Po­sled­njeg da­na mar­ta sti­gla je pre­su­da iz Ha­ga po ko­joj se dr Vo­ji­slav Še­šelj oslo­ba­đa po svim tač­ka­ma op­tu­žni­ce. On je iz­ra­zio za­do­volj­stvo pre­su­dom, a tu­ži­lac Serž Bra­merc je na­ja­vio žal­bu na ovu pre­su­du.
Ka­da je reč o rum­skoj op­šti­ni, rum­ski ra­di­ka­li su u po­po­dnev­nim sa­ti­ma pro­sla­vi­li oslo­ba­đa­ju­ći pre­su­du za svog li­de­ra vo­žnjom auto­mo­bi­la ko­ji su bi­li oki­će­ni dr­žav­nim i stra­nač­kim za­sta­va­ma, uz auto­mo­bil­ske si­re­ne.
U Hrt­kov­ci­ma, se­lu rum­ske op­šti­ne ko­je se uvek ve­zu­je uz Še­še­lje­vo ime, ka­ko sa­zna­je­mo bi­lo je naj­vi­še za­in­te­re­so­va­nih no­vi­nar­skih eki­pa, a ži­vot je te­kao svo­jim usta­lje­nim to­kom. Do­sta njih, ko­ji su u Hrt­kov­ce iz­be­gli iz Hr­vat­ske, bi­lo je ipak za­do­volj­no što Še­šelj ni­je pro­gla­šen kri­vim ni po jed­noj od de­vet ta­ča­ka op­tu­žni­ce.
Tri­na­est go­di­na na­kon do­bro­volj­ne pre­da­je Vo­ji­sla­va Še­še­lja, Me­đu­na­rod­ni kri­vič­ni sud za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju je Vo­ji­sla­va Še­še­lja pro­gla­sio slo­bod­nim čo­ve­kom. Še­šelj je oslo­bo­đen za sve što mu se sta­vlja­lo na te­ret – od­go­vor­nost za zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti, pro­gon ne­sr­ba na po­li­tič­koj, ra­snoj i ver­skoj osno­vi; de­por­ta­ci­ju i pri­sil­no pre­me­šta­nje, za kr­še­nje za­ko­na i obi­ča­ja ra­ta – ubi­stva, mu­če­nje, okrut­no po­stu­pa­nje, bez­ob­zir­no ra­za­ra­nje se­la ili pu­sto­še­nje ko­je ni­je oprav­da­no voj­nom nu­ždom, uni­šta­va­nje ver­skih obje­ka­ta i pljač­ka­nje jav­ne ili pri­vat­ne imo­vi­ne.
– Opi­sa­no zlo­sta­vlja­nje ci­vi­la u Hrt­kov­ci­ma ne mo­že se sma­tra­ti ras­po­stra­nje­nim i or­ga­ni­zo­va­nim na­pa­dom ci­vil­nog sta­nov­ni­štva, već se ra­di o de­li­ma či­ji su mo­ti­vi bi­li lič­ne pri­ro­de i či­ji je glav­ni po­kre­tač bi­la po­tre­ba da se obez­be­di sme­štaj iz­be­gli­ca­ma Sr­bi­ma – na­vo­di su­di­ja Žan Klod An­to­ne­ti.
Ve­će ka­že da ne za­ne­ma­ru­je go­vor Še­še­lja od 6. ma­ja 1992. godine o pro­te­ri­va­nju Hr­va­ta, ali da ne tre­ba da se tra­ži di­rekt­na već in­di­rekt­na od­go­vor­nost. Ne po­sto­je prav­ni ele­men­ti za bi­lo ka­kvu od­go­vor­nost za zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti, po tom pi­ta­nju.
Na­rav­no, za­što je pre­su­da baš ta­kva i za­što baš sa­da, još će se pri­ča­ti, a nje­ni efek­ti će mo­ći ne­po­sred­no da se pro­ve­re i na sko­ra­šnjim iz­bo­ri­ma, tač­ni­je da li će ta­kva pre­su­da da­ti „ve­tar u le­đa“ Srp­skoj ra­di­kal­noj stran­ci.

S. DŽ.