MRTAV UGAO

Gvozdena zavesa i egzodus sa Malog Kalemegdana

Prošle nedelje je bilo reči o fudbalskim transferima koji nam raspiruju maštu u ove vrele letnje dane, kada i nema bog zna kakvih sportskih dešavanja na vidiku. Na redu je retrospektiva košarkaške scene, koja ne zaostaje mnogo za fudbalskom.

U NBA ligi je krenulo đoranje. Glasina i polutačnih informacija je toliko mnogo, da čoveka zaboli mozak samo čitajući dnevni razvoj događaja. Ipak, najvažnija vest stiže nam iz Denvera. Jokić je dobio supermaks ugovor vredan 264 miliona zelembaća. Malo li je?

I u Evropi se već uveliko sklapaju dilovi i kompletiraju sastavi. Transferi se ređaju kao na traci, i teško je biti u toku svih dešavanja. Naravno, oni lovarni kupe kajmak i dovlače sve što valja, dok je slabijim klubovima veoma teško da zadrže najbolje pojedince. Teško se može očekivati da Zvezda ili Partizan pariraju jednoj Barseloni, i to je, nažalost, slika i prilika, ne samo današnjeg stanja u košarci, već mahom i u svim ostalim sportovima. Jebena nepravda i zakon jačeg. Čitaj – bogatijeg.

Veliku pometnju stvorila je prošlosezonska odluka čelnika evropske košarke da se svi ruski timovi izbace iz kontinentalnih takmičenja. Sezona je nekako privedena kraju, a najveći gubitnici ovakvih političkih odluka koje su zavladale sportskim svetom, su igrači koji su se našli u nebranom grožđu, ni krivi ni dužni. Sada je svima jasno da ruski timovi neće nastupiti ni u narednoj sezoni, što je svakako veliki udarac za evropsku košarku. Ne treba ni spominjati ulogu CSK iz Moskve, koja je godinama bila jedan od najjačih faktora u Evroligi. Tu su, naravno i drugi ruski klubovi koji su, istina, imali nešto slabiji učinak, ali su sa svojim velikim budžetima i igračkim kadrom svakako bili značajan deo evroligaške mašinerije. Sada ih više nema u evropskim takmičenjima, a mnogi igrači su, logično, prešli na drugu stranu gvozdene zavese. Tamo će, ako ništa drugo, imati priliku da budu viđeni na velikoj evropskoj sceni.

Najbolji primer igračkog egzodusa je skorašnji odlazak tri najbitnija igrača iz ruskog Zenita, koji je aktuelni šampion ruske VTB lige. Bivši zvezdaši Džordan Lojd i Bili Beron, kao i Amerikanac Džordan Miki, odlučili su da napuste ruskog šampiona. Biće, naravno tu još peripetija dok ne počne sezona, a kuriozitet je pomalo neočekivani odlazak u suprotnom smeru. Naime, Zvezdin Dejan Davidovac karijeru će nastaviti u CSK. Vest koja je mnoge iznenadila kaže da će popularni Deda inkasirati 800.000 evra godišnje. Lepa suma za momka koji uglavnom stagnira, još od svojih ranih dvadesetih.

Što se tiče naših večitih, pa tu je šou u najavi. Svakoga dana svedoci smo nekih novih glasina o potencijalnim pojačanjima. Pristalice i jednog i drugog kluba se utrkuju ko će ubedljivije da objasni da je ovaj drugi „državni projekat“. Istina je takva da su oba kluba državni projekti, sa ljudima bliskim vlasti koji su na čelu organizacija. Stoga se postavlja legitimno pitanje, zašto se uopšte truditi i pokušati shvatiti te nebulozne prepirke. Suština je u tome da su jedni uglavnom ljubomorni na ove druge kada dovedu neko pojačanje.

Stiče se utisak da je, trenutno, košarkaški klub Crvena zvezda u kanalu. Otišlo je pola tima, na čelu sa trenerom Dejanom Radonjićem. Odlazak Zvezdinog stratega možda je i najveći udarac za crveno – bele koji su se nadali da će Crnogorac ostati još koju sezonu na Malom Kalemegdanu. Radonjić je svakako jedan od najuspešnijih trenera Crvene zvezde sa osvojenih pet titula u ABA ligi, pet titula prvaka Srbije i pet osvojenih Kupova. Dejo na kraju nije mogao da odbije ponudu grčkog Panatinaikosa, a sva je prilika da su Grci finansijski dobro podmazali njegov dolazak i dali mu bolju ponudu nego da ostane u Beogradu.

Nije crnogorski stručnjak jedini koji je zapalio. Odlasci se samo nižu, a Holinsu, Davidovcu i Voltersu će se, po svemu sudeći, pridružiti i najbolji pojedinac ekipe Nikola Kalinić. U vreme pisanja ovog teksta, pregovori sa Barselonom bili su u završnoj fazi. Ugovori ističu Laziću, Simonoviću i Markoviću. U ovom momentu izgleda kao da niko neće ostati da brani boje aktuelnog šampiona. Nešto se čudno dešava, dok uprava kluba uporno pokušava da spusti loptu i umiri situaciju. U narednim danima i nedeljama sledi rasplet.

Sa druge strane, u Partizanu se peva drugačija pesma. I tu su neki igrači otišli ili najavljuju odlazak, ali sva je prilika da će Željko Obradović imati mnogo lakši posao u sastavljanju tima od svog kolege iz rivalske ekipe. Crno – beli su se već zahvalili na saradnji Dangubiću, Kurucu i Muru. Ugovor je istekao Zagorcu i Lesoru i sa njima će se pregovarati. Ako sa ovim drugim i treba razmisliti o produžetku saradnje, Zagorac je svakako lik koji je velika enigma. Dečko ne može da se sastavi i mnogima nije jasno odakle on u vrhunskoj košarci. Još je dobio i kapitensku traku u Partizanu.

Prvo veliko pojačanje četi Željka Obradovića dolazi iz Monaka. Uspeli su da dovuku reprezentativca Srbije Danila Anđušića. Ovaj potez umnogome govori o pravcu u kojem će se kretati uprava Partizana u prelaznom roku, a to je pravac koji će se svideti grobarima. Partizan deluje mnogo ozbiljnije od svojih komšija i čini se da bi Žoc ove sezone mogao složiti kockice i napraviti dobar posao. Kako u ABA ligi, tako i u Evropi.

A komšije? Pa ne bi im bio prvi put da sezonu počinju od nule. Pitanje je samo da li Partizan može sebi da priušti još jednu sezonu bez trofeja. Kako sada stvari stoje, konkurencija ne postoji. Ali videćemo, dugo je leto…