Mitrovčanin i poznati dramski pisac Siniša Kovačević prošle subote, 17. decembra u kafeu „Yukon“ u Sremskoj Mitrovici promovisao je svoj novi roman „Beograd“. Trostruki dobitnik „Sterijine nagrade“ i trostruki dobitnik nagrade „Branislav Nušić“ za pozorišne drame, Mitrovčanima je u nadahnutom govoru objasnio zašto se poslednjih godina odlučio da počne da piše romane.

– Neki od najvećih srpskih pisaca, poput Ive Andrića i, za mene najvećeg, Miloša Crnjanskog, nisu bili uspešni kao dramski pisci. Drame Miloša Crnjanskog poput „Maske“ i „Konaka“ nisu ni izbliza tako dobre kao njegovi romani. A Ivo Andrić je sam uništio, odnosno spalio, dramu koju je napisao. Jedini srpski pisac koji je bio uspešan i kao romanopisac i kao dramski pisac bio je Bora Stanković, jer njegova „Nečista krv“ je po meni jedan od najvećih romana, kao i drama „Koštana“. Teže je pisati dramu nego roman, rekao je Siniša Kovačević.

Siniša Kovačević je do sada objavio romane „Godine vrana“, „Osvajanje zavičaja“, „Gospodar greha“, a roman „Beograd“ bi trebao da bude prvi u planiranom petoknjižju o Beogradu. Govoreći o Beogradu Kovačević je rekao da je to grad koji je u jednom veku četiri puta bombardovan i gotovo spaljen do temelja. Dvadeseti vek za Beograd je vek rušenja i ponovnog nicanja.

– Beograd je čudesan grad u kome se svi koji dođu u njega odmah osećaju kao Beograđani. Taj grad je postao metropola upravo zahvaljujući ljudima koji u njemu nisu rođeni. Beograd je veliki zato što on ne postavlja pitanje o „dođošima“, od njega je svako ko je došao mogao da uzme koliko je hteo. A Beograd je uvek imao puno toga da da, rekao je Kovačević.

Siniša Kovačević je čitao odlomke iz romana „Beograd“ koji je zapravo priča o tri dvanaestogodišnja dečaka koja su se u osvit 20. veka, na Malu gospojinu, obrela u Beogradu. Jedan je došao iz Hercegovine, jedan sa Kosova i Metohije, a jedan iz Budimpešte. Svaki je na svoj način uticao na istoriju grada. Roman „Beograd“ je uzbudljivo i prelepo štivo koje na jedan lirski i snažan način, na način Siniše Kovačevića, opisuje grad i ljude koji su ga stvarali.

S. Ć.