao bi što­šta da ka­že i ak­tu­el­ni pred­sed­nik Op­šti­ne In­đi­ja Vla­di­mir Gak. Pri­li­kom is­tra­ge, po­sle ne­mi­lih in­ci­de­na­ta na­kon pro­pa­log po­ku­ša­ja pre­u­zi­ma­nja vla­sti u Op­šti­ni In­đi­ja, apri­la 2015. go­di­ne, Vla­di­mir Gak, ta­da­šnji funk­ci­o­ner SNS je pro­šao po­li­graf, dok je brat Go­ra­na Je­ši­ća, Vla­di­mir, od­bio te­sti­ra­nje, bez ob­zi­ra na svo­ju ume­ša­nost u ovaj in­ci­dent.

Je­ši­ćev naj­že­šći kon­ku­rent na me­dij­skoj po­li­tič­koj sce­ni bez sum­nje je nje­gov su­gra­đa­nin, po­li­ti­čar i ze­mljo­rad­nik Ma­ri­jan Ri­sti­če­vić.

U po­sled­nje vre­me, Ma­ri­jan se po­mi­nje kao saj­ber se­ljak, jer je na dru­štve­nim mre­ža­ma ak­ti­van isto to­li­ko ko­li­ko do­tič­ni tvr­di da je pri­su­tan na svom po­ljo­pri­vred­nom do­bru. Ime­no­van je za pred­sed­ni­ka Od­bo­ra za po­ljo­pri­vre­du, ka­da je jav­nost upo­znao sa va­žnom či­nje­ni­com da je „na nji­vi na­u­čio da pu­zi“. Ina­če, svo­je­vre­me­no, uoči pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na pri­vo­đen je kao ak­ti­vi­sta Ot­po­ra. Po­zna­va­o­ci ve­le da je to bio pe­ri­od ka­da je bio ide­o­lo­ški bli­zak Je­ši­ću. Što će re­ći, u to vre­me ni­je bi­lo ni vla­sti, ni pa­ra, pa se ni­su ima­li za­šta ni sva­đa­ti. Za pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne In­đi­ja je iza­bran u je­sen 2004. go­di­ne. U tom man­da­tu je i zva­nič­no „pu­kla ti­kva“ me­đu biv­šim sa­bor­ci­ma. Je­šić je u to vre­me bio pred­sed­nik op­šti­ne, ta­ko da dva pr­va čo­ve­ka Op­šti­ne In­đi­ja ni­su ko­mu­ni­ci­ra­la ni slu­žbe­no.
Dnev­ni list Blic spo­mi­nje Ma­ri­ja­na Ri­sti­če­vi­ća u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu, u kom se spo­mi­nju na­vod­ni fal­si­fi­ka­ti ve­za­ni oko skla­di­šte­nja za po­tre­be Di­rek­ci­je za rob­ne re­zer­ve, a ti­ču se fir­me ko­ja se vo­di na čla­na nje­go­ve fa­mi­li­je. Ra­di se o do­ga­đa­ju o ko­me je pi­sa­no 2013. go­di­ne, ali pro­tok vre­me­na je uči­nio svo­je. Uosta­lom, to je pi­sa­no ka­da je Blic va­žio za opo­zi­ci­o­ni ta­blo­id.

No, bez ob­zi­ra na sve aspek­te, iz­gle­da da je Ma­ri­jan Ri­sti­če­vić naj­ve­ću po­pu­lar­nost ste­kao kao uče­snik na Far­mi 2010. go­di­ne, bo­ra­ve­ći jed­no vre­me kao vir­tu­el­ni se­ljak u ovom ri­ja­li­ti pro­gra­mu.

H H H

Op­šti­na In­đi­ja ima ube­dlji­vo naj­vi­še po­li­ti­ča­ra estrad­nog ti­pa po gla­vi sta­nov­ni­ka, od ko­jih su ši­roj jav­no­sti naj­po­zna­ti­ji Go­ran Je­šić, ne­ka­da­šnji „gra­do­na­čel­nik“ i Ma­ri­jan Ri­sti­če­vić, ve­či­ti ze­mljo­rad­nik ko­ji se u slo­bod­no vre­me ba­vi po­li­ti­kom (ili je to obr­nu­to?). U In­đi­ji pri­ča­ju da su njih dvo­ji­ca ne­kad bi­li do­bri dru­ga­ri, ali su se u me­đu­vre­me­nu po­sva­đa­li, ali ne zbog po­li­ti­ke, ili že­na. Da­nas su obo­ji­ca u srp­skom par­la­men­tu, pa mo­gu si­ti da se is­pri­ča­ju, a da to uz­gred pre­no­si i te­le­vi­zi­ja. Baš kao u ne­kom ri­ja­li­ti­ju, na pri­mer Far­mi, ili ne­čem slič­nom…