Ko bi rekao da treća smena u fabrici može iznedriti desetine pesama, koje danas ima Radivoj Bunić? Ovaj Rumljanin je privukao veliku pažnju javnosti, kada je ispričao da je kao školarac teško učio pesme i nije voleo poeziju, a kada je odrastao, ne samo da je zavoleo pesme, već je do sada objavio i dve zbirke „Tvoje usne budilnice“ i „Reči duše“. Radivoj Bunić je rođen u Zagrebu 1979. godine, ali Srem smatra svojim domom, jer je kao dete došao u Jarak s porodicom. Piše duže od pet godina. Radi na novim pesmama i nada se uskoro da će realizovati objavljivanje nove zbirke. Prva je posvećena pretežno jednoj ženi, a u drugoj zbirci se dotakao i drugih pojava i tema. Kaže da njegove stihove krasi prvenstveno iskrenost, što smatra da njegovi čitaoci prepoznaju i zato vrednuju i pre svega vole njegov rad. Neke pesme su nastale kao proizvod bujice osećanja, a neke su dugo sazrevale.

– To mi je došlo odjednom, nisam uz sebe imao čak ni olovku i papir, već sam u telefon zapisao svoju prvu pesmu, a nakon nje se nadovezala i druga. Obratio sam se narednog dana u rumskoj biblioteci jednom čoveku koji piše pesme i pitao ga da li vredi to što sam zapisao, on je pročitao stihove i rekao da to ima nekog smisla. Od tada nisam prestao da pišem, ređale su se pesme, jedna za drugom, kaže Radivoj Bunić.

Počeo je da piše iz ljubavi prema jednoj ženi, a onda se posvetio rodoljubivim temama i pesmama o majci, koja je podigla njega i brata, jer su oca izgubili rano.

– U to vreme sam upoznao jednu ženu, koja je u meni pokrenula lavinu ljubavi. Ipak, smatram da se ništa ne može dogoditi dok Bog ne dozvoli. U toj ženi sam video nešto što u drugim ženama do tada nisam. Zaljubio sam se, nisam znao kako to da pokažem, pa sam uspeo kroz reči, objasnio je pesnik.

Radivoj svoje pesme objavljuje i na društvenim mrežama, te je stekao veliki broj pratilaca. Svakodnevno obraduje svoje prijatelje novim stihovima, a nada se da će njegove reči jednoga dana dobiti i muzičku podlogu, nekog talentovanog kompozitora.

– Razgovarao sam sa ljudima koji se bave komponovanjem i kažu da postoje dobre pesme među mojima, od kojih bi mogli postati veliki hitovi. Imam raznih pesama, od ljubavnih balada do onih o majci. Sećam se, kada sam izdao prvu knjigu „Tvoje usne budilnice“, ja sam plakao kao dete od radosti. Ne znam kakav je osećaj kada se čoveku rodi dete, ali ja sam plakao grleći te knjige, kao nešto svoje rođeno, ispričao je Bunić.

Odrastao je u Jarku, iako danas živi u Rumi i najčešće u svojim pesmama o rodnom kraju pominje baš ono što ga seća na detinjstvo. Opisuje prirodu, toplinu doma, ognjište i krajolik. Kaže, uzor mu je Sergej Jesenjin, čiju poeziju najradije čita.

A. Dražić