INĐIJA: DEJAN ĐURIČIĆ IMA 180 KILOGRAMA I MOŽE DA POJEDE 100 ĆEVAPA ZA SAT VREMENA

Ljubav prema hrani – od prvog zalogaja slanine

Pedesettrogodišnji Dejan Đuričić iz Inđije ima 180 kilograma i važi za najvećeg, nezvaničnog, gurmana u Sremu. Javnosti je postao poznat kad je pojeo stotinu ćevapa za samo sat vremena, a jednom prilikom je pojeo i 120 kugli sladoleda. Kaže, jede sa uživanjem i hrana mu predstavlja zadovoljstvo. Njegova priča je neobična, s obzirom na to da je do dvadesetih godina bio sportista i studirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Usledila je sportska povreda, a onda je ubrzo shvatio da postoje mnoge druge stvari u kojima može da se nadmeće. Jedna od njih je hrana. Dejan nije rođen u Sremu, već je živeo u Sloveniji i Hrvatskoj, pa je zbog školovanja došao u Srbiju. Kaže, ljubav prema hrani se rodila kada je prvi put u životu, sa dvadeset i tri godine probao slaninu, kako on kaže „sapunjaru“. Od tada nije prošao dan, a da nije pojeo bar komadić.

– U Sremu se, definitivno, najbolje jede. Oduvek sam imao dobar apetit, ali se to nije na meni primećivalo, dok nisam povredio kičmu, a onda je u narednim godinama izostala fizička aktivnost. Dobijao sam svake godine na težini, po pet kilograma i tako došao do današnjih 180. Život se osladio, a društvo i hrana idu zajedno, ruku pod ruku. Svi koji su jeli sa mnom misle da ću sve ispred sebe, da pojedem odmah, ali u društvu najsporije jedem upravo ja. Vole me domaćice jer ostavljam čiste tanjire. Ja se šalim da mene samo jednom zovu na slavu ili rođendane – prvi put i nikada više. Međutim, kontaktiraju me mlade majke u poslednje vreme, da bi njihova deca gledala kako „čika“ jede, jer pored mene su uvek svi gladni. Mogu slobodno reći da to daje rezultate i da deca uz mene pojedu sve što im servirate, ispričao je Dejan Đuričić.

Naš sagovornik kaže da uživa u ukusnoj hrani i da nije važna količina, već da li mu se dopadne. Ume i sam da skuva ponešto, ali mu problem predstavlja to što pojede potrebne sastojke, pre završetka kuvanja.

– Najviše volim slatku hranu. Svi pričaju o količini koju ja mogu pojesti, ali niko ne pita kakva je to hrana. Tačno je da mogu pojesti sto ćevapa za sat vremena, ali ukusnih, toplih i dobrih, a ne bilo kakvih. Dobro kuvam, ali ne mogu da izdržim pripremu! Kad pomirišem hranu,  odmah sam gladan i tako usput kuvam i jedem, pa na kraju ono što bude skuvano, količinski je smešno, objašnjava kroz osmeh Dejan Đuričić.

Dejan jede na svaka dva do tri sata. Često ga zovu u restorane kako bi među prvima probao njihove nove specijalitete.

– Nije merak da se prejedete odjednom i ne jedete do sutra. Jedem raznovrsnu hranu i u mom jelovniku ima svega, od voća i povrća, preko mesa, do salate. Sa moje 53 godine nisam imao ozbiljnijih zdravstvenih problema, a krvna slika mi je odlična. Lekari nisu mogli da poveruju u rezultate koje su dobili, kaže Dejan.

Mnoge šale su nastale na Dejanov račun, pa i jedna o njegovom rođenju.

– Postoji jedna anegdota koju su smislili moji prijatelji. Oni pričaju ljudima da sam ja još u majčinom stomaku pojeo svog brata blizanca i tako je sve počelo. To je šala, naravno, iako sam još tada pokazivao da ću biti zanimljive naravi, jer me je majka rodila u sedmom mesecu trudnoće. Možda sam bio gladan, pa požurio, našalio se Dejan Đuričić.

Aleksandra Plavšić