Mrtav ugao

Domaći zadatak

Francuska je prvak sveta u fudbalu. Finale je bilo sažetak celog turnira. Videli smo šest golova, penal i VAR tehnologiju. Hrvati su ostali bez daha i nisu imali snage da naprave još jedan podvig. Treba im posle svega čestitati na vrhunskom rezultatu. Na bih trošio puno reči na Francuze. Bili su najozbiljnija ekipa na turniru i zasluženo ga osvojili.
Nekako je pre finala u Srbiji stalno provejavalo pitanje za koga ćeš da navijaš. Mišljenja su bila podeljena. Neko je možda i navijao za Hrvate ali nije to smeo da prizna. Videli smo Đokovića koji je naišao na osudu dela javnosti kada ih je javno podržao. Naravno, pod tom javnošću se podrazumevaju Šešelj, Vjerica Radeta i ostali radikalčići. A tu je i čuveni narodni poslanik Đuka kojeg nije bilo sramota da Đokovića nazove idiotom i psihopatom. Kako li se samo osećao sirotan kad su u istom danu igrali finale, Đoković Vimbldona a Hrvati Mundijala. Tu je i nezaobilazni RTS koji muku muči sa uređivačkom politikom. Nesrećni Aca Stojanović je posle sugestije „sa vrha“ da se ne loži previše, prenosio utakmice hrvatske reprezentacije kao da su, bože me oprosti, neki sprovod. A kolege u studiju pričaju o tome kako su Afrikanci podbacili na ovom Svetskom, kao da se pred njihovim očima ne odvija pravo malo sportsko čudo.
Ali da ne ostane sve samo na tome, bilo je proseravanja i sa druge strane. Novinar iz Zadra priča o Oluji svih Oluja, deca na ulici rukama pokazuju albanskog orla uživo u uključenju iz Osijeka!? Svi smo mi deo kolektivne histerije koja traje dobrih 30 godina. I dok je ostatak Evrope tokom te tri decenije gledao kako sebi da olakša život i prosperira, Balkan je čvrsto prkosio vremenu i ostao isti. Ali to su već pitanja za neke druge analize.
Nego, da se vratimo mi fudbalu. Moram priznati da nisam bio neki fan hrvatske reprezentacije. Ne zbog nacionalističkih budalaština i mržnje, već zbog toga što mi jednostavno nisu bili interesantni. Gledao sam na njih kao na neku Dansku ili Švedsku. Potpuno ravnodušno. Bio sam ubeđen da je njihov uspeh samo rezultat ovog čudnog turnira sa kojeg je veoma rano ispalo većina favorita.
U polufinalu sam navijao za Engleze. E onda su mi postale jasne neke stvari. Hrvati stvarno imaju brutalno dobru ekipu. Imali su tri puta više pojedinačnih trofeja nego engleski igrači. Ogromno iskustvo, generacija koja je imala šansu da zaokruži jedan ciklus na najbolji mogući način. Igrači koji igraju u najboljim evropskim klubovima, i ono što je bitno, znaju kako se igraju važne utakmice.
Treba napomenuti jednu bitnu stvar, možda i ključnu a za koju malo ljudi zna. Naime, hrvatska reprezentacija je prva ekipa u istoriji koja je na Svetskom prvenstvu koristila usluge jedne kompanije koja se bavi sportskom analitikom. Reč je o američkoj kompaniji STATS Edge koja se bavi praćenjem fudbala od 1999. godine a u junu su lansirali platformu koja koristi veštaku inteligenciju pri analizi igre, upoređuje različite stilove igre i može čak da predvidi ponašanje protivnika na osnovu podataka iz njihovih prethodnih utakmica. Jednom rečju, ono što je trenerima oduzimalo dane za pripremu utakmice, oni su imali dostupno jednim klikom na dugme. Tehnologija koja već ima ogromnu primenu u drugim američkim sportovima i daje odlične rezultate.
Sve u svemu, komšije će u budućnosti imati veliki argument kada opet dođe do nekog nadjebavanja i merenja dužine. Dobili smo težak domaći zadatak. Za početak, dajte nam bar papir i olovku.