MALO IZOŠTRENO

Dobro ti ide, Basta

Građanistički lideri u Srbiji, koji su listom zahtevali od vlasti da omogući građanima izjašnjavanje o rudniku litijuma, zaustavljenom bez referenduma, sada zahtevaju da se izbegne provera stava građana o rešenju kosovskog problema po modelu koga su u Ohridu prihvatili Srbija i Kosovo. Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde smatra bi narodno glasanje o modelu rešenja kosovskog problema bilo isto što i referendum o prestanku pristupnih pregovora između Srbije i EU. Predvodnik inicijative „Ne davimo Beograd” Radomir Lazović, strasni zagovornik referenduma o svemu i svačemu, smatra da kosovski problem ne treba prebacivati na građane već da državno rukovodstvo povede Srbiju u normalne odnose sa Kosovom. Svesrpski referendum o iskopavanju litijuma u jadarskom kraju je sasvim opravdan i neophodan, ali referendum o Kosovu – nipošto. Neka građani odluče o litijumu, a državno rukovodstvo o Kosovu. Neka rukovodstvo preuzme odgovornost.

Preuzimanje odgovornosti nije ništa drugo do uskraćivanje prava građima da se izjasne o stvarima koje nisu ustavom poverili Vladi da ih sama rešava. Kosovo je sastavni deo Srbije po njenom Ustavu, i nikakva promena ustavnog statusa Kosova u Srbiji nije moguća bez pitanja građana Srbije.

Ima mišljenja da državno rukovodstvo Srbije primenjuje taktiku: ostati na „evropskom putu” i obezbediti mir i relativnu stabilnost, a nikada ne stići u EU te zadržati identitet i slobodu. To bi, međutim, bila suviše rafinirana taktika za srpsku političku elitu, sa dužnim izuzetkom jednoga u toj eliti, kome se sa sigurnošću može pripisati veština za ovakvu igru. Svi ostali su iskreni vernici „evropskog puta” ili iskreni protivnici.

Lideri EU su već godinu dana usplahirene osobe koje nezamislivom rusofobijom prikrivaju nesposobnost za rešavanje životnih problema svojih građana. Kao sumanute senke nekadašnjih autoriteta, obleću prestonice država i pobadaju tamo svoje zastave od peska, u očajnom naumu da svoje građane zaplaše opasnošću od Rusije kako bi zaboravili na inflaciju i višestruki porast troškova života. Oni „preuzimaju odgovornost”  i bore se protiv sile mraka koja samo što nije krenula da pokori slobodnu Evropu.

Upravo od ovih lidera Zapada napadno se ispostavljaju zahtevi da srpsko rukovodstvo „preuzme odgovornost” i preduzme hrabre korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom. I prosečno obavešteni građanin Srbije zna da to „preuzimanje odgovornosti” u evropejskom političkom rečniku znači samo jedno: postupiti u korist građana mimo volje građana. To će reći da građani nisu kvalifikovani da shvate šta je za njih i za njihovu državu dobro, pa ih stoga ne treba ni pitati već „preuzeti odgovornost” i učinito dobro i korisno.

Rukovodstva su znala da njihovi građani nisu kvalifikovani da „razumno” izaberu put, pa su preuzela odgovornost i uvela svoje države u NATO. Da nisu tako postupila rukovodstva Rumunije, Bugarske i Crne Gore, njihove države bi danas bile „na pogrešnoj strani istorije”, ne bi bile ovo što sada jesu – rajska predstraža atomske sile sa druge strane okeana, na meti druge atomske sile u neposrednoj blizini. Pravo građana da se izjasne  o ulasku u NATO primenjuje se tamo gde su građani dovoljno „razumni” da se izjasne pozitivno. Tamo gde je ishod referenduma neizvestan primenjuje se „preuzimanje odgovornosti”. Nelegalnost neke odluke nije problem ako se tom odlukom staje na „pravu stranu istorije”.

Od srpskog rukovodstva Zapad očekuje, i ohrabruje ga, da „preuzme odgovornost”, to jest da uvede sankcije Rusiji i prizna Kosovo. Sve ankete ukazuju da su građani ubedljivom većinom protiv sanckija Rusiji i protiv priznavanja Kosova, pa se ova dva ključna koraka ka „pravoj strani istorije” ne mogu napraviti bez „preuzimanja odgovornosti”.

Zapadnjački izaslanici pokušavaju da inspirativnim akrobacijama pravnog jezika iščupaju od srpskog predsednika makar usmeni iskaz koji bi bar malo ličio na priznanje Kosova. Daj nam, Vučiću, bar usmeno nešto što liči na priznanje, a mi ćemo od toga što liči na priznanje lako napraviti i samo priznanje. Ti ćeš pred svojim nerazumnim narodom moći da kažeš da ništa nisi priznao, kao što i nisi, a mi ćemo od toga što liči na priznanje napraviti što nam je potrebno. I zajedno ćemo imati za šta da se držimo, jer je na pravoj strani istorije lako naći za šta šta ćemo da se držimo. Ta, mi i od dolara pravimo deset, pa zašto ne bismo od nečeg što liči na priznanje mogli na napravimo priznanje.

Dobro ti ide, Basta, rekao je pred novinarima predsednik Vučić jednom nepristojnom ministru Vlade Srbije koji bi da srpsko rukovodstvo „preuzme odgovornost”. Ima smisla dodati: dobro si krenuo, Basta, još samo da Srbija takve podrži.