MALO IZOŠTRENO

Grlite svoju decu i svoje đake

Ako kažemo da je beogradski učenik koji je hladnokrvno ubio najmanje osmoro, najamnje, jer se dvoje bore za život, vršnjaka i čuvara škole i ranio još petoro drugara i nastavnicu, bio zaposednut od Satane, naići ćemo na prezriv podsmeh „materijalne” pameti. Ako kažemo da je mladog ubicu sedmoro mladih i trinaestoro ranjenih kod Mladenovca tekođe zaposeo Satana, opet će nam mišljenje naići na isto omalovažavanje.

To prezrenje je u osnovi motivisano samo brigom da će se Srbija dosetiti kako se Satana skućio u njoj. Ako se dosetimo kako se Satana skućio među nama, moraćemo da priznamo da smo mi sami pobili tu decu. Ako to priznamo, gledaćamo da se Satana ne oseća dobrodišlim, a to će pokvariti radost na „pravoj strani istorije”. Osnovni razlog negiranja Sataninog rukopisa u ovim masovnim pokoljima dece je da se ne dosetimo sopstvene krivice, da ih relativizujemo kao prihvatljivu cenu napretka. Nažalost, rekla je u dobroj nameri druga po važnosti i iskreno i nesumnjivo potresena, osoba u Srbiji, dobre strane napretka Srbije u najnovijim tehnologijama imaju i izvesne loše strane protiv kojih moramo da se borimo.

Relativizacija budućih nevolja od Sataninog prisustva pouzdan je put prelaska hristonosnog čoveka u obračunsku jedinicu.

Sačuvaj nas, Bože, bigotističke predstave o Satani kao nebesko-zemaljskom entitetu, koga ćemo savladati mirisom tamjana. Satana je moja sloboda koja nije ograničena tvojom slobodom, Satana je tvoje pravo koje nije ograničeno mojim pravom.

Zaglušujuća buka preko medija, u kojoj politikolozi, hroničari rubrika o kriminalu, lajf kouči, psiholozi, analitičari, urednici tabloida i neizbežni marketinški stručnjaci javljaju uzroke pokolja dece i mladih, propuste u sistemu i svoja predvićanja očas su se razotkrili kao trka za gledanost. Očas se saučešće našlo zatrpano pameću.

Predstavnici Vlade su ubeđeni da sistem nije zakazao. Đavola, nije. Jer, sistem nije samo skup pedagoga, psihologa, direktora, socijalnih radnika. Upravo je sistem dopustio  nekritički uvoz kulture i još manje kritički poredak vrednosti. Upravo se sistem opredelio za neoliberalnu slobodu i „kontrolu rizika” takve slobode. Upravo je sistem zaštitio uvoz dženderizma i devastaciju značaja mame i tate, upravo je sistem napao porodicu bezbožnim slobodama i opredelio se za „kontrolu rizika” od takve slobode. Svaka sloboda, pa i bezbožnička neoliberalna, teži da razmiče svoje granice, i svaki sistem „kontrole rizika” od takve slobode, po svojoj prirodi, ne može da ne kasni za širenjem takve slobode. On kasni svuda, pa i u rodnom zavičaju neoliberalne bezbožne slobode.

Vlada je najavila ozbiljne mere i popravke zakona. Najavila je utezanje sistema. Utezanje sistema ohrabruje većinu građana, jer sadrži 1.500 novih policajaca za škole, obavezno testiranje učenika na narkotike, „razoružavanje” Srbije, kontrolu streljana, pooštravanje kaznene politike do „neviđanja belog dana do kraja života”, pedagoge u školama koje ih još nemaju, osnivanje državnog saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, a razmotriće se i sloboda đačkog nošenja mobilnih telefona.

I brzina postupanja, i najavljene mere ohrabruju u smislu „kontrole rizika”, ali ne pokazuju da je Vlada čak i naslutila da je Satana ušao u sistem kroz spolja diktirane reforme.  Da je to naslutila, prva njena mera, prvi njen zakon imao bi samo tri tačke: 1) Roditelji moraju redovno, iskreno i posvećeno da grle svoju decu; 2) Nastavnici moraju redovno, iskreno i posvećeno da grle svoje učenike; Učenici moraju redovno, iskreno i posvećeno da grle svoje drugove. Ne bukvalno, razume se.

Samo ljubav, koje nije bilo, mogla je da zaustavi dečaka u njegovom krvavom satanističkom poduhvatu. Samo ljubav „ugrađena” u sistem može da začne gajenje generacija u kojima je smrtno stradanje posledica slučaja i nesreće, a ne planirani satanistički podvig čija se uspešnost meri količinom bola koji izazove.

Istini za volju, pitanje je da li se od jedne Vlade treba očekivati da naslućuje prisustvo Satane i donosi uredbe o grljenju. Vlada je uvek baš onakva kakvu je narod želeo i kakvu zaslužuje. I, kada bi bila u stanju da donosi utopijske mere o grljenju, to bi značilo da je i narod u stanju da takvu državu iznedri. Narod koji sada ne vidi  da je saučesnik u dva pokolja dece i mladih ne može ni iznedriti nikakavu bolju budućnost od budućnosti „kontrole rizika” u svetu Satane i Zlatnog teleta.