MRTAV UGAO

Od bloka 70 do Kalifornije

Ovih dana možemo čitati vesti koje nam stižu iz Amerike a tiču se naših košarkaša koji nastupaju u NBA ligi. Nekako je ljubiteljima košarke postala rutina da ujutru, uz prvu kafu, pročitaju kratak pregled utakmica koje su se igrale u toku noći i pogledaju najzanimljivije snimke. Za sada, Nikola Jokić i Nemanja Bjelica pune novinske stupce i najavljuju zanimljivu sezonu.

Nikola Jokić je nastavio gde je stao prošle sezone i vuče ekipu Denvera veoma dobro. Iznenađenje je Nemanja Bjelica. Ne toliko za nas u Srbiji, jer znamo o kakvom se talentovanom igraču radi, koliko za Amere koji su očekivali da će Beli ponovo biti marginalac u najjačoj košarkaškoj ligi. Beleži sjajne partije u dresu Sakramenta od početka sezone, i jedan je od najzaslužnijih za odličan start Kingsa. Igra preko 30 minuta po utakmici i puni sve statističke kolone – poentira, skače, asistira i obavezno udari i po neku dandaru. Jednom rečju, kompletan igrač koji bi mogao mnogo da doprinese ekipi iz Kalifornije. Naravno, kada dođeš iz Evrope u NBA, nikad nisi siguran da li će trener pribeći nekim kretenskim potezima i ograničiti tvoju minutažu bez ikakvog povoda. Za sada je sve po meri našeg asa.

A sve je počelo na basketaškim terenima u bloku 70. Bjelica i sam ističe kako mu nedostaje basket na ulici. Tu je napravio prve košarkaške korake, a oni koji su igrali tada sa njim, ističu da se iz aviona videlo o kakvom se talentu radi. Miran i povučen, uvek na zemlji, čekao je svoju šansu. Posle igranja za mlađe selekcije Partizana, odlazi u Italiju pa u Austriju. Zatim se vraća u Beograd, gde ga na jednom od kampova primećuje naš poznati stručnjak Svetislav Pešić, tada trener Crvene Zvezde. Bjelica ga ističe kao jednu od najbitnijih figura u svojoj karijeri. Kari ga je odmah prekomandovao na plejmejkera iako je ovaj već tada imao 209 cm. Igrač takve građe, visine i umeća sa loptom mora biti dragulj za svaku ekipu. A on je to bio.

Posle epizode u Zvezdi, sledi put u Španiju kod Duška Ivanovića. U međuvremenu je debitovao za nacionalnu selekciju i od tada je jedan od naših najbitnijih igrača. Igrao je na Evropskom 2009. Sledeće godine je bio deo tima na Svetskom kada smo u polufinalu, po mišljenju mnogih, pokradeni protiv Turaka da bi u duelu za bronzu izgubili od Litvanije. Najveći uspeh postigao je osvojivši srebro na Svetskom prvenstvu 2014. Treba napomenuti i da je propustio nekoliko većih turnira zbog povreda (uključujući i ovogodišnje Evropsko prvenstvo).

U Vitoriji je stekao potrebno iskustvo igranja u jakim takmičenjima – Evroligi i španskom prvenstvu. Bio je strpljiv, i kada je konačno dobio šansu da pokaže svoj pun potencijal, prerastao je u vodećeg igrača ekipe.

Sledeći stepenik, i možda poslednja stanica u evropskoj košarci bio mu je Fenerbahče našeg Željka Obradovića. Popularni Žoc ga je utegao i napravio od njega najboljeg igrača Evrope. Generalno, može se reći da je Bjelica imao sreću i privilegiju da od početka karijere sarađuje sa našim najboljim stručnjacima. Možda je u tome i tajna uspeha naših košarkaša i košarke uopšte – jaka i mnogobrojna struka koja ima odličnu saradnju. Srpski košarkaši imaju zaleđinu u velikim klubovima po celoj Evropi a za to su najzaslužniji naši treneri koji uživaju veliki ugled u košarkaškom svetu.

Kada je pokazao Evropi kako se igra košarka, na red je došla NBA liga. Izbor je pao na Minesotu. Nije se Beli mnogo naigrao košarke za tri godine koliko je proveo tamo. Uglavnom zbog gore pomenute kretenske politike „stručnjaka“ u klubu. Uglavnom se sve svodilo na iživljavanje Taunsa i Viginsa, dok su ostali gledali. Bukvalno su stajali i gledali dok se ova dvojica igraju košarke. Bjelica je samo u neki retkim momentima uspevao da pokaže kakvim arsenalom raspolaže.

Posle tri godine tavorenja u Mineapolisu, Bjelica prelazi u Sakramento koji polako počinje da bude mala srpska kolonija. Opet se ponavlja priča sa našim ljudima i njihovim ugledom, ovog puta preko bare. Divac i Stojaković su dovukli Bjelicu i Bogdanovića i pri tom im obezbedili prilično dobre ugovore. Beli je sjajno počeo sezonu, čeka se Bogdanović. Uskoro će se oporaviti od povrede kolena i biće zanimljivo videti srpski tandem na NBA parketu.

Nemanja Bjelica polako zatvara krug i ulazi u istoriju naše košarke. Ko zna, možda se jednog dana i vrati u blokove na partiju basketa. Nedavno sam, vraćajući se sa jedne utakmice u Beogradu, video klinca kako baca loptu na koš u 10 sati uveče. Po mraku, sam, niko mu ne treba. Možda ta slika govori više od bilo kakvih reči.