No­si­lac iz­bor­ne li­ste So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci je dr Mi­lan Lat­ko­vić, pred­sed­nik Grad­skog od­bo­ra SPS. Ova li­sta je tre­ća po re­du pro­gla­še­na od stra­ne Grad­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je. O oče­ki­va­nji­ma od iz­bo­ra, po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji u ze­mlji i na lo­ka­lu, kao i o to­me zbog če­ga le­ka­ri ula­ze u po­li­ti­ku, dr Lat­ko­vić go­vo­ri za M NO­VI­NE.

M NO­VI­NE: Ka­ko oce­nju­je­te ak­tu­el­ni tre­nu­tak pred iz­bo­re?
DR MI­LAN LAT­KO­VIĆ: Pred­sto­je­ći iz­bo­ri no­se, po me­ni, iz­u­zet­nu te­ži­nu. Da­ne pred iz­bo­re oce­nju­jem kao pre­lom­ne za ko­nač­no opre­de­lje­nje Sr­bi­je u po­li­tič­kom, eko­nom­skom, voj­nom i sva­kom dru­gom smi­slu. Kao da je pro­te­klih 16 go­di­na tra­ja­nja obe­le­ži­la kon­fu­zi­ja po­li­tič­kog i, po­sle­dič­no, eko­nom­skog opre­de­lje­nja Sr­bi­je iz­me­đu is­to­ka i za­pa­da, tr­ži­šne i eko­no­mi­je dr­žav­nog pro­tek­ci­o­ni­zma. Sva­ki no­vi iz­bo­ri do­no­si­li su no­vi po­če­tak, kao ka­da biste ku­ću u sva­koj no­voj ge­ne­ra­ci­ji gra­di­li is­po­čet­ka, ali na istim te­me­lji­ma. Da­nas su ti te­me­lji još uvek na­pu­kli i ne­si­gur­ni.

U po­li­ti­ci ste go­di­na­ma. Za­što uvek i sa­mo SPS?
Ušao sam u po­li­tič­ke vo­de de­ve­de­se­tih. SPS je na­sled­nik Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je i So­ci­ja­li­stič­kog sa­ve­za rad­nog na­ro­da, pa je pot­pu­no pri­rod­no da ne­ko ko je od­ra­stao i ško­lo­vao se u vre­me so­ci­ja­li­zma, ima i ču­va ide­ju so­ci­jal­ne prav­de, so­li­dar­no­sti i jed­na­kih mo­guć­no­sti za sve. Da­nas se tom pe­ri­o­du ne­ki pod­sme­va­ju, že­le da ga po­ni­šte, za­bo­ra­ve i obe­smi­sle. Sa­da se ja­vlja­ju ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va, za bo­le­sne, za de­cu bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, za sta­re, za mla­de… Dr­ža­va u ko­joj sam ra­stao, ško­lo­vao se i ra­dio, sve je to ima­la or­ga­ni­zo­va­no – bes­plat­no le­če­nje, bes­plat­no ško­lo­va­nje, bes­plat­no banj­sko le­če­nje, de­či­ja se­la… Uvo­đe­njem vi­še­stra­nač­ja, kon­ti­nu­i­tet sa ova­kvim na­či­nom ži­vo­ta svo­jim pro­gra­mom, po­nu­dio je sa­mo SPS. Ne bo­lu­jem od no­stal­gi­je za pro­šlim vre­me­nom, ali sma­tram da kva­li­tet­no mo­gu da sve­do­čim o dva pe­ri­o­da svog ži­vo­ta – pre i po­sle pro­me­na.

Za­što je mno­go le­ka­ra u po­li­ti­ci? Zar po­li­ti­ka ni­je po­sao za prav­ni­ke, po­li­ti­ko­lo­ge, eko­no­mi­ste?
Me­di­ci­na je hu­ma­ni­stič­ka na­u­ka. Sva­ki le­kar bi po vo­ka­ci­ji mo­rao bi­ti, i uglav­nom, na sre­ću, je­ste okre­nut do­bro­bi­ti lju­di, čo­ve­čan­stva. Po­li­ti­ka je ta ko­ja opre­de­lju­je ži­vot­no okru­že­nje, kod nas u ve­o­ma vi­so­kom ste­pe­nu, pa je on­da pri­rod­no da kao le­kar po­ku­ša­te da po­mog­ne­te.

Šta je to što SPS iz­dva­ja od osta­lih par­ti­ja na po­li­tič­koj sce­ni Sr­bi­je?
Či­nje­ni­ca je da u ovom tre­nut­ku ne­ma ja­sne po­de­le na le­vi­cu, de­sni­cu i cen­tar. Sve­do­ci smo i to­ga da stran­ke, a kod nas ih ima pre­ko sto re­gi­stro­va­nih, „po­zajm­lju­ju“ ide­je jed­ne od dru­gih, da se utr­ku­ju sa po­nu­da­ma is­toj cilj­noj gru­pi. Na­ša par­ti­ja je je­di­na ja­sno pro­fi­li­sa­na le­vi­čar­ska par­ti­ja, sa ide­jom so­ci­ja­li­zma i so­ci­jal­ne prav­de. Na­rod – gla­sa­či su zbu­nje­ni, ne­za­do­volj­ni. Na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma, ve­li­ki broj lju­di, ko­ji su do­šli na bi­rač­ko me­sto, pre­ša­ra­li su li­stić i „pri­klad­nim ko­men­ta­ri­ma“ po­zdra­vi­li sve po­li­tič­ke ak­te­re. Ve­li­ki broj lju­di ni­je uop­šte iza­šao na iz­bo­re, jer „ne mo­gu jed­nim gla­som ni­šta da pro­me­ne“. Tim lju­di­ma se SPS obra­ća, lju­di­ma ko­ji se ose­ća­ju iz­da­nim, pre­va­re­nim. Ja ih raz­u­mem, ži­vim sa nji­ma, sa biv­šim rad­ni­ci­ma pro­pa­lih fa­bri­ka, sa osi­ro­ma­še­nim se­lja­ci­ma, sa ne­za­po­sle­nom omla­di­nom, sa za­po­sle­ni­ma ko­ji od pla­te ne mo­gu da pre­hra­ne po­ro­di­cu. Sva­ki le­kar u kon­tak­tu sa pa­ci­jen­ti­ma, ču­je mno­ge in­tim­ni­je mu­ke, ne­go što se sa­op­šta­va­ju čak i pri­ja­te­lji­ma. Bo­le­stan čo­vek „otva­ra“ svo­ju du­šu. U Sr­bi­ji se 2000. go­di­ne ni­je do­go­di­la sa­mo sme­na re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća – do­go­di­la se i jed­na ve­li­ka ob­ma­na. Ras­pro­da­ja u bes­ce­nje sve­ga što vre­di uz pa­ro­le slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je i bo­ljeg ži­vo­ta. Pri­va­ti­za­ci­ja je na­ja­vlji­va­na i spro­ve­de­na uz fan­fa­re, kao je­di­no i naj­bo­lje mo­gu­će re­še­nje svih na­ših mu­ka, a bi­lo ih je mno­go. Ze­mlja je bi­la ra­zo­re­na ra­to­vi­ma, sank­ci­ja­ma, bom­bar­do­va­njem. Lju­di su bi­li pu­ni na­de, želj­ni le­pih re­či i do­brog ži­vo­ta. Do­bi­li su la­žni sjaj. Mr­vi­ce od pro­da­je svih vred­nih fa­bri­ka de­lje­ne su u vi­du bla­gog ra­sta pla­ta i pen­zi­ja, stra­ne ban­ke su nu­di­le kre­di­te za sve mo­gu­će na­me­ne. Na­rod ko­ji je pe­de­set go­di­na do­bi­jao sta­no­ve i sub­ven­ci­o­ni­sa­ne kre­di­te za iz­grad­nju ku­ća, od­jed­nom sta­vlja hi­po­te­ke na to što ima i uzi­ma du­go­roč­ne stam­be­ne kre­di­te sa naj­ve­ćim ka­ma­ta­ma u Evro­pi, kre­di­te za auto­mo­bi­le, po­ljo­pri­vred­nu me­ha­ni­za­ci­ju, be­lu teh­ni­ku… Jer, sve­tla bu­duć­nost i ne­mač­ki stan­dard sti­že. Se­ti­te se sa­mo Mi­tro­sre­ma, Še­će­ra­ne, Ma­tro­za, MIV-a, Mi­tro­sa i dru­gih fa­bri­ka ko­je su ra­di­le i u naj­te­že vre­me, ču­va­le svo­je rad­ni­ke i pru­ža­le si­gur­nost nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma.

SPS je uče­stvo­vao u vla­sti i po­sle dve­hi­lja­di­te go­di­ne. Za­što ni­ste spre­či­li ne­ke od tih pro­ce­sa?
Uče­šćem u vla­sti, mi smo obez­be­di­li op­sta­nak so­ci­ja­li­stič­ke ide­je. SPS je dve­hi­lja­di­te go­di­ne do­ži­veo raz­o­ran po­li­tič­ki ze­mljo­tres. U mno­go­me i za­slu­žen. Bi­lo je gre­ša­ka u upra­vlja­nju dr­ža­vom, ne­sna­la­že­nja, po­gre­šnih pro­ce­na, ali is­kre­ni so­ci­ja­li­sti, lju­di ko­ji ve­ru­ju u dru­štvo jed­na­ko­sti su osta­li, i po­la­ko vra­ti­li par­ti­ju u ži­vot. Sma­tram da je naš li­der Ivi­ca Da­čić po­li­tič­ki mu­dro vo­dio pro­ces po­vrat­ka SPS-a na po­li­tič­ku sce­nu Sr­bi­je. Sra­zmer­no bro­ju gla­so­va na iz­bo­ri­ma, do­bi­li smo re­la­tiv­no ma­li pro­stor za de­lo­va­nje u do­sa­da­šnjim vla­da­ma i na­ša po­li­ti­ka ni­je bi­la do­mi­nant­na. Na­ža­lost, bi­lo je po­treb­no vre­me da lju­di uvi­de da je re­a­li­za­ci­ja ide­je so­ci­jal­ne prav­de ono što da­je smi­sao i si­gur­nost u ži­vo­tu. Pri­vre­da Sr­bi­je ne stva­ra bru­to na­ci­o­nal­ni pro­iz­vod ko­ji je do­vo­ljan za fi­nan­si­ra­nje pen­zi­ja, zdrav­stva, pro­sve­te, po­ljo­pri­vre­de, voj­ske, po­li­ci­je. Sa­da se ja­sno vi­de po­sle­di­ce pljač­ka­ške pri­va­ti­za­ci­je, pro­tiv ko­je se SPS že­sto­ko bo­rio, ali je ostao usa­mljen. Tom pri­va­ti­za­ci­jom ma­li broj lju­di se obo­ga­tio, a sta­nov­ni­štvo osta­lo bez po­sla, osi­ro­ma­ši­lo i uni­šti­la mu se na­da. Mi smo na po­čet­ku in­du­stri­ja­li­za­ci­je, na po­čet­ku or­ga­ni­zo­va­nja po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, na po­čet­ku or­ga­ni­zo­va­nja dru­štva u ce­li­ni. To je bo­lan i du­go­tra­jan pro­ces, u či­joj re­a­li­za­ci­ji će SPS ima­ti ve­o­ma zna­čaj­nu ulo­gu i za­to sam si­gu­ran da će nam na ovim iz­bo­ri­ma i svim sle­de­ćim, gra­đa­ni uka­zi­va­ti sve ve­će po­ve­re­nje.

Šta SPS nu­di na lo­kal­nom ni­vou? Šta bi­ste, kao no­si­lac li­ste SPS-a, po­ru­či­li gra­đa­ni­ma Srem­ske Mi­tro­vi­ce?
SPS na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma na­stu­pa sa­mo­stal­no, uz po­dr­šku Ze­le­nih Sr­bi­je, Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je i Po­kre­ta za raz­voj Sr­bi­je. Mi smo na­kon pro­šlih iz­bo­ra uče­stvo­va­li u ko­a­li­ci­ji, iako ni­smo bi­li neo­p­hod­ni za for­mi­ra­nje grad­ske upra­ve. Sma­tram da je, upr­kos objek­tiv­no ma­lom uče­šću u upra­vlja­nju gra­dom, SPS dao svoj do­pri­nos u po­bolj­ša­nju uslo­va ži­vo­ta sta­nov­ni­ka Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Mi­slim da smo pre­po­zna­ti kao part­ner, ko­ji je do­neo do­dat­nu sta­bil­nost ko­a­li­ci­ji. Član­stvo par­ti­je či­ne i nje­ni osni­va­či, ali i ve­li­ki broj mla­dih lju­di. Naš po­nos su mla­di i vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni čla­no­vi, ko­ji će, si­gu­ran sam ide­je so­ci­ja­li­stič­ke de­mo­kra­ti­je no­si­ti i re­a­li­zo­va­ti u bu­duć­no­sti. Kao stran­ka le­vi­ce, mi se obra­ća­mo oni­ma ko­ji ži­ve od svog ra­da, zna­nja, po­slov­nih ide­ja i ini­ci­ja­ti­ve. Nji­hov osnov­ni in­te­res je da ra­de i za to do­bi­ja­ju za­ra­du, od ko­je će mo­ći da pri­stoj­no ži­ve. Za­da­tak dr­ža­ve je da im omo­gu­ći uslo­ve za to. Moć vla­sni­ka ka­pi­ta­la nad rad­ni­kom, mo­ra bi­ti ogra­ni­če­na pra­vi­li­ma, za­ko­ni­ma i stan­dar­di­ma ko­ji va­že u naj­ra­zvi­je­ni­jim evrop­skim ze­mlja­ma. Za­da­tak SPS-a je da is­traj­no ra­di na to­me. Gra­đa­ni­ma Mi­tro­vi­ce po­ru­ču­jem da nji­ho­vi gla­so­vi od­lu­ču­ju ko­jim prav­cem će da­lje ići Srem­ska Mi­tro­vi­ca, Voj­vo­di­na i Sr­bi­ja. Ne­iz­la­zak na iz­bo­re, kao od­raz ne­za­do­volj­stva do­sa­da­šnjim sta­njem, uči­ni­će da to ne­za­do­volj­stvo osta­ne traj­no. Za­to vas po­zi­vam da iza­đe­te na iz­bo­re i svoj glas da­te li­sta­ma pod red­nim bro­jem 3.

S. S.