Čak i mno­gi od onih naj­va­tre­ni­jih lju­bi­te­lja spor­ta u Ru­mi, mo­žda ni­su ču­li da u nji­ho­vom gra­du ži­vi i tre­ni­ra je­dan iz­u­ze­tan mla­di spor­ti­sta – sto­no­te­ni­ser Jo­van Joc­kov, član Sto­no­te­ni­skog klu­ba „Ru­ma“.
Da je iz­u­ze­tan, po­tvr­đu­ju broj­ne me­da­lje. Za pet i po go­di­na ba­vlje­nja ovim spor­tom osvo­jio je 80 me­da­lja (uglav­nom zlat­nih), kao i 18 pe­ha­ra, a da je ta­len­to­van po­tvr­đu­je i po­da­tak da se tak­mi­či i po­be­đu­je i sta­ri­je od se­be ko­ji ima­ju znat­no bo­lje uslo­ve za tre­ni­ra­nje, te da je, iako mla­đi ka­det, član re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je u sto­nom te­ni­su za sta­ri­je ka­de­te. Jo­van je do­bio i spe­ci­jal­nu na­gra­du na do­de­li pri­zna­nja naj­u­spe­šni­jim rum­skim spor­ti­sti­ma za 2015. go­di­nu.
Me­đu pe­ha­ri­ma, po ve­li­či­ni, ali i zna­ča­ju is­ti­če se pe­har ko­ji je Jo­van osvo­jio na Me­đu­na­rod­nom „Jo­la ku­pu“. To je kup ko­ji or­ga­ni­zu­je po­zna­ti pro­iz­vo­đač sto­no­te­ni­ske opre­me „Jo­la“ i ko­ji je odr­žan u No­vom Sa­du. Bi­lo je tak­mi­ča­ra i iz Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, Ne­mač­ke, a Jo­van je bio naj­bo­lji.
Jo­van je uče­nik še­stog raz­re­da i to od­li­čan. Ima ve­li­ku vo­lju i ve­li­ki ta­le­nat, ali da li će se mo­ći da­lje raz­vi­ja­ti, kao i u mno­gim dru­gim stva­ri­ma, za­vi­si od fi­nan­sij­skih mo­guć­no­sti.
– Što je mo­gao da na­u­či i da po­stig­ne ov­de, on je i ura­dio. Po­sti­gao je mak­si­mum u Sto­no­te­ni­ser­skom klu­bu Ru­ma i mo­ra ići da­lje. Šte­ta je da ova­kav ta­le­nat pro­pad­ne. Ali do­sti­gli smo i mak­si­mum što se ti­če na­še fi­nan­sij­ske po­dr­ške – ka­žu Jo­va­nov tre­ner Mi­ro­slav Vu­ji­čić i otac Si­ma Joc­kov.
– Jo­van je pr­vi na rang li­sti mla­đih ka­de­ta u Sr­bi­ji, ali da bi da­lje na­pre­do­vao i raz­vi­jao svoj ta­le­nat, po­treb­no je da tre­ni­ra i do pet pu­ta ne­delj­no, da­kle du­plo vi­še ne­go sa­da – is­ti­če tre­ner Mi­ro­slav Vu­ji­čić.
Da bi da­lje na­pre­do­vao, raz­vi­jao svoj ta­le­nat, Jo­van bi tre­ba­lo da tre­ni­ra u ve­ćim i ja­čim klu­bo­vi­ma. On ka­že da mu je že­lja da tre­ni­ra u Zre­nja­ni­nu, jer su ta­mo pr­va­ci u sto­nom te­ni­su.
– Cilj mi je da igram za se­ni­or­sku re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je, ali i da igram u ino­stran­stvu, jer su ta­mo uslo­vi znat­no bo­lji – ka­že nam Jo­van.
Na na­še pi­ta­nje ka­ko je po­čeo da tre­ni­ra baš sto­ni te­nis, Jo­van ka­že da je tu lju­bav na­sle­dio od oca i sta­ri­jeg bra­ta.
Za sa­da, tre­ni­ra dva do tri pu­ta ne­delj­no, u sa­li za fi­zič­ko vas­pi­ta­nje u Osnov­noj ško­li „Velj­ko Du­go­še­vić“, ali i tre­ner i on sma­tra­ju da to ni­je do­volj­no. Dru­gi sto­no­te­ni­se­ri tre­ni­ra­ju du­plo vi­še, ali ih Jo­van, za sa­da, la­ko po­be­đu­je. Iako ima pro­ble­ma sa uslo­vi­ma za tre­ning i ka­ko to sve fi­nan­si­ra­ti, Jo­van ka­že da ne­ma na­me­ru da od­u­sta­ne od ovog spor­ta.
A ko­li­ko je do­bar vi­de­će se i usko­ro, jer sle­de no­va, va­žna tak­mi­če­nja – tu je „Top 12 Sr­bi­je“ za mla­đe ka­de­te, zna­či baš Jo­va­nov uz­rast i za ko­je tre­ner Vu­ji­čić ka­že da je pr­vi ve­li­ki is­pit u ovoj go­di­ni.
Sle­de Škol­ska olim­pi­ja­da, a po­tom i Evrop­sko pr­ven­stvo u sto­nom te­ni­su za sta­ri­je ka­de­te, ko­je će se odr­ža­ti u Za­gre­bu. Tu Jo­van Joc­kov na­stu­pa za re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je. Že­li­mo mu pu­no uspe­ha i si­gur­nu ru­ku u svim tim tak­mi­če­nji­ma.
Re­ci­mo i to da Sto­no­te­ni­ski klub „Ru­ma“ po­sto­ji de­se­tak go­di­na i da nje­go­vi čla­no­vi tre­ni­ra­ju u sa­li za fi­zič­ko u Osnov­noj ško­li „Velj­ko Du­go­še­vić“, ali da je ma­lo ter­mi­na. Tu im se na­la­zi i opre­ma. Na pro­jek­tu su od lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve do­bi­li 200.000 di­na­ra, što ni­je do­volj­no za rad.
– Mi će­mo od ove go­di­ne da se tak­mi­či­mo u Voj­vo­đan­skoj li­gi, pre­šli smo u vi­ši rang, ali je pro­blem što ov­de ne­ma uslo­va da se igra­ju tak­mi­če­nja ovog ran­ga, ta­ko da ne znam ka­ko će­mo or­ga­ni­zo­va­ti su­sre­te u Ru­mi – re­kao je tre­ner Mi­ro­slav Vu­ji­čić.

S. Dža­ku­la