Početak maja ipak je drugačiji od onoga što se očekivalo nakon uvođenja novih fiskalnih kasa. Iako su i gradske pijace spadale u prvobitni plan opšte fiskalizacije, nakon više protesta pijačara i pregovora sa nadležnima, ova odluka je, barem za sada, odgođena. Da li će i na koji način biti uvedene promene i kontrola prometa, za sada nije poznato, a po formiranju radne grupe, očekuje se nastavak pregovora predstavnika pijačara i nadležnih. Prodavci na gradskim pijacama u Sremu su složni u tome da bi fiskalizacija značila za njih, ni manje ni više već – propast.

– Nije nam potrebna fiskalizacija. Više bi nam odmogla, nego pomogla u poslovanju. Ne može to da funkcioniše na pijaci isto kao u prodavnicama, gde si prikopčan na sve što ti je potrebno, kao što je struja ili internet. Mislim da mi za to trenutno i nemamo uslove. Nema svrhe potencirati na tome, jer naše znanje o tome nije odgovarajuće. To prodavci moraju da shvate, da nauče kako se radi, a neko jednostavno ne može da shvati taj sistem. Recimo, pojedine pekare ovde imaju svoje zaposlene i obučene radnike koji će dalje da obučavaju svoje kolege, a ko će da obuči nas, pita se Anđelka Filipović iz Sremske Mitrovice.

Računica je jasna

– U radnji koja ima robe u vrednosti 20.000 i više evra ima jedna kasa, a ja bih sa dve tezge trebalo da imam dve kase, a na njima imam robe u vrednosti 1.500 – 2.000 evra. I da prodam svu tu robu ja ne mogu da pokrijem troškove prema državi. Ljudi koji pišu zakone treba da izađu na teren i vide kako ljudi žive. I te kase, koje bi stajale na tezgi se već na – 5 stepeni Celzijusa gase, a zima traje osam meseci. Zašto nisu odredili paušal za tezgu 10.000 dinara, to onda nije problem. Tražimo da se sagleda pravo stanje. Ja za mesec dana  mogu da izvučem za sebe minimalac zarade. Zakup i pijačarina koštaju na godišnjem nivou  oko 160.000 dinara, a ako bi radili kako su oni zamislili, jedna tezga trebalo bi da izađe preko 3.500 evra. Nemam vrednost robe na tezgi toliko. Kako da sve platim i da meni nešto ostane, a još da ne govorimo o uslovima rada? Ako se za sve uvodi u red, onda svi treba da budemo ravnopravni, a ovde ima onih koji ne plaćaju čak ni zakup za svoje tezge, rekla je Marina Zamaklar.

Od fiskalizacije bi mogli biti izuzeti prodavci koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo za proizvodnju onih proizvoda koji se nalaze na njihovoj tezgi. U zelenom delu mitrovačke pijace najveću dilemu i nejasnoće imaju stariji prodavci.

– Mušterija i ovako ima sve manje, većina kupuje u marketima. To što mi ovde zaradimo, to je minimalna suma novca, za preživljavanje. Šta da kaže ova komšinica, koja ima više od 80 godina, kako će ona da nauči da koristi fiskalnu kasu? I sama sam bila trgovac sve do penzije i kada bih opet morala toliku administraciju da prolazim, odustala bih od pijace, izjavila je Vera Vujić iz Šašinaca.

Predstavnici zakupaca tezgi na rumskoj pijaci su bili na protestima u Beogradu, protiv uvođenja fiskalnih kasa. Prema dogovoru, obaveza da se kase koriste od 1. maja ne važi, a formirana je radna grupa koja bi trebalo da utvrdi i ponudi rešenja, kada će i Rumljani dobiti više informacija.

– Mi smo prijavljeni i plaćamo porez. Nismo vezani za radno vreme, kada je mnogo hladno ja i ne dođem na pijacu, a kase ne mogu da rade na minusu. Naši pregovarači su aktivni, a šta će se dogovoriti, ne znam. Odloženo je sve do 31. decembra, koliko smo mi čuli, a da li će nam oni ponovo tražiti kase ili ponuditi neko drugo rešenje,  ne znam. Šta država donese, mi ne bežimo od toga, mi i sad plaćamo poreze, ali ima i onih koji nisu prijavljeni, kaže o nelojalnoj konkurenciji Vesna Tomić.

Za sada nema zvanične potvrde kada će se i na koji način odvijati najavljeni pregovori, a prodavci na pijacama negoduju zbog neizvesnosti.

Kod komunalnih preduzeća, u čijoj su nadležnosti gradske pijace saznali smo da će oni obezbediti tehničke uslove, kako bi eventualne promene o kojima se govori, mogle biti implementirane, za lakše poslovanje pijačnih prodavaca.

M. N.