Muke s parkiranjem

Od nedavno, pod nadzorom parking servisa koji funkcioniše u okviru JKP Komunalije, ceo uži centar Sremske Mitrovice je iskorišćen za zonu u kojoj je naplata parkiranja obavezna. Kao i svaki, i ovaj početak ide teško, jer ima onih koji ne mogu tek tako da prihvate da parking mora da se plaća. Najsimpatičniji su komentari onih pojedinaca koji kukaju zbog opšte skupoće; samo im je na ovu besparicu još parking trebao. Za šta treba imati dosta razumevanja: eto, nemaju ljudi ni za leba, a Grad rešio da im naplaćuje parking. To što ta gladna gologuzija vozi mečke, bendže, audije i ostale marke, niko ih ne pita od čega su ih kupili? Osim ako im nije tetka iz Kanade poslala neku pozajmicu? Kao Vulinu za stan?
Najsimpatičniji su mi dokazi i stručna tumačenja zašto za opštu polzu nije dobro da se sada naplaćuje svaki metar mesta za parkiranje u gradu na Savi. Kad je političko tumačenje celog ovog zamešateljstva u pitanju, jedan aktivista iz vladajuće strukture je odmah izneo kao argument to što se plaši da neće imati dovoljnu izlaznost za sledeće izbore, u centru grada. Ne verujem u tu vrstu izgovora, ali ako ne bude dovoljne izlaznosti to će biti stvar stranačke organizacije, a ne naplate parkinga. Jer, u centru se najviše parkiraju oni iz rubnih delova grada. Iz Male Bosne, Male Slavonije, Hesne, Jalije itd. Dok oni koji imaju sreće da stanuju u užem gradskom jezgru nemaju baš neku potrebu da se vozikaju po centru, a i zašto bi? Sve im je nadohvat ruke.
Inače, ako ćemo pravo, parkiranje nije jednostavna stvar. Svojevremeno mi je trebalo prilično vremena da se nakanim da vozim po Beogradu, upravo iz ovog razloga. Nije lako u saobraćajnom špicu naći mesto za parkiranje u glavnom gradu. U tome i jeste razlika između njega i Sremske Mitrovice, sem što je Beograd dvadeset i nešto puta veći od grada na Savi. Naime, dok ti se u Beogradu može desiti da moraš da se parkiraš silom prilika na lokaciji koja je mnogo dalje od one koja ti treba, u Sremskoj Mitrovici mesta ima gotovo svugde. Problem prave bećari koji bi da se parkiraju, a da ne plate parkiranje. Koje je, uzgred jedno tri puta jeftinije od kafe, i pet puta jeftinije od piva. Ali, za pivo mora da bude, a za parking ako baš ne može da se eskivira.
Najočigledniji primer za to je parkiranje na zelenim površinama ispred Pedagoške akademije. Ko god nema nameru da gradu ostavi ni dinara za parkiranje automobila, lepo se parkira na travi ispred ove ustanove koja je kao rođena za doškolovavanje neškolovanih policajaca, kako isti ne bi ostali bez posla. Što može da služi na radost direktorki škole, ali ne i komunalnoj policiji, koja bi trebala da brine o zelenim površinama. Šef komunalne policije Ljubomir Vujičić se slaže da ovo predstavlja problem za grad, ali njegova služba još nije preduzela nikakve mere po tom pitanju, mada on tvrdi da će i to doći uskoro na red. Kad se raspetlja čvor vezan za nadležnosti onih koji primaju platu da ovu polupismenu boraniju navodno obrazuju. Živi bili pa videli.
Dok se to ne desi, ako baš ne želite da platite Gradu taj sitniš za parkiranje, slobodno stanite na zelenu travu ispred Pedagoške akademije. Em je besplatno, em možete dok čekate da prođe pauza za doručak u nekoj ustanovi, u pauzi da završite i školu za vaspitačice. A i komunalna policija za sada vam neće ništa. Čekajući da se reši pitanje nadležnosti.