– Ako ova država nije u stanju da obezbedi bezbednost mog sina na putu od kuće do škole, onda on i dalje neće moći ići u školu. Policija i Tužilaštvo ne mogu ništa protiv nasilnika jer su maloletni, Centar za socijalni rad radi na toj stvari prilično površno, a Škola se pravi kao da nije reč o njenim učenicima… Za sve to vreme mi živimo u nasilničkom paklu, ne znam šta da preduzmem, a moj sin je završio kod psihijatra i pije tablete da bi mogao da spava.
Ovako za M novine počinje priču Josip Kolauti, otac desetogodišnjeg Petra, učenika četvrtog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ u Sremskoj Mitrovici, nad kojim se permanentno, već više od pola godine vrši vršnjačko nasilje od strane dvojice maloletnika. Jedan od njih je učenik iste škole, a drugi (njegov brat) je učenik Škole „Radivoj Popović“. Obojica su stariji od Petra. Zbog neprekidnog nasilja Petar Kolauti ne ide u školu od Nove godine. A, kako kaže njegov otac, neće ni ići dok mu se ne obezbedi bezbedno kretanje od kuće do škole i natrag.
Dva maloletnika, braća G. S. i K. S. gotovo svakodnevno, po rečima oca Josipa i njegovog sina, sačekuju malog Petra na putu između škole i kuće, vršeći nad njim fizičko nasilje.
– Moj Petar je bolestan, ima dobroćudan tumor, a oni to znaju pa ga udaraju pesnicama baš na obolelo mesto – kaže otac Josip i dodaje:
– Pokušao sam da razgovaram sa njima i njihovom majkom (otac ne živi sa njima u istom domaćinstvu), ali ne vredi. Rekli su mi ako ih budemo prijavili da će biti još gore. Išao sam u policiju, pisao sam krivičnu prijavu, ali ne vredi. Tužilaštvo je odbacilo prijavu pošto su nasilnici maloletni. Rekli su mi da je nadležan jedino Centar za socijalni rad. Njima sam se takođe obraćao, ali oni su sporo reagovali na moje žalbe. Ne znam da li sam se osećao više ponižen u Centru ili u školi, gde moj sin pohađa školu. Kao da se svi trude da ovu stvar gurnu pod tepih. Čujem da su ljudi iz Centra za socijalni rad uveli nadzor za majku dvojice huligana, ali videćemo kako će oni da izađu s njima na kraj. Do sada to nije delovalo.
Josip Kolauti je ostao bez posla kao tehnološki višak na Železnici. Da bi izdržavao porodicu, mora da radi privatno i nema mogućnosti da dete vodi u školu svakodnevno kako bi ga zaštitio od nasilnika. Mali Petar je bolestan, ima i stariju sestru, koju majka mora svakodnevno da vodi do škole (pohađa Školu „Radivoj Popović“ za decu sa posebnim potrebama) i iz škole kući.
U Osnovnoj školi „Sveti Sava“, gde Petar i jedan od braće nasilnika, pokušali smo da saznamo nešto više, ali je direktorka Škole Dragana Sretenović odbila razgovor na ovu temu. Da li i Škola želi da ovu stvar stavi pod neki prašnjavi tepih? Ili je Škola „Sveti Sava“ sigurna kuća za maloletne delikvente?
Direktor Centra za socijalni rad je rekao da su mere protiv majke malih nasilnika preduzete i da je Petrov otac o tome obavešten. Valjda usmeno? Josip Kolauti kaže da nikakvu obavest nije dobio ni od Centra, ni od Škole i da njegov sin i dalje ne ide na nastavu, sve dok mu se ne obeća da će biti bezbedan.