Praktična škola voćarstva u Novom Slankamenu

Ministar orezivao voće u Slankamenu

U okviru dugoročnog sporazuma o saradnji koje je lane u avgustu potpisao Kabinet Milana Krkobabića, ministra u Vladi Srbije zaduženog za regionalni razvoja i koordinaciju rada javnih preduzeća sa Zemljoradničkom zadrugom Voćar Slankamen u Novom Slankamenu, u petak 26. januara obavljen je javni čas orezivanja voća na plantažama u ovom selu, na obroncima Fruške gore.
Javni čas rezidbe voća održao je prof. dr Zoran Keserović, predavač na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa svojim studentima i voćarima iz sela opštine Inđije pred brojnim novinarima. Nakon teoretske nastave u praktičnom delu orezivanja voćaka učestvovao je i Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, koji je sa makazama u rukama pokazao umeće orezivanja voća i tom prilikom rekao:
– Država će ove godine za obnovu zadrugarstva izdvojiti 825 miliona dinara što je četiri puta više nego lane. Osim toga za osnivanje još pet specijalizovanih zadruga obezbediće se dva i po miliona evra. Cilj je da prosečna četvoročlana porodica na malom posedu do četiri hektara može od svog rad da pristojno živeti. Međutim, ne treba čekati da država samo podstiče već je veoma važno da se proizvođači hrane na selu udružuju, kao što to čine ovi voćari u Novom Slankamenu i da se bore za što bolji kvalitet proizvoda. Samo tako će ostvariti cilj da se dođe do boljeg životnog standarda.
Domaćin ovog prvog javnog časa orezivanja voća bila je Agencija za ruralni razvoj opštine Inđija, u čije je ime u svojstvu direktora Ivana Pejović Ševrt uručila zahvalnicu ministru Milanu Krkobabiću za njegovo veliki doprinos razvoju zadrugarstva u ovoj opštini.
Profesor dr Zoran Keserović je istakao da proizvođači voća u Srbiji moraju imati na umu da se u evropskim zemljama uvećava proizvodnja voća i površinski i kvalitetom. A to je prvi znak da se naši voćari moraju boriti za kvalitet voća kako bi ga prodali po ceni kojom se isplati raditi u voćnjaku. U analizi o stanju u voćarstvu Srbije, profesor Keserović je nastavio:
– Pred nama je da se odlučimo gde ćemo u kom kraju i koju vrstu voća uzgajati. Imamo sve analize gde je to bolje imati višnju, kajsiju, breskvu, a gde jagodičasto voće. Čekamo da nam se voćari jave za savet. Od 2002. godine u Srbiji je dva puta više voća, a u Vojvodini zasada voća je pet puta veći. Ostaje nam da se izborimo za kvalitet i voćari tada u našoj zemlji ne bi trebalo da imaju problema na svetskoj pijaci. Mi imamo takve prirodne uslove da po kvalitetu možemo biti među tri – četiri najbolja proizvođača u Evropi.
U ovoj praktičnoj školi za zadrugare – voćare moglo se čuti da je lane Srbija primera rad, samo od izvoza višanja prihodovala 50 miliona evra, plus ostalo voće jabuka, malina i da to nije krajni domet. Mnogo više se može ostvariti i od drugog voća koje je višestruko korisnije od ratarske proizvodnje. Najbolji primer je Novi Slankamen gde se uzgaja pretežno jabuka, bresaka i šljiva na više od 800 hektara, što je četvrtina seoskog atara. U zadrugu Voćar Slankamen udružilo se 42 voćara, a o tom udruživanju govori direktor zadruge Nikola Kotarac:
– Imamo savremene voćnjake sa navodnjavanjem, hladnjaču sa više od tri hiljade tona, vrhunski kvalitet voća i veoma stabilno tržište. Namera nam je da tako bude širom Srbije, jer je lakše izaći sa dobro cenom na svetsku pijacu. Zato smo formirali praktičnu školu voćarstva koja se zasniva na potpuno besplatnoj obuci ili prenosu iskustava. Javljaju nam se sve više proizvođači voća i oni koji bi to želeli biti. Nama je to zadovoljstvo i zato smo svima na usluzi. Koristim se prilikom da se u ima naših voćar zahvalim vladi Srbije i ministru Milanu Krkobabiću na podsticajnim merama i uopšte na podršci u obnovi zadrugarstva u selima.

Miomir Filipović Fića