Grad­sko po­zo­ri­šte Ru­ma po­sto­ji od 1994. go­di­ne, u po­čet­ku kao kla­sič­no po­zo­ri­šte, da bi od osni­va­nja Tre­ma fe­sta 1998. go­di­ne na­či­ni­lo za­o­kret i pro­ši­ri­lo svo­je de­lo­va­nje. Ove go­di­ne odr­žan je 19. Art Tre­ma fest ko­ji već go­di­na­ma una­zad ima me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter, ali i is­tak­nu­te re­ži­se­re, dra­ma­tur­ge i glum­ce u svom struč­nom ži­ri­ju – po­me­ni­mo Jo­va­na Ći­ri­lo­va, Zi­ja­ha So­ko­lo­vi­ća, Mir­ja­nu Ka­ra­no­vić…. Po­zo­ri­šte oku­plja 60 čla­no­va, 40 stal­no ak­tiv­nih, ali uz sa­rad­ni­ke reč je o sto­ti­nak li­ca raz­li­či­tog uz­ra­sta – od osnov­ne ško­le do od­ra­slih.
Svo­jim pred­sta­va­ma ovih da­na Grad­sko po­zo­ri­šte do­da­je jed­nu no­vu. Na­i­me, Omla­din­ska sce­na ovog po­zo­ri­šta ima­la je pret­pre­mi­je­ru pred­sta­ve „Pro­sjač­ka ope­ra za tri gro­ša“ 22. sep­tem­bra, u okvi­ru Tre­me u sep­tem­bru. Ve­li­ka pre­mi­je­ra ove pred­sta­ve na­ja­vlje­na je za kraj ok­to­bra.
U pri­pre­mi pred­sta­ve ko­ja je na­sta­la kom­bi­na­ci­jom Ha­ve­lo­vih tek­sto­va i Breh­to­vih son­go­va (otu­da i na­ziv) dva­de­se­tak mla­dih lju­di ra­di­lo je pu­nih osam me­se­ci sa glu­mi­com Bo­ja­nom Mi­la­no­vić i re­ži­se­rom Zol­ta­nom Frid­ma­nom.
– Ovo je i pred­sta­va za ju­bi­lar­ni 20. Fest sle­de­će go­di­ne, a sni­ma­mo je ka­ko bi mo­gli sa njom da kon­ku­ri­še­mo na fe­sti­va­le. Po­tom sle­de i go­sto­va­nja. Ovo je ozbi­ljan tekst Vac­la­va Ha­ve­la „Pro­sjač­ka ope­ra“ uz i Breh­to­ve son­go­ve iz „Ope­re za tri gro­ša“. Son­go­ve smo ra­di­li sa pro­fe­so­ri­com Ma­ri­jom Ra­tan­čić ko­ja vo­di vo­kal­nu gru­pu u Gim­na­zi­ji. Pred­sta­va je ja­ko zah­tev­na, jer je Ha­ve­lov tekst ja­ko ozbi­ljan, do­sta smo ra­di­li na li­ko­vi­ma i nji­ho­vim od­no­si­ma. Svi su re­dov­no do­la­zi­li na pro­be, ra­di­li smo i do pet sa­ti i stvo­ri­la se jed­na do­bra at­mos­fe­ra. Sta­vlja­mo upra­vo ak­ce­nat na ove mla­de lju­de, a u na­šu po­zo­ri­šnu 23. se­zo­nu sle­de­će go­di­ne upra­vo za­to i ide­mo pod slo­ga­nom „No­va mla­dost“ – ka­že Zol­tan Frid­man, re­ži­ser i ko­or­di­na­tor svih sce­na u Grad­skom po­zo­ri­štu Ru­ma.
Sa ovom pred­sta­vom Ru­mlja­ni su po­zva­ni i na ne­ko­li­ko fe­sti­va­la, u Šid, Ša­bac, Mla­de­no­vac, Ba­nja­lu­ku i ma­ke­don­ski grad Kru­še­vo sa ko­ji­ma, kao i Ba­nja­lu­ča­ni­ma, ima­ju du­go­go­di­šnju sa­rad­nju.
– U okvi­ru re­dov­ne otvo­re­ne Tre­mi­ne sce­ne plan je da bar jed­nom me­seč­no igra­mo ovu pred­sta­vu na ka­mer­noj sce­ni Kul­tur­nog cen­tra ili u Do­mu omla­di­ne, kao i da nam do­la­ze dru­ge pred­sta­ve, sve uz bes­pla­tan ulaz – ka­že Frid­man.
Bo­ja­na Mi­la­no­vić, glu­mi­ca iz Ru­me ra­di­la je u ovoj pred­sta­vi sa čla­no­vi­ma Omla­din­ske sce­ne. Pre to­ga je sa nji­ma dr­ža­la i glu­mač­ke ra­di­o­ni­ce, ali je ovo je­dan za­i­sta ve­li­ki pro­je­kat i pro­ces.
– Reč je, uglav­nom o sred­njo­škol­ci­ma, ali mo­ram da ka­žem da su ve­o­ma di­sci­pli­no­va­ni, po­sve­će­ni i od­go­vor­ni mla­di lju­di. Za­i­sta su od­lič­ni i od­lič­no ra­de. Reč je o jed­nom te­škom tek­stu i kom­bi­na­ci­ji sa Breh­to­vim pe­sma­ma, ko­sti­me je ra­di­la Lji­lja­na Pan­te­lić Frid­man, a ima­li smo i sa­ve­te Bo­ri­sa Čak­ši­ra­na. Pro­ces je bio dug, tra­jao je osam me­se­ci, to je ne­ko vre­me ko­je je po­treb­no da se ura­di do­bra pred­sta­va. Oku­plja­li smo se jed­nom do dva pu­ta ne­delj­no i ra­di­li smo i po pet sa­ti, što ni­je la­ko. Ov­de ima do­sta mla­dih lju­di ko­ji pla­ni­ra­ju da se da­lje ba­ve glu­mom i upi­šu Aka­de­mi­ju. Stal­no se kon­sul­tu­ju sa mnom i dra­go mi je da ima mno­go ta­len­to­va­ne de­ce, vred­ne i upor­ne ko­ji su ve­o­ma uspe­šno iz­ne­li ovaj te­žak tekst – re­kla je za na­še no­vi­ne Bo­ja­na Mi­la­no­vić.
S. Dža­ku­la