IRIG DOBIO SPOMEN KUĆU POZNATOG PISCA I DRAMATURGA

Igor Mirović otvorio obnovljenu Mihizovu kuću

Obnovljenu rodnu kuću poznatog književnika i dramaturga Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu, svečano je otvorio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade 18. marta.

On je istakao da je Mihizova kuća obnovljena sredstvima Pokrajinske vlade, uz veliko zalaganje iriške opštine i Srpske čitaonice, kao i Mihizove kćerke Mile Janković koja je donirala deo očeve zaostavštine i koja se nalazi u kompletno renoviranoj kući.

– To je sada svojevrsni muzej kulture i mesto kulturnih dešavanja. Vrlo brzo smo završili ovaj posao, pre svega, kao jedan naš dug, jednom sjajnom i velikom književniku, rođenom upravo ovde 1922. godine. Živeo je ovde desetak godina, ali je potom bio i jedan od najpoznatijih učenika karlovačke Gimnazije – rekao je predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović. On je najavio i sledeći projekat vezan za Irig i Mihiza, a to je uređenje centra Iriga, za šta već postoji projekat.

– To je takođe deo Iriga koji će podsećati na njega, to će biti staza, Mihizove stope i citati iz njegovih dela, posebno iz najpoznatijeg „Autobiografija o drugima“, koji će pratiti taj put od Mihizove kuće do Srpske čitaonice. A drugi veliki posao je da, zajedno sa Ministarstvom kulture i nekim od izdavača, objavimo sabrana dela Borislava Mihajlovića Mihiza. Zajedno, kroz ta tri projekta, od kojih je jedan realizovan i danas ga zvanično otvaramo, smo učinili mnogo da osvetlimo Mihizovo delo i to učinimo sa ponosom i zajedničkom energijom – dodao je Mirović.

Sve to je i deo projekta „Buđenje Fruške gore“ koji zajedno realizuju Pokrajinska vlada i Fondacija „Novi Sad 2021“, a sledi i rekonstrukcija Zavičajnog muzeja u Beočinu i dosta projekata u Sremskim Karlovcima.

Podsetimo, prošle godine nagrada „Luča“ je dodeljena Pokrajinskoj vladi za doprinos razvoju kulture u iriškoj opštini, primio ju je Igor Mirović, a upravo jedan od razloga je bio i donacija velikih finansijskih sredstava koja su upotrebljena za kompletnu obnovu Mihizove kuće.

– Mi smo podržali ovaj projekat sa više od deset miliona dinara, kao i jedan deo vezan za opremanje same kuće. Mislim da je ta nagrada bila motiv da zaista ovaj posao dovedemo do kraja,  tako da smo dostojno opravdali dobijenu nagradu. Moram da kažem da je u čitavoj državi u toku akcija obnove rodnih kuća naših velikih književnika, na primer Bore Stankovića u Vranju. Ja sam lično vodio projekat obnove rodne kuće Radoja Domanovića u Topoli, tako da mi je ovo drugi projekat, a nastojaću da do kraja mog mandata započne i projekat obnove rodne kuće Đorđa Natoševića u Slankamenu – najavio je Igor Mirović u Irigu.

Vera Novković, direktorka Srpske čitaonice, svim gostima je poželela dobrodošlicu u Irig, poetski, ali s pravom nazavanim „Fruškogorskom prestonicom“. Ona je podsetila da se pre pet godine, u Srpskoj čitaonici, rodila ideja da se već oronula Mihizova kuća, pretvori u malo zdanje kulture.

– I evo nas danas, posle pet godina ovde, da bismo Mihizu odali počast koju on zaslužuje, počast Irigu, gradu koji je imao školu onda kada Beograd nije imao, kao i Srpsku čitaonicu, najstarije čitališta u Srba. Zahvaljujem se lokalnoj samoupravi i Mili Janković što su imali poverenje u nas, Zavodu za zaštitu spomenika kulture Vojvodine što su izradili projekat obnove, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu koji pomaže naše projekte i Vladi Vojvodine, posebno Igoru Miroviću, koji su iznašli sredstva za ovu obnovu, kao i Ministarstvu kulture – istakla je Vera Novković.

– Moj otac, iako je sa desetak godina otišao iz Iriga i tako prestao da bude stalni stanovnik svog mesta, često ga se sećao kroz svoju prozu, kroz svoje tople i pomalo romantizovane beleške u „Autobiografiji o drugima“. Na kraju svog života je odredio da se sahrani u Irigu i tako se fizički, posle dugog puta, u njega vratio, zauvek. Danas, gotovo posle sto godina od njegovog rođenja, njegovi Irižani vratili su njegov duh nazad, na „Popino ćoše“ u njegovu rodnu kuću i tako je zatvoren jedan veliki krug. Mislim da bi se danas radovao, da se nađe okružen srpskim ikonama na staklu koje su on i njegova supruga sakupljali, kada bi ugledao onu istu, porodičnu kolevku, preslice, porodične knjige… Nadam se da će kuća ubuduće biti otvorena za mnoge posetioce i za mnoge lepe i značajne događaje. Ljudi koji pamte svoje sugrađane i svoju prošlost, nikada neće propasti – poručila je Mila Janković.

Stevan Kazimirović, predsednik Opštine podsetio je da su građevinski radovi počeli 2015. godine, ali su se odvijali u tri faze.

– Prošle godine smo uradili opremanje, još je ostalo da se malo opremi Mihizova spomen-soba, a sve što je sada u njoj je donacija njegove porodice. Tu je njegova kolevka, deo biblioteke, fotografije i dokumenti, kao i ikone na staklu koje je sakupljao Mihiz i njegova supruga Milica. Ova kuća je dodeljena na upravljanje Srpskoj čitaonici, ona će brinuti i upravljati, ali i organizovati kulturna dešavanja u njoj. Mi ćemo svake godine izdvajati određena sredstva kako bi kuća ostala u ovakvom stanju, da ne bi propadala – rekao je Kazimirović koji je dodao, da će ona svakako upotpuniti i turističku ponudu Iriga.

Otvaranju kuće Borislava Mihajlovića Mihiza prisustvovala je i naša poznata književnica i dramaturškinja Vida Ognjenović, koja je istakla da je obnova Mihizove kuće sjajno urađena i da pozdravlja ovaj potez, kako lokalne samouprave, tako i Pokrajine.

– Moram da kažem da je Mihiz bio moj školski uzor, jer je pohađao školu kao i ja, naravno znatno ranije, ali, mi ga tada nismo mnogo voleli zato što su nas profesori grdili, i navodili Mihiza kao nekoga ko je bio mnogo bolji đak od nas, vredniji i obrazovaniji. Zato smo se mi nekako i takmičili sa njim, on nam je uvek davan kao primer uzornog đaka, posebno od naše profesorice srpskog jezika, sa slobodnim shvatanjima, ali vrhunskim znanjem. Na primer, on je znao napamet celu antologiju novije srpske poezije Bogdana Popovića – rekla je Vida Ognjenović.

Otvaranju kuće Borislava Mihajlovića Mihiza prisustvovali su i ministar kulture Vladan Vukosavljević, pokrajinska sekretarka za kulturu i informisanje Dragana Milošević, akademik Matija Bećković, vladika sremski Vasilije.

Ovaj projekat od početka 2015. godine, odnosno od projekte dokumentacije do kraja, koštao je oko 15 miliona dinara. Najveći deo je obezbedila Pokrajina, milion dinara Ministarstvo za kulturu, a isto toliko lokalna samouprava.

S. Džakula