Nina Janković, jedna od najlepših i najzaposlenijih mladih glumica, gostovala je sa predstavom „Hipnoza jedne ljubavi“ u rumskom Kulturnom centru.

M NOVINE: Predstavu „Hipnoza jedne ljubavi“ koja je naišla na dobar prijem kod publike potpisuje poznati pisac Dušan Kovačević, a u njoj igraju Anica Dobra, ali i Vaš profesor Dragan Petrović Pele. Koliko je važno za glumce, pogotovo mlađe, da igraju u takvim predstavama?
NINA JANKOVIĆ: Pele je bio moj profesor, kao i Urošev i Ivanov koji takođe igraju u ovoj predstavi. Duško Kovačević je moj Šapčanin, veliko ime, kao i Anica i Ljuba Bandović koji igraju u predstavi. Stvarno, sve su se kockice nekako sklopile da sve bude na nekom mnogo višem nivou i mislim da sam imala sreće što sam deo ovakve ekipe i predstave koja je za kratko vreme osvojila srce publike. Za svaku predstavu se traži karta više, a karte se prodaju za dva sata, što mislim da je veliki uspeh. Do sada nisam imala takvo iskustvo sa predstavama u kojima igram, iako su i one raspodate, ali ne tom brzinom.

Pomenuli ste sreću, pa sigurno da je i sreća što ste kao student treće godine glume ušli u veliki i posle jako popularan projekat „Montevideo bog te video“. Koliko je potrebno imati i neku sreću, naravno sem talenta, na početku karijere?
Mislim da je potrebna mladom glumcu. Možemo da kažemo da je moglo da se snima i godinu ranije, ja tada ne bih učestvovala u tom projektu, jer mi prve dve godine nismo ni išli na kastinge, već na trećoj kada nam je profesor dozvolio da učestvujemo. Mislim da dalje nema sreće, to je na početku, a posle sve zavisi od tebe, koliko ti želiš da se trudiš, koliko radiš na sebi, koliko napreduješ, koliko se daješ, toliko te ima. Imala sam sreću što je moj prvi film bio Motevideo koji je bio jako uspešan, ljudi su čuli za tu celu mladu ekipu, samim tim smo dobili šansu za dalje kastinge, a dalje smo svojim trudom i radom nastavili uzlaznom putanjom.

Vi ste igrali u dosta popularnih serija „Jagodići“, „Vere i zavere“, potom „Ubice mog oca“. Ova poslednja je ozbiljna krimi serija. Koliko volite taj žanr i da li ste se pripremali za ulogu forenzičarke Jelene i gledajući strane krimi serije?
Gledala sam neke krimi serije, volim taj žanr i drago mi je da je konačno došao i kod nas, željni smo i mi tih nekih modernih priča i tema, to je svuda u svetu hit, pa eto konačno je došlo i kod nas. Ja sam na setu imala pravog našeg forenzičara koji mi je pomagao, jer ipak se mi dosta razlikujemo od onih u stranim serijama, prosto i po opremi koju oni imaju. Stvarno mi je bilo zanimljivo da to radim, nešto drugačije od svega što sam do sada radila.

Uskoro bi trebalo da počne snimanje druge sezone serije „Ubice mog oca“. Ima li i Vas u toj glumačkoj podeli?
Nisam još uvek dobila scenario da pročitam, tako da to zna samo reditelj Gaga Antonijević i još nekolicina koji znaju sve detalje vezane za seriju. Kad budem dobila scenario znaću da li sam preživela, naravno volela bih da budem i deo druge sezone, koliko sam čula kažu da je tekst bolji nego u prvoj sezoni, zato jedva čekam da saznam šta će se dalje dešavati.

Otac Vam se amaterski bavio glumom i Vi ste počeli da glumite još u Šapcu gde ste rođeni. Da li ste imali podršku roditelja za svoj izbor, jer neki glumci koji imaju decu često kažu da nikad ne bi voleli da im se deca bave glumom.
Ja sam za sve što sam u životu radila imala podršku svojih roditelja i mislim da je to jedan zdrav odnos među nama. Takođe sam osoba koja voli drugima da pruža podršku, u svim stvarima koje oni misle da su za njih važne. Volim da podržim nekoga kako su i mene moji roditelji podržali i isplatilo se.

Vaši uzori su naše starije, poznate glumice, neke od njih, kao na primer Anica Dobra sa kojom igrate u „Hipnozi jedne ljubavi“ su imale ili imaju karijere u inostranstvu. Da li i Vi razmišljate o tome?
Ne. Nekako ako to treba da se desi – desiće se, razmišljala ja o tome ili ne. Mislim da sada jako lepo radim ovde, mogu da kažem da ja živim od svog posla, što je jako važno u Srbiji. Ne planiram da ja idem negde, da idem na kastinge, da se trudim za neku veću ili manju ulogu, svejedno. Ovde gradim karijeru jednom uzlaznom putanjom i ne znam zašto bih to remetila. Ako bi bio ovde neki kasting, onda da, ali da ostavim sve ovde da bih otišla u Holivud ili ne znam gde, da čekam kastinge ne. Možda da nisam u braku i da nemam porodicu, da sam mlađa, da nisam radila toliko, onda možda. Ovako, s obzirom na to da stvarno lepo radim ovde, ne znam zašto bih to rušila.

Foto: Luka Šarac