Prošle subote, 22. oktobra, u Inđiji je svečano obeležena 72. godišnjica oslobođenja ovog dela Srema od fašizma. Inđija je oslobođena samo dva dana nakon oslobođenja Beograda, a borbe na Sremskom frontu potrajale su sve do 12. aprila 1945, kada je izvršen proboj u reonu sela Tovarnik. Šid je zvanično oslobođen 6. decembra, kada i najzapadnija sremska opština obeležava svoj dan. Istorijski dani na svinjskoj i vinskoj geografiji Srema smenjuju se iz dana u dan, zavisno od događaja, ali oni nemaju svuda isti tretman.
Upravo iz tog razloga pišem ovaj tekst. Bio sam prisutan na inđijskoj proslavi povodom oslobođenja Opštine i osećao sam se dostojanstveno, kako bi i trebao da se oseća svaki gost. Šta je razlog tome? Pa, verovatno pozitivan osećaj koji izbija iz činjenice da se Inđija (za razliku od, možda, nekih?) ne stidi svoje istorije i svoje partizanske prošlosti. Neke opštine su svoje datume oslobođenja zamenile nekim drugim datumima. Uglavnom datumima iz crkvenog kalendara. Što se crkvenih datuma tiče, tu ništa nije sporno. Srem je odvajkada bio najčešće pravoslavan (uz svo uvažavanje Sremcama drugih veroispovesti), ali ne treba ići iz krajnosti u krajnost.
Srem, osim što je bio pravoslavan, bio je i partizanski.
Nije bilo svojevremeno lepših socijalističkih proslava od onih u pećinačkoj opštini. Ne samo po kotlićima u kojima se kuvao paprikaš od srnetine i „slučajno“ ustreljene divlje svinje. Ali, vremena su se promenila. Na prostorima gde je nekada organizovana čuvena partizanska škola i gde su obični ratari postajali heroji, zahvaljujući nečemu što se može podvesti kao „promena kursa“, danas se nekima priviđaju spomenici vladici Nikolaju Velimiroviću i druge stvari. Kao što je otoič bilo u Šimanovcima. Ali, da ne idem u digresiju.
Za razliku od recimo Inđije i Šida, Grad Sremska Mitrovica gotovo da i ne praznuje dan oslobođenja od fašista, ako se izuzme stidljivo obeležavanje od strane boračke organizacije. Čak ni stratište na Spomen groblju kao da nije dovoljan razlog da se dostojno obeleži pobeda protiv fašista? Ako baš hoće da bude pravi grad, Sremska Mitrovica bi trebalo da primi k znanju da čak i jedan Beograd ima krsnu slavu. Što mu ne smeta da uz sve gradske počasti obeleži Dan oslobođenja glavnog grada.
Ili je možda nekome neprijatno da glasnije pomene koliko je u Sremskoj Mitrovici Srba pobijeno od strane ustaške legije Viktora Tomića? I koliko bi ih još bilo pobijeno da grad nije oslobođen od ustaških i nemačkih fašista?
Hteo sam da kažem da građani Inđije treba da budu ponosni što njihova Opština obeležava Dan oslobođenja od fašizma. I što nema nikakav problem sa tim. Jer, da nije pobeđeno zlo zvano fašizam, ne bi ni mi danas živeli u slobodi. Niti bi bili na putu za Evropu, koja je (Evropa, to jest) svoje temelje izgradila na antifašističkim osnovama.