PITANJE ZA MILION DOLARA: Ko će vladati Banovinom?

1. BANOVINA BEZ BANOVA: Biće onako kako knjaz kaže, ni Davidova, ni carska, ni spahijska, već Vučićeva
2. POSLEDNJA IGRA REPTILA: Može li Nenad Lemajić da preuzme i SNS u Sremskoj Mitrovici?
3. (NE)OMILJENI OPOZICIONARI: Šta će raditi radikali u Skupštini grada, dokle će to da traje i da li se sve može kupiti

1.
Vreme između objavljivanja izbornih rezultata i konstituisanja skupštine, period je kada se najviše bavi spekulacijama, tipa ko će s kim u koaliciju, ko će biti izabran na koju funkciju, kao i sve ono zbog čega se ide na izbore. Ono oko čega se možda najviše spekuliše svakako je pitanje ko će biti vojvođanski premijer nakon odlaska Bojana Pajtića, kome se sada drma i fotelja šefa Demokratske stranke. Ali, tako je to, ne samo u politici. Uostalom, onaj ko gubi i treba da ode.
Ima medija koji i dalje na čelu Banovine vide mitrovačkog gradonačelnika Branislava Nedimovića, bez obzira što ima onih koji ne mogu da zamisle da mesto vojvođanskog premijera ipak ne pripadne dugogodišnjem Vučićevom saborcu još iz radikalnih vremena, Igoru Miroviću, ili Maji Gojković, koja je uzgred bila i nosilac naprednjačke liste za Vojvodinu. No, jedno su spekulacije, a kada se uzme u obzir da su stranke uglavnom ustrojene po „vojničkom“ principu, onda je jasno da jedino Aleksandar Vučić u ovom momentu može znati ko će vladati Banovinom.
Ali, dok Vučić konačno ne obznani svoju odluku, nemojmo se zavaravati da nema najrazličitijih lobiranja, ali i onog što propratno ide uz to. Tako ovih dana idu (ne)proverene priče da se Taj i Taj tajno, ili javno, sastao sa Ovim, ili Onim. Idu sad tu i najrazličitija ogovaranja, a jedno od njih tiče se i za pisanje tabloida u vezi sa navodnom ulogom Vučićevog brata Andreja, po pitanju restorana Dvor u Sremskoj Mitrovici. Naivno je poverovati da bi premijerov brat spao na taj nivo korumpiranosti, vezan za jednu palanačku kafanu, ali mašta može svašta. Idu tu i druge priče, o nekakvim američkim uticajima preko Ješića u Sremu, ali ostavimo autorima neka nas uvere u svoje tvrdnje. Svako ima pravo da lobira za svoga, ako usput ne kleveće onog drugog.
No, bez obzira na stranačke „barone“, Banovina nema banova, pa niti je tapija za prvog čoveka vojvođanske administracije Davidova, niti carska, niti spahijska, već Vučićeva. Jer Srpska napredna stranka je u situaciji da sama formira vojvođansku vlast i tu svi ostali, pa i ovi Pastorovi Mađari mogu izigravati samo deo političkog folklora.
Zato, ako su neki u trci za prvog čoveka otpisali Branislava Nedimovića, tipujući na Mirovića, ili Maju, neka se ne iznenade ako on zameni Pajtića na mestu vojvođanskog premijera, ali neka se ne iznenade i ako na to mesto dođe neko sasvim četvrti. To je razlog što se ovih dana po tom pitanju ne oglašavaju u medijima ni Nedimović, ni Mirović, ni Gojkovićeva. Kako god da ispadne, Vojvodina će biti napredna, a ko će nas personalno voditi u svetliju budućnost manje je važno. Jer, ko god da to bude, radiće po nalozima Aleksandra Vučića. Sve ostalo su nijanse.

2.
Veseli raznosač poverljivih informacija u Sremskoj Mitrovici, ovih dana raznosi abrove o tome da kako se doktor Kendrišić Miroslav toplo preporučuje ovdašnjim naprednjacima. Ne bi to bilo ništa neobično. Čovek je već dugo godina direktor Bolnice i možda se već odvikao od rada sa pacijentima. A lepše je biti stranački direktor, nego seoski lekar Grada Sremska Mitrovica. I isplativije. Ne znam samo zašto toliko para trošimo na školovanje takvih doktora, mogli smo te ljude mnogo jeftinije školovati na ovim kupovnim fakultetima. Em jeftinije, em brže dođu do diplome. Uđeš, platiš, izađeš s diplomom, gotovo.
Možda te priče i nisu tačne, možda je doktor pravi idealista DS-a. Što bi bila čista retkost, jer svako ko se ovde bavi politikom, a nije promenio bar jednu-dve stranke zaslužio je da uđe u onu rubriku Politikinog zabavnika „Verovali ili ne“.
Onaj za koga bi stvarno bilo čudno da opet ne promeni stranku, svakako je njegov trenutni politički kompanjon i mentor Lemajić Nenad. Taj je bio u skoro svim strankama, sem u SNS. Što ne bi bilo čudno da se i to desi. Lemajić je uvek išao u one stranke koje su na vlasti. Sad više nema razloga da ostane u DS-u. No to će ipak zavisiti od onih koji vrše prijem u SNS, a poverenik za Sremsku Mitrovicu je gradonačelnik Branislav Nedimović. Ali, šta će biti s Lemajićem i mitrovačkim naprednjacima, pokazaće se vrlo brzo, već nakon konstituisanja Skupštine grada. Ako je Nedimović iz nekih starih razloga, do sada i imao nekakvog duga prema Lemajiću i njegovim parazitima, toga sada više ne treba da bude. Spajanjem Nedimovića sa SNS u Sremskoj Mitrovici je stvorena dobitna kombinacija za obe strane. Teško da bi za Nedimovića bilo isplativo da stranačku strukturu prepusti Lemajićevim mešetarskim poslovima.
Uostalom, praksa je pokazala da je Lemajićev prelazak u novu stranku identičan njenom urušavanju. Tako je bilo ne samo sa DSS-om i DS-om, koje je Lemajić upropastio kad su bile najjače. Ali to nije jedini razlog zbog čega se Lemajić prikrpio mitrovačkim naprednjacima i zbog čega će to hteti i ubuduće. Pre svega, neće Lemajiću biti lako da ostane bez svojih budžetskih privilegija, ali Nedimović će morati da izađe iz kombinacija sa njim, jer bi ga kamaradi iz SNS mogli prozivati da stranački kolač deli sa „žutom bandom“.
Poznato je da Lemajićeva prisna prijateljica vodi Turističku organizaciju, što je verovatno uticaj kolaboracije koju je Nedimović imao sa Lemajićem u parlamentu. Kao i koliko se enormno para troši na sportske organizacije koje kontroliše Lemajić, partijske kvazi medije, Fond Atanasije Stojković itd. Sve je to nemoguće da troši Pajtićev čovek u naprednjačkoj Mitrovici bez posebnog odobrenja i naklonosti. Ako, dakle „žuti“ Lemajić nastavi da i dalje uživa u blagodetima gradskog budžeta, to će biti pokazatelj kakva je njegova uloga u naprednjačkoj vlasti. Jer, ne bi bilo logično da jedan funkcioner Pajtićevog DS-a ima više prinadležnosti od nekih (dosadašnjih?) koalicionih partnera?

3.
Posle četvorogodišnje pauze, u Skupštinu grada ulaze i srpski radikali. Sastaje se ponovo društvo staro, samo što je većina sada u naprednjačkim dresovima, dok je manji deo ostao uz Šešelja. Što ne bi trebalo da bude problem, s obzirom da je, Haškom slavom ovenčani vojvoda, već navikao na ulogu „omiljenog opozicionara“. Sremskomitrovački radikali za sada tvrde da neće biti izdajnici kao sadašnji naprednjaci iz redova bivših radikala i obećavaju da u gradskom parlamentu neće dozvoliti pljačku, korupciju i da se kao do sada, „budžet usvaja za 15 minuta, bez ikakve rasprave“. A na pitanje autora ovog teksta šta će biti ako dobiju ponudu koju ne mogu da odbiju, oni spremno odgovaraju da srpski radikali nisu na prodaju.
Tako se nekako govorilo i otoič, kad je sremačke radikale vodio onaj šumar iz Vrdnika i kad su se na vernost Šešelju zaklinjali u crkvi. Bog im je svedok da su nisu prodali veru za večeru.