U Sremskoj Mitrovici preko 3.200 korisnika socijalne pomoći

Lakše im je da primaju socijalu, nego da rade

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, 17. oktobar, obeležen je u trenutku kada je veliki broj onih koji nemaju mogućnosti da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i žive ispod granice siromaštva. Podaci pokazuju da je najugroženije stanovništvo ono koje živi izvan urbanih područja, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni. U veoma teškom položaju nalaze se i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, kao i osobe sa invaliditetom i njihove porodice.
Kako je saopšteno iz Evropske mreže protiv siromaštva, statistički podaci pokazuju da je u 2016. godini, u Srbiji bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih, 7,3 procenta siromašnih čija je potrošnja po domaćinstvu ispod 11.694 dinara. Navode i da je 25,4 odsto stanovništva bilo u riziku od siromaštva, dok se 38,7 odsto njih nalazilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.
U Srbiji je aktuelno 267.949 korisnika novčane socijalne pomoći. Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica 3.226 njih prima socijalu. Na narodnom kazanu u Sremskoj Mitrovici je ukupno 558 ljudi. 339 građana Sremske Mitrovice, Laćarka i Mačvanske Mitrovice radnim danima dobija po jedan kuvani obrok u okviru Narodne kuhinje, dok se za 219 korisnika iz ostalih mitrovačkih sela distribuiraju lanč paketi.
Predstavnici lokalne vlasti u Sremskoj Mitrovici, kako bi barem donekle pomogli najsiromašnijim građanima, za funkcionisanje Narodne kuhinje iz gradskog budžeta godišnje izdvajaju pet miliona dinara. Takođe, od marta ove godine sa radom je počela i Kancelarija za smanjenje siromaštva. Za rad Kancelarije iz gradskog budžeta je u ovoj godini izdvojeno 947.000 dinara.
Marijana Papić, koordinatorka Kancelarije za smanjenje siromaštva navodi da Kancelarija pruža jednokratne pomoći u naturi ljudima koji se prethodno radno angažuju.
– Najčešće su to ljudi koji koriste socijalnu pomoć, mada ima i onih koji nisu na evidencija Centra za socijali rad. Oni pomoć dobijaju u naturu, u vidu paketa hrane i higijene, ili im se isplate dugovi za komunalije, vodu, gas. Još uvek nismo krenuli sa podelom drva, ali je i to u planu da se radi. U ovaj projekat su uključeni meštani Laćarka i Mačvanske Mitrovice, a polako uvodimo i stanovnike Sremske Mitrovice – navodi Marijana Papić.
Do sada su korisnici, njih oko 25 bili angažovani na čišćenju centra Laćarka i Mačvanske Mitrovice, u Komunalijama su radili na razvrstavanju otpada, a u Crvenom krstu su sređivali parking. Prošlog četvrtka, 19. oktobra nekoliko njih je angažovano na čišćenju gradske plaže.
Kako navodi Marijana Papić, najspremniji da rade su ljudi koji imaju nekoliko godina do penzije, koji su radili u mitrovačkim firmama, pa su ostali bez posla i sada teško mogu da nađu stalan posao. Podjednako se za pomoć javljaju i žene i muškarci, a Laćarci su nešto ažurniji od meštana Mačvanske Mitrovice.
– Oni koji hoće da rade su vredni i sa njima nema problema. Bilo je i onih koji su pisali zahtev za pomoć, a kada su shvatili da moraju zaista radno da se angažuju, odustali su. Time ne gube pravo na socijalnu pomoć. Postoji velik broj ljudi koji ne želi da radi, navikao je da dobija pomoć. Mi u bazi imamo preko 200 porodica, oko 120 iz Laćarka i 100 iz Mačvanske Mitrovice koje su korisnici novčane socijalne pomoći. Obraćamo se najugroženijim porodicama, ali jedna trećina od tih porodica koje su upućene u rad Kancelarije zaista želi da radi. Mali je to broj. Prvo što me pitaju je da li ukoliko ne prihvate da rade gube pravo na socijalnu pomoć. Kada im kažem da ne gube pravo, oni se mahom odlučuju da ne prihvate posao – napominje koordinatorka Kancelarije za smanjenje siromaštva Grada Sremska Mitrovica.

Nije sramota raditi

Pedesetšestogodišnji Željko Vuga iz Laćarka je od juna do oktobra u tri navrata bio angažovan preko Kancelarije za smanjenje siromaštva. Radio je i na separaciji otpada u Komunalijama, sređivao centre Laćarka i Mačvanske Mitrovice, pomagao u Crvenom krstu i sada čisti gradsku plažu. Kaže da mu nije teško, osim što mu pomoć u hrani i sredstvima za higijenu dobro dođe, najviše mu prija što je u društvu.
– Teško je biti sam u četiri zida. Volim društvo i zato se uvek odazovem kada me pozovu da radim. Posao nije težak, a i u društvu je uvek slađe. Volim da budem među ljudima, a i da budem koristan – priča Željko.
On je 2011. godine ostao bez posla, radio je na Drvnom kombinatu, a kako su mu zglobovi stradali usled teškog fizičkog rada, dao je otkaz na poslu. Od tada se snalazi za život, ne prima socijalnu pomoć, a radi šta stigne. Do penzije ima još devet godina.
– Zaradim tako što popravljam bicikle, peći za grejanje, posejem komšijama baštu. I ovo mi dobro dođe, dobijem pomoć u hrani i sredstvima za higijenu, pa ne moram da kupujem – kaže Vuga za M novine.
Ifeta Dikić iz Sremske Mitrovice majka je troje dece. Muž i ona su podstanari, plaćaju stan 100 evra, a nijedno nema stalan posao. Uz to školuju dvoje dece.
– Mene nije sramota raditi, sramota je ukrasti. Imam 45 godina i svašta sam u životu prošla. Muž i ja smo 25 godina živeli na selu, radila sam na njivi. I danas radimo puno da mi imali za našu decu. Suprug radi privatno, a pomoć koju dobijam preko Kancelarije mi puno znači, jer ne moram da kupujem hranu i sredstva za higijenu – priča Ifeta.
Četrdesetgodišnja Biljana Mitić iz Sremske Mitrovice je po prvi put angažovana preko Kancelarije za smanjenje siromaštva da čisti plažu. Udata je, muž joj je invalid i njihova mesečna primanja su 11.200 dinara.
– Primanja su nam mala, pa ne možemo da platimo račune na vreme. Dok povraćamo sve dugove, platimo lekove, nama ostaje za život 3.000 dinara i teško je preživeti sa toliko malo novca ceo mesec. Niko neće da zaposli ženu od 40 godina, bila sam nekoliko puta u omladinskoj zadruzi da tražim posao, ali svi traže mlađe. Radila sam na Mitrosu kratko, sređivala sam kuće, brala jabuke, snalazimo se. Čak sam bila osuđena i da prosim ispred crkve, kada nismo imali ni za hleb. Sada će mi i ova pomoć dobro doći – kaže Biljana Mitić.
Naši sagovornici su saglasni u jednom, a to je da je većini ljudi koji su u sličnim situacijama kao i oni lakše da primaju socijalnu pomoć i dečji dodatak, ili da žive od penzije svojih roditelja, i da ništa ne rade.