IRIG

Ozime kulture u dobrom stanju

U iriškoj opštini pšenica je zasejana na oko 2.000 hektara, a u znatno manjem obimu, na oko 150 hektara poljoprivrednici su zasejali ječam. U odnosu na prošlogodišnju setvu, reč je o oko 10 procenata većim površinama.

Pšenica je u fazi bokorenja, vidljivo je stablo biljke, a kod kasnije setve, ova kultura je u  fazi troliska, odnosno razvijena su tri lista.

Ječam , koji se ranije seje u odnosu na pšenicu,  nalazi se u fazi vidljivosti sa dva – tri struka.

Sada se na ponekim površinama može videti rđa na listu i pepelnica, a na ječmu sporadična pojava mrežaste pegavosti. Insekti u ovoj fazi zime još nisu vidljivi i klimatski je rano za njihovo delovanje. Na sreću poljoprivrednika, zima je do sada imala dosta snežnih padavina i niskih temperatura, pa je za očekivati da su insekti pretrpeli dosta štete.

Takođe, i korovsko bilje je u fazi mirovanja, a sredinom marta će se tačno znati kojim zaštitnim sredstvima treba tretirati useve.

– Možemo reći da se ozime kulture nalaze u dobroj kondiciji. Sada je i faza prihranjivanja ozimih kultura. Proizvodnja ove kulture koja obezbeđuje prvi prihod ratarima je ugrožena zbog povećanja cena inputa. Mineralna đubriva su poskupela i do 150 procenata, dizel gorivo poskupljuje, herbicidi i pesticidi takođe – konstatuje Fedor Pušić, član Kabineta predsednika zadužen za poljoprivredu.

Ono što je bitno u poljoprivrednoj  proizvodnji su rokovi izvođenja radova. Prihrana azotnim đubrivom,urejom, trebalo bi da je obavljena do prve polovine februara da bi efekat hranljivih materija bio maksimalno iskorišćen.

– S obzirom na to da je na teritoriji iriške opštine većina malih i srednjih proizvođača, ako otkupna cena pšenice ne bude ekonomski opravdana, imaćemo problem sa zasnivanjem nove proizvodnje na jesen ove godine. Većina proizvođača prodaje pšenicu u žetvi i u zelenoj fazi, kada je najjeftinija na tržištu. Skladištenje pšenice rade samo veliki proizvođači koji čekaju najpovoljniju cenu za prodaju. Izvesno je da će ove godine neki poljoprivrednici štedeti na prihrani, a zbog nedostatka sredstava biće i kašnjenja sa prihranom, što će rezultirati različitim prinosom pšenice – kaže Fedor Pušić i dodaje da je zato potrebno da se proizvođači udružuju kako bi lakše prevazilazili probleme i oko proizvodnje i plasmana pšenice.

S. Džakula