BERKASOVO

Miroslav Soroćko – poslednji ćurčija u Sremu

U Berkasovu živi i radi poslednji ćurčija u Sremu. Za sebe kaže da je ćurčija već treću generaciju u porodici. Prerađuju jagnjeće krzno i šiju od toga odeću. Imaju  zaokruženu proizvodnju, od sirove kože do gotovog proizvoda. Posao je započeo Miroslavljev deda, nastavio otac, a sada on. Posao nije lak, ali kaže da je shvatio da je ipak bolje raditi za samog sebe.

– Kad odrastete u takvom okruženju, hteli vi to ili ne, morate da naučite porodični posao. Kako vreme prolazi, shvatate da li tu ima finansijske satisfakcije. Ja sam pokušavao najpre da se negde zaposlim, ali sam video da je bolje biti svoj gazda. Ne kažem da je lakše, ali se može više zaraditi, kaže Miroslav Soroćko.

Sirovinu Miroslav nabavlja u otkupnim stanicama. Njemu najbliže su u Sremskoj Mitrovici i u Šapcu. Stanice to otkupljuju od klanica, a onda sortiraju kožu u zavisnosti od porekla. Osim sortiranja, stanice vršle i soljenje i čuvanje kože, koju ćurčija može sam da odabere.

– Pre sam kožu nabavljao kod mesara, ali je tu sirovina svakakve vrste i kvalitetna i nekvalitetna. Sa njima u dogovoru ste prinuđeni da uzimate sve i ono što vam se sviđa i ono što vam se ne sviđa. Sirovinu kupujem zimi, jer je tada najkvalitetnija. Kada dođe proleće i temperatura oko petnaestak stepeni, koliko je pogodno za rad sa kožom, onda se radi intenzivnije, kaže ćurčija.

Ćurčija nije isto što i krznar, kaže naš sagovornik. Ćurčija je stariji zanat.

– U dobu pre vatre koristila se odeća, kojom bi se čovek zaštitio od hladnoće. Prirodna koža, životinjskog porekla, odnosno jagnjeća bila je osnov odevanja. Tako se razvio i ovaj zanat, a ćurčija ustvari priprema tu kožu za nošenje. Krznar je zanat novijeg datuma i tu već prestaje da se koristi krzno domaćih životinja, već se koristi krzno lisica, recimo, rekao je Miroslav.

Ćurčija ima zadatak da kožu koja će se koristiti ubuduće za odeću, obradi na pravilan način, kako sirovina ne bi zadržala neprijatan miris, takođe, da ni u dodiru sa telom ne proizvodi neprijatne mirise.

Miroslav prodaje svoju robu na sajmovima i putem interneta. Kako sam kaže, konkurenciju ćurčijama uglavnom prave kineske stvari, koje su mnogo povoljnije. Prirodna koža i krzno oduvek su bili na ceni, pa za samo jedan prsluk od lisičjeg krzna plaća se od 350 evra, čak i više.

Aleksandra Dražić

Foto: Branislav Tucaković