SADA & OVDE

O jeziku … (i drugim demonima)

Nedavno mi je ruku dopao jednistveno kodeks šifara zanimanja u Srbiji, koji je promenjen u sklopu izmena koje se tiču centralnog registra socijalnog osiguranja. Ima tu bogami sotinak stranica raznoraznih zanimanja u koja svi zaposleni, i u javnom i u privatnom sektoru, moraju biti uklopljeni. Na spisku su normalna zanimanja, recimo vatrogasac, agronom, arhitetkta, policajac, mađioničar, limar, vulkanizer i tako dalje. Ali ima i smešnih klasifikacija, recimo, pod posebnom šifrom je uzgajivač kupusa, kropira takođe, ali nema uzgajivača luka ili paradajza… Što je kupus važnija kultura od paradajza? Birokratija k’o birokratija nikad ne može da ukalupi život u svoje šeme, a što se više trudi, ispada smešnija.

Međutim, meni je u oči upalo nešto drugo, koliko je naš „novogovor“ ušao u sistem. Razumem kad za neko zanimanje nema naše reči, kao recimo help desk tehničar, piker, veb master, hemigraf ili krupije, ali ima reči koje su jendnostavno u modi i pošto izgleda i birokratija prati modu, našle su se u novom šifarniku. Recimo, reč „menadžer“ se potpuno odomaćila u srpskoj kalisifikaciji zanimanja. Pa na primer imate menadžera kozmetičkog salona (ali sumnjam da bi to u praksi mogao biti muškarac, a ne znam kako se reč menadžer izgovara i piše u ženskom rodu), menadžera u veleprodaji, u maloprodaji, menadžera kazina, menadžera hotela, menadžera bioskopa, menadžera prodavnice … Nekada su se menadžeri prodavnice zvali jednostavno poslovođe. Međutim, sada je malo nezgodno nekog nazvati tako prostim imenom: poslovođa. To je tako obično i prozaično, i vuče na niže stepene obrazovanja, a ljudi danas studiraju menadžemta i dobijaju zvanje diplomirani menadžer. I zato su poslovođe ukinute, a uvedeni menadžeri. I odmah nam je krenulo na bolje.

Novogovor nas napada sa svih strana i on uvek kreće od vraha, kako govore elite, pre svega političke (druge da li uopšte i imamo?), tako se to plasira kroz medije i postaje preovlađujuće (da ne kažem dominantno). Doduše, ne treba zaboraviti uticaj estrade. Ta oni su prvi krneuli sa „projektima“, „destinacijama“, „bekstejdžovima“  i ostalim novotarijama koje su se sad potpuno odomaćile. Pevaljke i voditeljke su prve počele da guraju reči kao što su  „negde“ i „prosto“ i gde treba i gde ne treba. Da ne zaborvim reč koja je šampion novogovora, a koja nam je nametnuta pre svega zbog loših prevoda sa engleskog – „ikada“. „Ikada“ je reč koja kvari srpski jezik preko svake podnošljive mere. Onda imamo „to je to“, koje se veoma često koristi, naročito među mladima i onima koji se tako osećaju i vole sve što vele mladi. A postoji i grupa sintaksi koju koriste isključivo političari. Oni „šalju poruku“, oni „prepoznaju problem“ oni „čine sve“. To da „čine sve“ kažu obično onda kad ne čine ništa, jer šta znači kad se kaže „učinićemo sve“? Šta je to „sve“? Možda da se kaže „učinićemo sve, ikada“, e to je već drugi par rukava. To „ikada“ vadi stvar, nepogrešivo, na svim nivoima.

E, sad od menadžera dođosmo do političara. A političari bi u stvari i trebalo da budu menadžeri, da ne upotrebim oni prostu reč, koju ćemo uskoro zaboraviti. Samo da ne pošalju poruku da su prepoznali probelm i da će učiniti sve da ga reše, ikada.