Zijah Sokolović je više puta bio gost Rume i učesnik Art Trema festa, a ove godine je član stručnog žirija.
– Ovo je drugi put da sam član žirija, a ostalo sam bio, kao učesnik sa svojim predstavama. Najdirljivije pamtim „Medveda“ A. P. Čehova koji sam izveo sa džez kvartetom iz Ljubljane. Ostalo je onako profesionalni život i to je neka moja veza sa Sremom. Ono što je lepo za ovaj festival je da ima taj naziv „Trema“ – kao jedan neobičan osećaj koji se pojavljuje kod ljudi koji idu da gledaju predstave i onih koji izvode te predstave. Da li će se ovi razumeti sa publikom i gledalaca da li će im se svideti to zbog čega ovi imaju tremu kad igraju, kaže u razgovoru za M novine Zijah Sokolović.

M NOVINE: S obzirom da ste bili više puta na Trema festu, kako Vam se čini, da li se razvija i u kom pravcu bi trebalo da se razvija?

ZIJAH SOKOLOVIĆ: Trema ovisi o svakodnevnim, trenutnim materijalnim uslovima koji je na neki način određuju, u smislu da li će je ili je neće biti i koje su materijalne mogućnosti da bi se ta ideja koju Trema nosi realizovala. Mislim da bi ovo trebalo da bude isključivo festival mladih ljudi, znači ne mogu reći akademskih pozorišta, ali vrlo blizu tome, i pozorišta akademija, s tim da je to sada pitanje da ne postane akademski festival, jer takvih već ima, ali da se nivo akademskih udruženja podigne na nivo koji je pristojan za pozorište.

Kako Vam se čini ovogodišnji Art Trema Fest?

– Ovogodišnja Trema se kretala između tih materijalnih preduslova i na osnovu toga se odlučivalo o repertoaru. Ono što je interesantno, uvek postoje trenuci kada se neke predstave ne mogu dovesti ili se zakažu, a ne dođu – to su vrlo opasne stvari i za festival i za ljude koji gledaju, jer dobijaju i u vremenu koje žive i od festivala jednu vrlo nesigurnu dimenziju, pa se može desiti da gube interes, tako da bi trebalo da bude jedna rigoroznija selekcija.

Šta trenutno radite, pored aktivnosti vezanih za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, gde radite kao savetnik?

– Ovo u Novom Sadu je vrlo interesantno – biti umetnički savetnik, to kao funkcija koju neko ima ne postoji u čitavom regionu – a koliko će potrajati ne znam, ali je interesantno. Ranije su postojali umetnički saveti koji su gledali generalne probe ili proces nastanka predstave da bi ocenili da li te predstave zadovoljavaju neki profesionalni nivo ili odgovaraju repertoaru pozorišta. Ima dosta mladih ljudi, reditelja, koji dolaze iz nekih sredina gde postoje umetničke akademije, koje ne nose epitet neke dobre škole, nisu profesionalci do kraja, a dobijaju profesionalne glumce i tu je veliki raskorak između te organizacije reditelja i profesionalnog života. Moja funkcija nekako krpi taj odnos, da te predstave ne mogu da izlaze bez određene cenzure, ne u smislu da to neko zabranjuje, već kvaliteta.

Vi ste ne samo glumac, nego i pišete, radite svoje predstave i projekte, utisak je da ste kao glumac – preduzetnik.

To je apsolutno normalno u svetu, kada se izmaknete izvan ovih granica. Ljudi imaju veliki angažman, jer žive od tih predstava i trude se da budu na što višem nivou. Ovde se nekako više radi o emotivnom nivou, a ne profesionalnom. Što se tiče planova, slično knjizi „Glumac je, glumac je glumac“ trebalo bi na jesen da mi izađe knjiga „Kabares, Kabarei“, integralni tekst i videćemo još kakvu će formu imati, očekuje me i neka režija. Što se tiče serija ili filmova, ništa za sada, jer ovim što mi se trenutno nudi nisam nešto zadovoljan.